Commodore 64 je zahvaljujući programerima iz Engleske i Nemačke doživeo renesansu sredinom i krajem osamdesetih godina. Andrew Braybrook je 1986. godine napravio pucačinu Uridium i podigao nivo igrivosti gotovo jednaku onoj na tadašnjim automatima. Tih godina na Commodore tržištu igara pročulo se o još jednom programeru finskog porekla, Stavros Fasoulas. Iako je napravio samo tri igre za “debeljka”, njegove tehničke inovacije u okviru tih igara postaviće osnovu za mnoge kasnije igre na platformi. Delta, pucačina iz 1987. godine bila je njegova druga igra nastala pod jakim uticajem hita Gradius, ali ne baš najbolje prihvaćena od strane tadašnjih magazina u UK. Sada kada se sagleda kroz retro scenu, to je bilo i više nego neopravdano!
Delta je standrardna skrolujuća pucačina u kojoj kontrolišete brodić i istim probijate kroz razne formacije vanzemaljskih letelica. Slično kao u igri Gradius, možete nadograditi svoju brzinu i oružje. Kao i mnoge druge igre ovog žanra gde je nivo težine bio vrlo visok i memorisanje kretanja formacija neprijatelja od strane igrača igralo presudnu ulogu, u igri Delta je to bilo u još ekstremnijem obliku. Bilo kakav značajan ishod u igri podrazumevao je tačnu formulu koja se kod igrača formira iskustvom posle gomile odigranih partija. Ista stvar važila je i za pravilan odabir oružja do kojih se dolazi eliminacijom celih nadolazećih formacija neprijatelja. Na dnu ekrana ispisuje se količina rasploživog oružja koje igrač može pokupiti na određenim deonicama. Najvažnija je brzina i oprez: da bi se brodić uspešno kontrolisao, uzima se srednja brzina kretanja brodića, sve drugo predstavlja rizik. Slično je i za oružja čija je trajnost ograničena, ali pogrešan izbor može biti fatalan za ishod partije zbog nezgodnih deonica u tih 32 nivoa, od kojih je igra sačinjena.
Ono po čemu je Delta bitna za Commodor su tehničke inovacije koje su probijale granice teoretskih mogućnosti C64 VIC grafičkog čipa. Sprajtova je na nekim deonicama bilo više od osam, a mnogi veliki sprajtovi su posedovali i nešto kompleksnije mape kretanja i animaciju. Zvuk je odličan, zajedno sa briljatnom uvodnom numerom. Jednako impresivno je to da se cela igra učitavala samo jednom u memoriju, što je, obzirom na kvalitet i dužinu igre bilo itekako zadivljujuće. Izvedba je brza i fluidna, ali uslovljena pravilnim odabirom brzine.
I pored mnogih kritika koje je igra doživela kako od igračke štampe u Engleskoj, tako i od igrača, Delta je po mišljenju autora ovog teksta kultni klasik na C64.
Grafika: 4.0 Tehničke inovacije na C64, animacija, maštovitost detalja.
Zvuk: 4.5 Kvalitetan, sa briljantnom uvodnom numerom
Kontrole: 4.0 Mahom zavise od izbora brzine kretanja broda.
Zabavnost: 5.0 Za hardkor ljubitelje ove vrste mehanike nema bolje zabave!
Teska Legenda od C64 igara tehnicki maestralno hardcore tesko animacija je fenomenalna sto ja tada nisam shvatao igrajuci je jer sam ocekivao fcking svemirske brodove a ne neke primitivne geometrijske oblike ali nisam kapirao sta je lik i kakve sve animacije uzvukao iz te masine zapanjujuce i ludo!