U sklopu TOP 10 najave igara za Komodor o kojoj smo pisali na EmuGlx portalu, još jedna igra se obistinila na svetskoj Retro sceni. I to manje ni više nego konverzija jedne od najbitnih igara u istoriji gejming-a. Konverzija zbog koje je i veliki Nintendo postao uznimeren i alarmirao da se nešto mora preduzeti. Bez njihovog znanja, brkati vodoinstalter zaštitini znak kompanije nije više ekskluziva na NES sistemu koji ih je načinio onim što jesu i danas. Doduše to nije konverzija koja bi se ticala bilo kakvog oblika oficijalne forme, ipak sasvim dovoljno da se čini da je čitava stvar otišla predaleko.

2013-te godine C64 Retro scenu obišla je vest da je od strane anonimnog autora u najavi originalni port igre Super Mario Bros iz 1985 godine. Priča je u startu uzeta sa rezervom a svih ovih godina, neki ozbiljni pokazatelji koji bi dokazivali da se na projektu zaista radi, nisu bili dostupni. Sem jednog snimka koji je trebao da dočara ranu fazu izrade igre. Snimak je u velikoj meri ipak obeležen kao lažan. Kada se pomislilio da od projekta nema ništa, ovog aprila iznenada je osvanuo privatni link autora Zeropaige sa koga se mogla preuzeti igra. Za samo jedan dan, retromanija je ispoljila lavinu uzbuđenja a YouTube kanali su jedan za drugim bili uploadovani snimcima, kao krunski dokaz konverzije. Svima uzbudljivo ali očekivano ne i samom Nintendu. I pored činjenice da se radi o besplatnom programu, nije bilo dovoljno da ’’Veliki brat’’ ne preduzme korake u cilju zaštite svog ’’patenta’’. Linkovi sa kojih se besplatno preuzimala igra listom su pogašeni tako već trećeg dana od izlaska igre, praktično nije bilo moguće javno preuzeti igru. Da li se ovi koraci Nintenda mogu okarakerisati nekom vrstom posledice oholosti, kojoj je dotična kompanija bila sklona i u istoriji su za raspravu u okviru granica nekih stručnijih ustanova. Prate li ovu konverziju aveti prošlosti od pre 30 godina, kada je slična reakcija bila rezultat povodom izlaska legendarne Great Giane sister?

S obzirom da ne postoji igrač koji nije iskusuo SMB, zaobićićemo neke osnovne detalje igre i osvrnuti se na samu konverziju. Ona se velikoj meri izvodi isto a to važi i za sam vizuelni faktor sa nekim zanemarljivim razlikama u paleti boja. S obzirom da je autor insistirao na vernosti izvedbe kao na NES konzoli, određeni kompromisi u vidu povremenog usporavanja igre (ne utiče previše na gejmplej! ) su vidljivi prilikom naleta više sprajtova tokom skrolovanja nivoa. Treba imati u vidu da je C64 i nešto inferiorniji u pogledu procerskog takta u odnosu na NES konzolu. Posle učitavanja igre, program detektuje hardver koji pokreće igru tako da u slučaju Komodor 128 varijante, slučaj spomenutog usporavanja je prevaziđen. SID zvučni čip u potpunosti simulira audio doživljaj originala tako da je sveukupna autetičnost na vrlo visokom nivou. Još jedan impresivan tehnički detalj tiče se učitavanja programa, koji je u potpunoj singl varijanti. Da li će se priča zaustaviti samo na ovome, pokazaće vreme. Apetiti kreativnosti new age Komodor programera će zasigurno rasti u slučaju ove igre. Možda u budućnosti, vidimo i neke naznake za konverziju Super Mario Bros 3 verzije. Ali u ovom ionako osetljivom treunutku, bolje da ne zalazimo previše u detalje i ne čačkamo mečku.   

Grafika: 4.0 Vizuelni aspekt ove igre svakako nije vrhunac mogućnosti čak ni u slučaju Komodora. Ali ova verzija u dovoljnoj meri je koherentna sa originalom a što i jeste bio cilj.
Zvuk: 4.0 Isto kao u slučaju grafike.
Kontrole: 5.0 Taster za skok je u ovom slučaju rezervisan za palicu na gore a taster za pucanje. Kao takve, kontrole su potpuno prilagođene standardnom džojstiku. Postoje i neka alternativna setapovanja kontrola, koje uključuju i priključenje raznih drugih kontrolera.
Zabavnost: 5.0 U trenucima čekanja i nove Giane sa TOP 10 liste, Super Mario Bros nastavlja niz oduševljenja koja sa sobom nosi kultna debela kutija i za koju kako je istorija pokazala, nikad ne treba reći nikad!