MD2 – Pulseman (1994)

Pre nego što su počeli da rade na serijalu uspešnih Pokemon igara za Nintendo, vođa projekta Ken Sugimori, dizajner Satoshi Tajiri i kompozitor Junichi Masuda stvorili su ovaj prelep akcioni platformer za SEGA Mega Drive. Pulseman je prvenstveno izdat 1994. godine samo u Japanu, i malo kasnije u Americi kao ekskluzivna igra za SEGA Channel, a naposletku 2009. za globalno tržište na Wii Virtual Console platformi. Prvobitno ime za igru je bilo Spark, no pošto je Konami već izdao Sparkster: The Rocket Knight, ime je promenjeno u Pulseman da bi se izbegla zabuna.

U 21. veku poznati naučnik Doc Yoshiyama je stvorio najnapredniji AI, koji je nazvao C-Life (valjda skraćeno od Computer Life). AI je bio svestan, razmišljao je i osećao, a vrlo je zgodno to što ga je Doc kreirao u ženskom obliku tako da je uspeo i da se zaljubi u nju. U želji da bude blizak sa njom, Doc je sebe pretvorio u digitalne podatke i svoj DNK je uploadovao u jezgro C-Life devojke. Tako nastade Pulseman, pola čovek, pola C-Life. Pulseman-ovo materijalno telo je ispunjeno elektricitetom i to mu omogućava razne stvari. Posto je dugo vremena proveo u računaru, Doc Yoshiyama je poludeo i vratio se u fizički svet kao zli Doc Waruyama, gde sa svojim Team Galaxyjem širi sajber terorizam po celom svetu. Pulseman mora da zaustavi svog oca i da spasi svet.

Igra je predivno dizajniran akcioni platformer, sa komandama koje reaguju gotovo savršeno. Nivoi u igri su vrlo raznoliki, rekao bih čak i inovativni. Cilj je doći od jednog kraja skrolujućeg nivoa do drugog kraja. Pulseman ima mogućnost skoka, udaranja pesnicom i ispaljivanja elektriciteta kada se istim dovoljno napuni. Pulsemanova slabost je voda, koja ga uzemlji i samim tim ga liši akumuliranog elektriciteta.

Takođe postoji i potez Volteccer koji ga pretvara u loptu od elektriciteta koja se odbija od zidove, putuje kroz provodnike i ubija svakog neprijatelja koji mu se nađe na putu. Vrlo zanimljiv potez koji se koristi u igri na mnoge načine, čak i u bonus mini igrama koji su poput igre Breakout. Volteccer je naime inspirisao Pikachuov Final Smash u Super Smash Bros. Brawl. Mnogi drugi elementi ove igre imaju svoje reference u kasnijim Pokemon igrama.

Sprajtovi su vrlo lepo dizajnirani i animirani, tako da je igra vrlo fluidna i zabavna. Neprijatelji su raznoliki, od letelica-mačjih glava do integrisanih kola-paukova. Pozadine su vrlo detaljne i lepe, apstraktne u delovima igre kada se Pulseman nalazi u sajber svetu. Pozadine tamo često imaju brza blještava svetla i brzo menjaju boje, što moze predstavljati skriveni epi napad trigger (Još jedan detalj po kome su i Pokemoni postali poznati kasnije).

Muzika i kvalitet zvuka su gotovo savršeni. Muzičke kompozicije odlično pristaju nivoima i jako su inovativne, mogu da se slušaju čak i van igre i da se uživa u njima. Speech synthesis se zaista dosta koristi u celoj igri. Pulseman uvek izgovara ime svog napada, i sve informacije o skupljenim predmetima i šteti su izgovorene. Skoro svi cut-scene delovi u igri imaju naratora koji na engleskom čita tekst koji je na ekranu ispisan na japanskom. Zvuk eksplozija je odličan, tako da je zadovoljstvo zagarantovano svaki put kada nešto uništite.

Igra se sastoji od sedam nivoa i svaki ima svoje podsekcije. Igra nije preterano duga, a ni preterano teška i pravi je praznik za oči i uši (osim možda epileptičarima). Svako ko voli Mega Man igre bi trebao ovo da proba ako nije.

Grafika: 4.0 Igra vrlo lepo izgleda i dizajn pozadina i likova je vrlo dobar. Ponekad kada stvari postanu haotične na ekranu igra blago usporava.
Zvuk: 5.0 Odlična muzika i zvučni efekti. Pesme imaju čak i vrlo interesantna imena. Vrlo dobar voice synthesis.
Kontrole: 4.5 Kontrole vrlo jednostavne i jako precizne, jer drugačije i ne može kod igara ovog tipa.
Zabavnost: 4.0 Igra nije naročito dugačka, ali ima šta da ponudi. Raznolikost nivoa i neprijatelja čine da stvari ne budu repetativne. Težina nije velika, tako da ostaje samo da se zabavite.