Retro igre imaju posebno mesto u našem srcu, pogotovo one koje su obeležile naše detinjstvo, neke zbog lomljenja gamepadova, druge fantastičnog, neponovljivog iskustva. Par naslova je uspelo da iskombinuje nekoliko faktora i da, svakim prisećanjem bude mešana osećanja. Neverovatnu želju da započnete ponovo i instant smor zbog toga što ste svesni da će nešto završiti o zid. The Battle Rainbow Rock Man serijal je definitivno jedan od njih!!! Yeah, da je igra zadržala prvobitni naziv. Mega Man je ime koje budi mržnju, ljubav i nostalgiju od jednom.

Još sa prvim naslovom, Capcom se usudio da oradi nešto totalno drugačije. Dopušteno je da igrač bira redosled nivoa kojim želi da prelazi, da on sam odluči sa kojim bossom će se obračunati na početku a sa kojim na kraju. Naravno sve je to došlo sa jednom zanimljivom cakom. Možete započeti sve nivoe, ali zbog brutalne težine retko koji igrač je mogao da ih pređe u jednom sedenju. To je na dalje postala prepoznatljiva odlika svih Mega Man igara.

MMLC (2)

Pored ozloglašene težine, odlika koja je postala prepoznatljiva kroz ceo serijal je oduzimanje moći bosseva nakon što ih porazite. Pored činjenice da je bila totalno orignalna i autentična stvar za NES naslove u to vreme, terala je igrače da naprave idealni put od prvog do poslednjeg bossa. Keiji Inafune, kreator Mega Mana je potajno skrivao u svojoj igri idealni put ali naravno, niko ga nije mogao otkriti na početku. Upravo zbog toga, Mega Man igre su imale odličan replay value i ujedno obezbedile kultni status, jer redosled uništavanje bossova je u korenu menjao prilaz sledećem nivou. Od prve igre, ideja je bila da u igri budu osam bossova sa svojim nivoima. Mega Man 1 je bio jedini izuzetak u franšizi jer zbog tehničkih ograničenja u to vreme, programeri su uspeli da ubace samo šest, dok je svaka sledeća imala planirani broj od osam bossova.

Ozloglašeni prvi Mega Man naslov je naterao razvojni tim da preispita svoju odluku i nešto urade po pitanju težine. Sledeći naslov, Mega Man 2 je važio za jednu od najlakših igara u serijalu. Sa druge strane, po rečima fanova i ostalih igrača, ne postoji laka Mega Man igra, i tu su totalno u pravu. Ni jedan Mega Man naslov nije bio brutalno težak kao prvi deo, ali su bili dovoljno problematični za većinu igrača da ga nikada ne pređu ili nastave da igraju nakon prvog nivoa.

Capcom je uvideo da se mnogo igrača pali na nostalgiju poslednjih godina, i iskoristio taj trend najavom Mega Man Legacy Collection. Od prve najve, svi fanovi su očekivali da će kolekcija sadržati deset naslova originalnog Mega Man serijala. Na njihovu žalost glasine na netu su se obistinile, kolekcija sadrži samo prvih šest NES naslova. Naravno to ne umanjuje njenu vrednost, ali su neke stvari ipak mogle biti drugačije.

Kolekcija je dobila posebnu pažnju jer je Capcom odmah najavio da će sve igre biti igrive u onom obliku kao na originalnoj konzoli. To znači pored pixel perfect 1:1 emulacije, ili bolje rečeno ponovno identično programiranja za novi hardware. Igra će sadržati sva usporenja, padove frameratea, glitcheve i bagove kao kod originalnih verzija. Capcom je želeo da svim igračima, starim nostalgičarima i novoj publici, obezbedi pravo Mega Man iskustvo sa ovim naslovom. 3DS kolekciju karakterišu i kontrole bez laga, što je posebno idealno za igrače koji teže perfekcionizmu. Manji ekran ima svoj danak, ali fizičke kontrole bez upotrebe bežičnih gamepadova eliminišu svaki mogući lag koja bi wireless ili bluetooth veza mogla da stvori. Sa druge strane, nedostatak mapiranja kontrola kao na PS4 i Xbox One verziji je jedna od retkih mana kolekcije.

Pored originalnih osobina, u kolekciju je ubačena opcija Save State, sa kojom možete sačuvati vašu poziciju u bilo kom trenutku. Ta činjenica od starta olakšava igranje i prelazak Mega Man naslova. Ubačena je i Amiibo podrška kao i gomila dodatnog sadržaja u igri. Originalni coveri, isečci izlaska igara i gomila concept art slika su na vašem raspolaganju za jedan lep vremeplov kroz Mega Man istoriju. Challenge Mode je najbolji dodatni sadržaj u ovoj kolekciji. Sastoji se iz mešavine određenih nivoa iz svih šest naslova u jednoj posebnoj “kampanji”. Prednost 3DS verzije je to što ne postoji jedan skup Challenge misija, već čak deset varijacija!

Ostaje mali žal jer Capcom nije želeo da ubaci 3D podršku za jedinu 3D glass free konzolu. Sa jedne strane to bi ubilo originalnost i autentičnost Mega Man naslova, ali moramo pogledati i druge casual igrače. Mnogima fali casual mod igranja, nisu svi Mega Man fanovi, hardcore publika koja želi 1:1 kopiju NES igara. Widescreen podrška koja bi prikazala igru preko celog ekrana 3DS-a i 3D opcija su dve sitnice koje bi mnogo značile nekim fanovima, ali na žalost, Capcom nije želeo da maksimalno uživamo u čarima Nintendo 3DS konzole.

Mega Man Legacy Collection je prava poslastica za sve fanove ovog serijala. Pored već pomenutog 1:1 porta, igra sadrži dovoljno dodatnog sadržaja da podseti sve igrače kako je to izgledalo krajem osamdesetih. Challenge Mode je jedna od najboljih stvari u ovoj kolekciji i pored prelaženja klasičnih igara, ovo je sigurno druga stvar po redu koja će vam oduzeti najviše vremena. Capcom nas je mogao počastiti dodatnim opcijama ekskluzivno za 3DS, ipak i bez toga Mega Man Legacy Collection je must have naslov za sve fanove serijala kao i one koji žele da se oprobaju u PRAVIM igrama.