Bandai Namco nam sprema dosta zanimljivih igara za predstojeći period. Na ovogodišnjem Gamescom sajmu smo imali prilike da probamo nekoliko demoa i vidimo par prezentacija nadolazećih naslova. Tu su bili Ace Combat Skies Unknown, Twin Mirror, Soul Calibur VI, One Piece Pirate World Seeker, 11:1! Memories Retold i Dark Pictures Anthology. Svaka igra je ostavila lep trag u našem sećanju, a u ovom tekstu ćemo se pozabaviti utiscima iz novog Ace Combat naslova.

Ace Combat franšiza nije baš imala puno uspeha nako PS1/PS2 ere. Svaki naslov koji je izašao je bio primetno lošiji od prethdnika i zbog toga je Bandai Namco odlučio da ”uspava” franšizu nakon Ace Combat 6 iz PS3 Xbox 360 ere. Sa najavom Skies Unknown dela, očekivanja su odjednom skočila u nebesa, jer ne samo da oživljavaju jednu od najpoznatijih franšiza, već obećanjima da će biti prepoznatljiv old school gameplay, pomešan sa novim, zanimljivim stvarima i naravno sa novim engineom i skoro savršenom grafikom.

Da, grafika nije toliko bitna u ovoj igri, jer nema toliko stvari koje mogu da se renderuju. Nekako pri samoj pomisli izvođenja ove igre već znamo da će snaga GPU-a konzola i PC-a, najviše trošiti na renderovanje aviona, efekata i svega ostalog ”u vazduhu”. Da, zemljane jedinice su obavezne u ovim naslovima, ali ponovo, nije toliki fokus na njih kao na neke druge stvari. Baš zbog toga nas i raduje najava da će u igri biti i mogućnost igranja u VR-u. Ta dodatna snaga koja ostaje totalno neiskorišćena u naslovu kao što je ovaj, će biti iskorišćenja za brže renderovanje kako bi igra mogla da radi fluidno u VR modu na PlayStation konzolama.

Upravo zbog toga smo i najviše uzbuđeni zbog ovog naslova. Na žalost, na Gamescomu smo imali prilike da probamo ”samo” standardnu, verziju, igrajući na velikom monitoru, ali to je daleko od toga ”samo”. Već smo pomenuli grafiku i grafički engine, a treba još pomenuti da apsolutno sve u igri, za sada, izgleda i više nego odlično. Naravno, fokus je stavljen na modele aviona, efekte u vazduhu i da kažemo ”efekte u atmosferi” i sve izgleda, neverovatno u pokretu. Ok ovo nije naslov u kome trebate očekivati nešto neverovatno, ali igra za ono šta pruža izgleda stvarno fantastično.

Sada su oblaci, da kažemo, fizički renderovani, tako da prolazak aviona kroz njih je propraćen turbulencijom koja se naravno oseća preko vibracije na kontroleru. To je samo jedan mali detalj koji doprinosi imersiji u ovom naslovu, a koji je savršeno odrađen.

Ipak ono najbitnije je gameplay mehanika. Naravno na početku smo mogli da biramo klasične Ace Combat kontrole koje se više oslanjaju na arkadni stil igranja, ili nešto više nalik simulaciji, koji se odnosi najviše na kontrolisanje aviona u vazduhu. Na koje god kontrole se odlučite, one su utegnute i tačne, bez imalo laga ili bilo kojih problema, čak i u ovoj pre-release verziji igre. Kontrolisanje je samo jedna stvar, ono šta nas je oduševilo je da je sam gameplay totalno old school, u fazonu starih Ace Combat igara. Odjednom smo se prisetili svih neispavanih noći kada smo iznajmljivali PS1 kako bi prešli što više misija u nekom Ace Combat naslovu. Manevri, pucanje na neprijatelje, eksplozije, akrobacije u vazduhu, apsolutno je sve tu i skoro je identično kao u starim naslovima. Naravno da nije isto, već je unapređeno koristeći nove tehnologije pomešane sa starim proverenim receptima ove igre.

Mi smo učestvovali u šestoj i sedmoj misiji kampanje, bio nam je zadatak da uništimo kopnene jedinice i podršku iz vazduha i oh boy, kako je bilo zabavno. Možemo samo da zamislimo šta nas čeka u full verziji, i još bolje, u VR modu. Za sada, ovo je jedan od naslova koji po našem mišljenju obećava, ako ne po nekim novinama, onda po nostalgiji i činjenici da nam stvarno fali jedna arkadna igra tipa Ace Combat već dugo dugo vremena. Nedostatak toga koristi Bandai Namco kako bi oživeo jednu od njihovih najpoznatijih franšiza ikada.