Na ovogodišnjem Gamescomu smo imali prilike da probamo jedan od Multiplayer modova nove Ghost Recon Breakpoint igre, koji nam stiže iz Ubisofta. Od kada je igra bila najaljena, dobijali smo samo informacije koje se tiču Solo i čistog COOP iskustva u ovoj nadolazećoj igri. Jesmo dobili par informacija o multiplayer modovima, ali ništa konkretno nam nije prikazano, sve do sada.

Ghost Recon Breakpoint je taktička pucačina iz trećeg lica, koja se isključivo oslanja na baš to, taktički i strateški prilaz neprijateljima radi uspešnog završavanja misije. Ceo koncept single player ili coop igranja je prenesen i u multiplayer modu koji smo imali prilike da probamo. Pretodna igra u serijalu, Wildlands, nije imala multiplayer modove, sem kooperativnog, na samom izlasku, ali se to kasnije promenilo. Praktično, na Gamescomu smo imali prilike da probamo nadograđenu verziju ili bolje rečeno Breakpoint verziju Ghost War moda, 4v4 taktičkog nadmudrivanja.

Čak i u ovom stanju igre, nekom da nazovemo pre-alpha buildu, mogli smo da vidimo da je dosta napredovala u odnosu na Wildlands. To se najviše odnosi na animacije i interakciju sa okolinom. Načinom na koji se specijalci kreću i zauzimaju pozicije i kako koriste okolinu radi kamufliranja i nečujnom prilazu neprijateljima. Moramo da naglasimo da ovo nije run & gun tip pucačine kao što je CoD, ovde se sve oslanja na strpljenju i zauzimanju taktičkih i strateških pozicija. Strpljivog motrenja i praćenja terena kao i pažnja na čak minimalno pomeranje u vegetaciji ili daleko na mapi kako bi markirali svog neprijatelja.

Igra se generalno ”lakše” igra od prethodnika. Cela redizajniranja mehanika napucavanja je veliki iskorak od prethodnika. Nije kao da tamo nešto nije valjalo, ali same animacije nisu bile toliko, ako bi mogli reći, napredne kao u Breakpointu. To ne samo da pomaže u kretanju i pozicioniranju, već i nišanjenju i traženju neprijatelja na borbenom polju.

U verziji koju smo mi imali priike da probamo su se pojavile samo dve mape, četiri klase i gomila oružja sa kojima smo mogli da se ”igramo”. Svaka klasa ima jednu od svojih specijalnosti koju može da iskoristi u toku borbe. Nebitno da li je ona agresivnog tipa ili potpuna podrška (kao na primer healing drone). Svaka od klasa ima određene atribute koje vam pomažu u odnosu na način i still vašeg igranja, nebitno da li ste podrška, snajperista ili vođa ekipe koji je uvek prvi u zauzimanju pozicija i potrazi za neprijateljima.

Ono šta karakteriše Ghost Recon generalno, je ta težnja za realnošću, koja je, još jednom, za nekoliko koplja ispred Wildlandsa. Recoil iliti kontrola oružja u trenucima napucavanja je bliža nekoj simulaciji nego arkadi koje smo navikli da igramo. Čak i nama, iako još uvek aktivno igramo Wildlands, nam je trebalo da malo vremena da se prilagodimo redizajniranom recoil sistemu. Naravno tu su dodaci za svako oružje koja pomažu u njihovoj kontroli, ali bez ličnog ”ispravljanja” i ”prilagođavanja” u toku napucavanja, ne vredi ni pucati praktično.

U beti smo imali izbora preko dvadesetak oružja što je dovoljan uzorak da bi se doneo zaključak da se napravio očigledan napredak u odnosu na Wildlands.  Na kraju dana, na vama je da pronađete oružje koje najviše odgovara vašem stilu i agresivnosti. Ipak je nekako postalo nepisano pravilo da se uvek bira jedno automatsko oružje i drugo long distance. Tako da su većina igrača sa kojia sam igrao u tom trenutku birali, neku od desetak automatskih pušaka i poluautomatski snajper ili klasičan, da kažemo old school.

Kao veliki fanovi Ghost Recon franšize, još od prvog dela, možemo slobodno reći da se, makar što se tiče napucavanja i taktičkog prilaza, Breakpoint opasno bliži klasičnim naslovima iz serijala. Ostaje nam još uvek da vidimo kako će izgledati celo pakovanje koje nam dolazi kasnije ove godine. Za sada, Breakpoint deluje itekako obećavajuće.