Until Dawn Remaster (2024)

Originalni Until Dawn je izašao sada već davne 2015. godine od strane Supermassive Games, u saradnji sa Sony Interactive Entertainment, kao ekskluziva za PlayStation 4. Ova igra brzo je stekla kultni status među ljubiteljima horor avantura zbog svoje unikatne priče, koja kombinuje elemente slasher horora i psiholoških trilera sa inovativnim sistemom donošenja odluka. Naracija prati osam mladih prijatelja koji se vraćaju u planinsku kuću na Zlatiboru (koju su bogataši i urbanistička mafija od milošte nazvali Blackwood Pines), godinu dana nakon tragične… “nesreće”, koja je odnela živote dve devojke. “Ali to je bio samo prenk, Hanči!”, već zamišljam decu poznatih i bogatih u neslanoj šali koju je odneo vrag. Cilj igre je da vi kao igrač pomognete protagonistima prežive noć punu straha, čudnih događaja i nemani koje vrebaju u tami. Odjednom Zlatibor ne izgleda više toliko primamljivo, zar ne?

S obzirom na to da je igra postigla ogroman uspeh sa više od četiri miliona prodatih primeraka, mnogi su se zapitali da li je rimejk stvarno potreban. Ipak, Sony i Ballistic Moon su odlučili da osveže ovaj naslov, koristeći najnoviju tehnologiju Unreal Engine 5. Ukoliko ste zaljubljenik starih dobrih (ali realno gledano loših) slasher filmova kokičara iz 90ih godina prošlog veka kao što sam ja, ova igra bi trebalo da ispogađa sve kriterijume za noć punu zabave. Ali, pored grafike koja je da zavidnom nivou, mnogim zagriženim fanovima ovaj novi format rimejka ipak nije legao kako treba.

Remake prati potpuno identičnu priču kao i originalna igra, gde igrači istražuju tajne jezive kuće i planine na kojoj se ona nalazi, tako da nas u ovom pogledu ne čekaju nikakva iznenađenja. Cela igra će vam biti dobro poznata ukoliko ste igrali originalni naslov iz 2015. godine. Priča i dalje drži čvrstu strukturu kroz mehaniku Butterfly Effect-a, gde svaka odluka ima posledicu i može drastično promeniti sudbinu likova. Ipak, rimejk pokušava da proširi priču dodatnim sadržajem, uključujući novi prolog i dodatne dijaloge koji objašnjavaju prošlost porodice Washington. Pojedine elemente možete i naći u igri u obliku ubačenih predmeta, koje možete pokupiti i ispitati izbliza.

Dodatak ovih novih scena verovatno će biti zanimljiv za igrače koji žele da zarone dublje u pozadinu priče, ali one ne donose nikakve suštinske promene u glavnom toku radnje. U pogledu narativne inovacije, remake na neki način propušta priliku da se dodatno poveže sa igračima ili makar malo proširi univerzum igre, jer je ceo sadržaj ostao isti kao i u originalu. Tokom igranja, na momenta bih pomislio da su kreatori želeli da naprave izlet i stvore nešto više od ovog rimejka (koji je realno više remaster) ali se ipak nisu usudili, ubrzo se vraćajući na zacrtanu rutu. Postavlja se pitanje koliko su ove scene stvarno doprinele priči, budući da sam imao utisak kao da su ubačene samo da bi opravdale etiketu remake-a.

Jedna od ključnih promena u rimejku jeste prelazak na Unreal Engine 5, čime igra dobila daleko naprednije vizuelne elemente, kao što su detaljnije teksture, efekti osvetljenja i prikazi lica likova. Na prvi pogled, razlika je očigledna – likovi su dobili detaljnije izraze lica i upečatljivije emocije, a svetlo i senke su realističniji nego ikada. Takođe, modeliranje terena i okruženja je unapređeno do nivoa koji dodatno doprinosi atmosferi igre. Sve to stvara impresivan vizuelni doživljaj koji daje osećaj kao da gledam film, dok istovremeno igram igru.

Međutim, s druge strane, animacije lica i dalje ne dostižu nivo očekivanja za današnje standarde u AAA igrama. U određenim trenucima, pogotovo u momentima kada se likovi suočavaju sa strahom ili ekstremnim emocijama, lica i pokreti deluju neprirodno, a to je boljka koja je karakterisala i originalnu igru. Prosto mi je nejasno kako je tim za grafički dizajn samo preneo ovu falinku, pošto je samo oduzimala od imerzije igre. Izrazi lica glavnih junaka koji se svake sekunde menjaju, a posebno u meniju igre, ostavljaju utisak napada šizofrenije nalik na mene kada pokušavaju da mi objasne Plankovu konstantu. Verujte mi, ne želite to da vidite nikada, pa čak ni u video igri.

Pitanje performansi je takođe važno – iako igra funkcioniše u 4K rezoluciji i ciljanom frejmrejtu od 60fps, povremeno dolazi do lagova i trzavica, naročito tokom prelaska između grafički intenzivnih scena. Posebnu zamerku imam na sinematičke sekvence, gde je ovaj problem posebno izražen. Već u uvodnoj špici primetio sam ovaj problem sa frejmrejtom, što je ostavilo negativan utisak na igru od samog starta. Na svu sreću, ovaj problem nije se preneo na samo igranje i slika se normalizovala onog momenta kada sam preuzeo kontrole nad likom. Moram takođe da napomenem da je gašenje motion blur opcije jako preporučljivo, pošto sam uvideo da ona itekako utiče na performanse.

Najveća i najkontroverznija promena u ovom rimejku je odbacivanje fiksnih kamera u korist kamere iznad ramena, koja prati likove u trećem licu. Ova promena donosi osećaj veće kontrole, ali je jasno da je to kompromis koji utiče na atmosferu igre. Fiksne kamere, iako malo zastareo koncept, u originalnoj igri imale su ključnu ulogu u stvaranju osećaja klaustrofobije i neizvesnosti, pružajući perspektivu koja je stalno menjala osećaj sigurnosti kod igrača. Sada, sa kamerom iz trećeg lica, taj osećaj nestaje, a igra deluje kao generička akcija sa pogledom preko ramena protagoniste.

Kontrola likova takođe nije savršena. Dok kamera pruža veću slobodu kretanja, upravljanje likovima deluje tromo i neprilagođeno, posebno u uskim prostorima. Neki igrači bi mogli smatrati da je iskustvo navigacije sada više poput upravljanja tenkom, nego ljudskim bićem, što može biti frustrirajuće, posebno kada pokušavate da brzo reagujete u napetim situacijama. Ovo je još jedna mana originalnog naslova koju je razvojni tim rešio samo da prenese bez ikakvog obzira na žalbe igrača.

Osim promene kamere, gameplay mehanika ostaje prilično slična originalu – igra se i dalje oslanja na quick-time događaje i mehaniku donošenja odluka. Iako je sistem odluka zadržao svoju originalnu formu, nedostatak novih gameplay elemenata može se smatrati propuštenom prilikom za unapređenje i osveženje iskustva. Drugim rečima – ukoliko su vam poznati ključni momenti u kojima morate da donesete ispravnu (ili pak pogrešnu, u zavisnosti od toga kako želite da se lik provede) odluku, igra više neće moći nikako da vas iznenadi.

Igrači će takođe pretraživati okruženje u potrazi za totemima koji daju uvid u potencijalne buduće događaje, pružajući dodatni sloj strategije i predviđanja. Otkrivanje poruke iz totema ovoga puta je malo promenjeno i po mom mišljenju nepotrebno zakomplikovano. Umesto prostog otkrivanja „usta” totema, igraćete mini-igricu traženja pukotine na istom. Ova promenjena funkcija, u kombinaciji sa tromim komandama, samo me je frustrirala, posebno što je par totema bilo zabagovano, pa nisam mogao nikako da pronađem pukotinu iako sam tražio preko deset minuta. Još jedna potpuno nepotrebna mana ove igre, sitnica koja je lako mogla biti otklonjena.

Jedan aspekt u kojem remake zaista sija jeste pristupačnost. Sony je implementirao brojne opcije kako bi igra bila dostupnija široj publici. Na primer, igrači sada mogu da podešavaju težinu quick-time događaja ili čak da omoguće automatski uspeh u „ne mrdaj ili ćeš završiti u komadićima“ sekvencama, koje su ranije bile frustrirajuće za mnoge igrače. Ove opcije su idealne za novije ili manje iskusne igrače, koji žele da uživaju u priči bez previše stresa ili tehničkih poteškoća. Ja sam ove opcije ostavio na defaultnim podešavanjima i moram da primetim da je ova igra za par nijansi teža kada su ovi momenti u pitanju od svog prethodnika.

Osim toga, novi režim rada sa podacima o potezima likova i detaljnom analitikom igračkih odluka može biti interesantan dodatak za one koji žele da sagledaju uticaj svojih izbora. Ove informacije daju dodatnu vrednost, omogućavajući igračima da još više eksperimentišu i istražuju alternativnih razvoja događaja i dobiju jasniji uvid u to kako njihove odluke oblikuju priču.

Jedna od tema koje se moram dotaći ovoga puta je i cena. Rimejk Until Dawn dolazi u prodaju po punoj ceni, što je značajno povećanje u poređenju sa originalnim naslovom koji je danas dostupan za manje od polovine tih para. S obzirom na to da su igrači koji poseduju originalnu verziju već platili za iskustvo, mnogi će verovatno smatrati da novi sadržaji, koji se svode na dodatne scene i kozmetička poboljšanja, ne opravdavaju ovu investiciju. Ovo je ujedno i moj najveći problem sa ovom, u suštini prilično kvalitetnom igrom.

Pitanje da li je ovaj rimejk opravdana investicija zavisi od toga da li ste već iskusili originalnu igru. Za nove igrače koji prvi put ulaze u svet Until Dawn-a, ova verzija donosi dovoljno sadržaja i tehničkih poboljšanja da opravda cenu, posebno kada se uzmu u obzir vizuelna unapređenja i dodatne opcije pristupačnosti. Međutim, za iskusne fanove koji su već preživeli horor u Blackwood Pines-u, remake može delovati kao nepotrebno ponavljanje sa minimalnim inovacijama koje ne donose dovoljno novih razloga za ponovnu kupovinu. Sa druge strane, ipak jeste prošlo devet godina od izlaska originala i ovo može biti idealna prilika da ponovo osvežite prvobitnu avanturu i isprobate neke nove odluke koje ste možda želeli da donesete u prethodnoj avanturi, a niste.