Čujte i počujte dragi ljubitelji strateških igara, novo ostvarenje kompanije SEGA i Creative Assembly-ja nam je stiglo. Mnogi od nas su veliki ljubitelji Total War igara i znali smo da će ovaj naslov biti visokog kvaliteta ali premašili su naša očekivanja. Posle bezbroj sati uloženih u sjajne Total War igre kao što su Atila, Rome ili Shogun počeli smo da osećamo zasićenje. Formula nije ništa novo nudila osim comfort zone-a i činilo se da su sveže ideje presušile. Mehanika koja se nije menjala i dobro poznat princip kako se prelazi igra smo već usavršili do tančina. Rome Total War je po nama bio vrhunac onoga što je Creative Assembly mogao da ponudi ali su se stvari počele menjati na bolje. Posle dosta dobrog Rome II i Atille pojavile su se vesti o novoj poteznoj strategiji koja je trebala da nam uvede preko potrebno osveženje u serijal. Svi koje znamo su govorili kako bi spoj između Total War-a i Warhammer-a bio idealan jer franšize jedna drugu u teoriji savršeno dopunjuju. Sastojci su ubačeni u koktel šejker I posle dobranog mućkanja smo dobili možda i najbolju Total War igru – Total War Warhammer!
Warhammer kao franšiza postoji dugo vremena na tržištu i mnogi table top gamer-i su verovatno sa tom igrom i počeli jer je izbor krajem 80’ih i početkom 90’ih bio veoma mali. Games Workshop je našao zlatan rudnik i njihovi najbolji kreativni umovi su smislili svet u kome se stotinama godina sukobljavaju Imperija, Orkovi, Vampiri, High i Dark Elfovi, Bretonija, Patuljci, LIzardmeni i naravno Haos koji je glavna pretnja svima ostalima (divne minijature, možda i najbolje u igri). Igra kao što je Warhammer je do sada imala 8 edicija i fluff tj priče koje su pratile vojske koje ste izabrali da vodite. Bilo je tu i peripetija, političkih smicalica, potkradanja, trvenja, legendi i tragedija glavnih likova iz tih frakcija koje smo vremenom zavoleli. Knjige, stripovi, grafičke novele, sve je bilo jedna celina koja je plenila maštu i kreativne umove mladih hobista širom sveta. Avaj Games Workshop ne miruje i onda su odlučili da naprave 9-tu ediciju koja je sve to obrnula naopačke i mnoge stvari jednostavno eliminisala zbog napretka priče.
Na naše iznenađenje mnoge armije više nisu ni postojale u fluff-u i svako pitanje zvaničnim predstavnicima je imao generički odgovor da rade na tome i da ne žele da se igrači određenih frakcija “osete izostavljenima”. Dok pas laje, vetar nosi a naše nezadovoljstvo je bilo sve veće i veće jer smo mogli po tim pravilima da bacimo svoje armije u đubre i da kupimo nove jer je tako valjda OK. Nove, lepše figure, krupnije, laganije, sa više detalja i naravno 2x-3x skuplje. Franšiza je zabeležila drastičan pad u kvalitetu pa i u igranosti jer ljudi koliko god bili nerd hobisti nisu budale i ne žele da svoje teško zarađene pare daju za plastiku koja je dooosta skuplja a pravila nisu dovoljno zanimljiva čak ni za dete od 7 godina. Lično sam čuo kada je sin jednog od starijih hobista rekao da su pravila spala na nivo “Ne Ljuti se čoveče” što smo svi sa žaljenjem potvrdili. Ne znam šta se desilo ali GW je valjda kolektivno išao kod ORL specijaliste da provere sluh i ispostavilo se da je slušni aparat dobar i počeli su da slušaju ljude ili barem za početak da ih čuju. Pad prodaje Warhammer Fantasy minijatura je kao i sa 40K verovatno obeležio kraj jedne epohe u životu te kompanije i izgleda da se više okreću digitalnom tržištu kao mediju da lakše reklamiraju svoje proizvode. Potez spajanja ove dve franšize se pokazao kao odličan jer ne postoji bolji koktel od ovog gde su sastojci: surova strateška igra sa odličnom mehanikom i jedna od najpoznatijih ako i ne najpoznatija ratna stona igra.
Najava da se na ovoj igri radi je dočekana sa velikim oduševljenjem i počeo je sat da otkucava. Svaki game developer video ili Twitch Stream nam je otkrivao neki novi detalj i hype je rastao preko 9000. Ja sam lično na desktop kao wallpaper stavljao artwork iz igre ili screenshot-ove. Šta mogu, nerd je nerd koliko god da je mator i čime god da se bavi. Šale na moj račun u redakciji su bile bezbrojne ali o tome ćemo nekom drugom prilikom na sledećem team building-u. U istoriji je bilo pokušaja da se Warhammer Fantasy Battles prebaci u elektronsku formu ali su bili manje ili više uspešni. Dosta tih igara je bilo lošeg kvaliteta i sa mehanikom koja je bila veoma suvoparna pa bi igra dosadila posle par sati igranja. Jednostavno kada je prodaja minijatura bila dobra onda i interesovanje GW-a i finansijska podrška su bili siromašni i takve igre su brzo padale u zaborav. Na sreću jednih i na žalost drugih sve se promenilo za 180 stepeni i podrška GW-a programerskim timovima je sve bolja i igre koje dobijamo imaju jači kvalitet.
Od momenta kada smo upalili igru dočekao nas je klasični i dobro poznat kvalitet Total War igara. Odlična uvodna animacija nas uvodi u priču iz perspektive sorcererra koji prati sva zbivanja u Old World-u i gleda kako zli uticaj Haos-a se nezadrživo širi. Svi koji znaju lore biće oduševljeni pojavom Tzeentch Lord Of Change-a na kraju introa.
Od samog uvodnog ekrana smo videli da dizajneri igre se nisu mnogo trudili oko kozmetičkih izmena i sve i dalje podseća na klasičan Total War. Igru smo mogli započeti na nekoliko načina: Campaign i Battles. U okviru Battles menija postoje opcije Quest battles, Custom battle, Multiplayer i Quick battle. Quest battles su pojedinačne quest misije koje morate ispuniti kada vodite heroja iz vama omiljene frakcije. Svaka frakcija nudi po 2 heroja osim Haotika koji imaju 3 heroja. Quick battles su bitke koje možete voditi pojedinačno ili u savezu sa drugim igračima ili sa svojim prijateljima protiv drugih igrača. Server je i dalje nestabilan i često se dešava da pukne veza tokom traženja partije ili je traženje partije predugo pa se nismo mnogo zanimali sa tim modom igre. Custom battle je standardna bitka gde igrač određuje uslove i onda igra protiv kompjutera ili protiv ljudskih protivnika. Multiplayer battles-kao što samo ime kaže, tražite meč koji drugi igrači hostuju i možete im se odmah priključiti ako ispunjavate određene uslove. Veoma zabavan mod i iskreno ga preporučujemo.
Kada smo istražili sve opcije došli smo i do dela koji nas je najviše zanimao a to je singleplayer Campaign mod. U ovom modu započinjete priču sa jednom od 4 ponuđene frakcije ali pošto smo mi imali u posedu preorder kopiju igre ostvarili smo pravo da igramo i sa Haos frakcijom. Za početak možete igrati sa Imperijom, Dwarf-ovima, Vampire Counts-ima, Orkovima tj Greenskins-ima i sa Haosom. Svaka frakcija kao i u Quest battle modu ima ponuđena 2 heroja koje ćete voditi osim Haotika koji imaju 3. Kod Imperijalaca vam je dostupan Imperator Karl Franc-odabrani nosilac Sigmarovog čekića za koga je vezano proročanstvo da će spasiti svet od nadolazeće Haos invazije, i Baltazar Gelt-mag i glavni upravnik Zlatnog Reda koji stoji uz imperatora. Po lore-u opasan momak koga se treba paziti.
Vampire Counts za protagoniste imaju Manfred Von Karstein-a i Heinrih Kemler-a. Manfred je vampirski gospodar koji vlada celom Silvanijom ali je na prevaru izgubio presto od sebi podređenog Nekromansera i mora da ga vrati. Hajnrih je dosta slabiji heroj sa slabijom kampanjom i njegova ličnost nije dobro razvijena kao kod drugih sekundarnih likova u ostalim frakcijama. Orkovi iliti Greenskins su nam bili najprijatnija frakcija za igranje i nismo mogli da se odlučimo šta je kod njih zabavnije. Replike koje su fenomenalne ili dijalozi između likova u pisanoj formi koji su veoma domišljati sa puno namernih gramatičkih grešaka. Iako su po lore-u napravljeni specijalno kao frakcija koja se bori protiv Haosa veoma su smešni i svako ko voli ovu rasu će se odlično zabaviti. Od njihovih heroja se mogu voditi Grimgore Ironhide-a i Azag the Slaughterer-a. Kod njih za divno čudo diplomatija (prava, ne sa čekićem) ima presudnu ulogu sa Goblinima ako želite da brzo osvojite veću regiju.
Dwarf-ovi su najmanje zanimljiva rasa po našem mišljenju jer imaju veoma sporu taktiku i kampanja im je najmanje dinamična od svih frakcija. Opet i tu dolazi do izražaja tesna integracija sa originalnim materijalom iz GW-a jer su tekstovi likova bukvalno prebačeni iz knjiga i uvek ćete se slatko nasmejati klišeiziranim patuljačkim doskočicama i veselim tekstovima iz Book of Grudges tokom loading screen-ova. Kod patuljaka od heroja su dostupni Thorgrim Grudgebearer i Ungrim Ironfist.
Haotici su malo drugačiji od ostalih. Kod Haotika za početak imate 3 šampiona koje možete voditi. To su: Archaon the Everchosen (meni omiljen), princ Sigvald the Magnificent i Kholek Suneater. Ne zamerite mi ako posvetim malo više vremena šampionima Haosa jer su najbolje obrađeni u lore-u a samim tim i u igri. Archaon je samozvani šampion Haosa koji se uzdigao tokom brojnih bitki i njihov je najveći heroj koji je ujedinio pripadnike svih Haos kultova. Njegova snaga je nemerljiva i samo može biti poražen od strane borca koji nosi Sigmarov čekić a to je Karl Franc. Kao nosilac trećeg oka koje je uzeto od velikog zmaja Flamefang-a može predviđati budućnost i zbog toga ima blagi bonus u diplomatiji. Njegova kampanja je nama bila najzanimljivija. Kampanje za Sigvalda i Kholeka su malo slabije ali imale su dovoljno kvaliteta da nam zadrže pažnju.
Kada se započne kampanja svaki heroj ima svoj zasebni intro i određeni set objective-a koje mora da ispuni. U početku imate tutorial master-a koji vas kroz nekoliko poteza polako uvodi u mehaniku igre. Početnicima će biti teško jer ako niste imali kontakta sa prethodnim Total War igrama biće vam nezgodno da “pohvatate” sve opcije kojima igra raspolaže. Imate svoju matičnu naseobinu do koje se dolazi u tutorial bitkama i tu moramo da pohvalimo programere još jednom u vezi nenametljivog pristupa. Dok smo uživali u priči i bitkama igra nas je naučila osnovnoj mehanici i karakterističnim promenama koje su ovde uvedene. Valuta kao valuta u igri ne postoji nego svaka frakcija ima drugačije resurse koje skuplja. Za neke je to novac,za neke su duše ili neka druga vrsta resursa. Iako svaka frakcija ima istu mehaniku igranja i dalje postoji dovoljan nivo različitosti da ne dođe do zasićenja. Svaka naseobina koju gradite ima mogućnost nadograđivanja i tako od malog sela možete doći do nivoa velike i dobro organizovane utvrde kojom možete kontrolisati čitav region kojim vladate. Zgrade u vašim naseobinama imaju posebnu ulogu i po potrebi možete ih graditi ili rušiti da bi ste preokrenuli situaciju u vašu korist. Mnoge druge frakcije će se kretati po vašim influence zonama i možete ih odmah napasti ali to ne preporučujem jer je nekada bolje koristiti diplomatiju i steći dobrog saveznika sa kojim ćete smrskati protivnike.
Vojska koju vodite sa sobom se može regrutovati u naseobinama gde se vaš šampion trenutno nalazi. Orkovi su jedino drugačiji jer možete vršiti dodatnu regrutaciju po raid kampovima. Pored glavnog šampiona postoji mogućnost regrutacije dodatnih šampiona i svaki ima svoje karakteristične osobine koje utiču na disciplinu jedinica ili na neke druge akcije koje se mogu vršiti na mapi. Bolje osobine nose i veću cenu što može biti veliki udar na budžet u odsutnim trenucima. Mi smo u jednom momentu preterali sa velikim brojem regrutovanih šampiona i manjak sredstava nas je primorao da ih odstranimo i malo je falilo da nam zauzmu neke važne gradove. Budite racionalni kod regrutacije. Domet kretanja vašeg šampiona po glavnoj mapi zavisi od stance-ova koji šampion zauzme. Najveći domet ima Marching stance ali ne možete napadati gradove. Mala teritorija se lakše kontroliše naravno ali kako vas igra vodi i kako budete rešavali questove vezane za priču sve će postajati komplikovanije i neizvesnije. Jedinice koje regrutujete u svakoj frakciji su jako raznolike i svaka sa svojom specifičnom ulogom može značiti razliku između pobede i poraza. Verujem da se mnogi čitaoci pitaju da li su ove jedinice verno prikazane u odnosu na tabletop modele i sa sigurnošću mogu da kažem da JESU! Nije nas mrzelo da pauziramo bitku i da zagledamo detaljno i da uživamo. Verno su prenesene u digitalnu formu. Jedinice koje Orkovi vode su najveći izvor zabave i ako želite da se slatko smejete dok gledate kako Doom Diver goblini veselo lete u svoju smrt kao kamikaze i pri tom ispuštaju najsmešnije borne pokliče-samo napred. Dok vodite heroje po mapi moći ćete da napadate naseobine direktno ili ako je veća naseobina da počnete sa opsadom i da tako posle većeg broja poteza naterate stanovnike da se predaju zbog presečenog lanca snabdevanja. Ako želite da napadnete grad tokom opsade napravite Siege tower-e i Battering ram. Ulazak u grad i njegovo zauzimanje su onda na dohvat ruke. Sve to podrazumeva da mora da prodje barem 2 ili 3 poteza. Što više vam treba opsadne opreme to i veće vreme tokom opsade treba da prođe dok se ona ne napravi. Imate mogućnost vođenja brzih bitaka gde vam igra pokazuje grafički odnos između vaših i protivničkih snaga ali nemojte se polakomiti jer dosta puta nas je tako kompjuterski protivnik pobedio iako su na papiru naše jedinice bile nadmoćnije.
Naučili smo lekciju i svaku bitku smo vodili ponaosob. Ako imate veliku silu koju vodite sa sobom možete izabrati opciju masovne bitke i tu se onda može osetiti prava draž borbe u Total War Warhammer-u. Mikromenadžment tokom bitke i briga o svakoj jedinici su iscrpljujući, najviše zbog problematičnog AI-a ali pauziranje ili usporavanje igre znatno olakšavaju posao. Na kraju bitke pod uslovom da pobedite imate nekoliko nivoa pobede i iskusni Total War igrači znaju o čemu pričam. U pitanju su: Pirova,tesna ili ubedljiva pobeda. Posle svake pobede izbor je na vama šta želite da uradite sa zarobljenicima i svaki izbor ima svoje posledice. Takođe i poraz ne mora da bude previše težak. Ako niste mnogo izgubili jedinica i ako vam je šampion preživeo, možete se pregrupisati, napasti protivnika i vratiti mu milo za drago. Kada osvojite naseobinu, otvaraju se opcije kako ćete sa tom naseobinom dalje postupati. Možete je okupirati, opljačkati, pogubiti stanovništvo ili jednostavno sravniti sa zemljom. Ne preporučujem da uradite zadnje jer mi smo imali velikih problema dok naseobinu nismo postavili “na noge” i dok nije počela da donosi novac i trupe. Okupacija je najbolja opcija iako ne dobijate novac ali obezbedićete mir u provinciji. Za svakog velikog vojskovođu ima po nešto definitivno. Svoje heroje tokom kampanje možete opremati raznim delovima opreme koji im daju određene boost-ove u bitci. Posle svake pobede dobija se loot u vidu oklopa, oružja i drugih komada opreme ili pratilaca koji se može distribuirati među herojima. Orkovi imaju svoje karakteristične banere koji daju buff-ove tokom bitke ili Haotici sa svojim taint-ovima ili Vampiri sa svojim pratiocima tj familijarima.
Postoje tzv. signature gear komadi koji se dobijaju završavanjem određenih storyline questova. Divan je osećaj videti Archaona na svom mountu ili Karla Franca kako jaše grifona. Pored delova opreme sa napredovanjem u igri možete regrutovati i specijalne karaktere u svoje jedinice koji mogu da borave na određenoj teritoriji i da obavljaju razne saboterske zadatke za vas. Ako se pojavi npr neželjen gost možete izvršiti atentat na njega i tako oslabiti njegovu vojsku i posle je napasti. Možete sabotirati zidine i tako lakše ući u protivnički grad. Najvrednija opcija koju atentator ima je kada sa njim izvršite atentat na vođu odbrane grada i onda je vaša pobeda skoro pa zagarantovana ali kao i uvek ne preporučujem automatsko resolve-ovanje. Ako je atentator dosta nižeg nivoa od mete koju napada onda su logično šanse za uspeh veoma male.
Tokom igre uslovi na mapi se menjaju jer i druge frakcije nastoje da osvoje što veću teritoriju i zato je sklapanje saveza od velike važnosti i tu dolazimo do diplomatije. Diplomatija nije preterano teška iako imate dosta opcija koje možete iskoristiti. Kako vaša moć bude rasla frakcije će vama prići ili ćete vi prići drugim frakcijama i možete iznositi svoje ponude i kontra ponude. Opet u tome prednjače Orkovi jer njihove replike tokom pregovora kada iznosite ponude su genijalne. Iskreno mislim da su dizajneri igre ovo uradili namerno jer Orkovi i diplomatija nikako ne idu zajedno i to je još jedan plus za njih po našem mišljenju. Pored diplomatije kao i u svakoj Total War igri imate razne event-ove koje je potrebno rešiti. Neki su u obliku quest-ova sa bonus loot-om, novcem, ili opremom a neki su samo kratki eventovi gde realno morate od 2 zla da izaberete manje. Pri osvajanju prve veće regije kada smo igrali Vampirsku kampanju npr počeli su da prilaze izaslanici Haosa i da se tzv Winds of the Chaos plains komešaju. Kada se na mapi pojavi taj indikator poželjno je voditi bitku na tom mestu jer korisnici magije kao što su Vampiri imaju veliku dobit od toga. Dwarf-ovi i Imperija ne vole bitke na tim teritorijama i tu ste stalno u prednosti. Veliki problem u kasnijim delovima igre predstavljaju nemiri u gradovima koje ste možda zapostavili i tzv Chaos taint. On polako ali sigurno se uvlači među stanovnike. Ako dođe do određenog nivoa ti gradovi postaju Haotički i jako je teško vratiti ih nazad jer kao i u knjigama Haos nikada ne miruje.
Da se osvrnemo sada na bitke koje su u klasičnom Total War maniru. Veliki broj jedinica je na ekranu i svakom od tih jedinica možete upravljati pojedinačno. Možete odrediti formaciju na početku bitke i položaj sa koga ćete krenuti. Konjica je preporučljiva jer u 80% bitaka rešava sve. Udar u bok je taktika koje se treba sve vreme pridržavati. Neke frakcije nemaju konjicu ali su veoma dobro oklopljene i odlične su za juriš direktno u protivničku pešadiju. Pre svake bitke proučite protivnika i sagledajte sa čime raspolažete. Ratne mašine su isto dobra stvar ali opet nemaju ih sve frakcije pa ćete morati da njihov nedostatak nadomestite na neki drugi način. Tereni na kojima se vode bitke su isto u tipičnom Total War maniru i imaju veliku ulogu.
Grafički i po mehanici igra ima 2 nivoa. Prvi nivo je globalna mapa na kojoj se vode Heroji i naravno mapa gde se vode bitke. Grafički kvalitet je dosta dobar i podešavanja su dosta detaljna pa se može obezbediti dobro iskustvo i na slabijim mašinama što govori u prilog dobroj optimizaciji. Nema velikog napretka u odnosu na endžin iz prethodne igre Total War Atilla ali sitna poboljšanja se mogu primetiti kao što je bolje osvetljenje i modeli su dosta detaljniji. Efekti su takođe bogatiji tako da je npr bitka kod Blackgate-a bila jedno fenomenalno iskustvo. Kao što sam ranije naveo modeli jedinica su veoma dobri i detaljno i odlično animirani. Postoje sitna štucanja u endžinu kada su bitke masovne i kada je veliki broj jedinica na ekranu i problemi su prisutni i na jačim mašinama. U vreme review-a nisu izašli hotfix-evi za drajvere za grafičke karte pa ćemo pretpostaviti da SEGA,AMD i NVIDIA misle na igrače. Sve u svemu vizuelni prikaz nije razočarao i tu je igra od nas dobila isto visoku ocenu.
Problemi sa AI-em su isto bili prisutni gde jedinice su znale da u haosu masovne bitke ne odgovore na komande i da negde u pozadini stoje i posmatraju. To je samo unelo dodatni nivo frustracije i koštalo nas je gubitka bitke. Preko potrebne konjičke jedinice su stajale u pozadini posle izdate komande za napad i tada je već bilo kasno. Nadamo se da će to biti ispravljeno u budućim zakrpama jer u nekim momentima može baš da upropasti doživljaj. Još jednu zamerku imamo a to je da sa odmicanjem u kampanji igra ima poteškoća da zadrži glatki prikaz prilikom turn animacija i nekada je potrebno 30 i više sekundi da se sačuva ili učita pozicija. Stare boljke Total War engine-a koje očigledno ni dan danas nisu dovoljno preležane.
Na kraju kada se sagleda ukupna slika ova igra nam je donela puno sitnih ali bitnih novina kao što je i zadržala dobar kvalitet Total War formule i samo je obogatila sa odličnim jedinicama i dobrom pričom iz bogatog sveta Warhammer-a. Iako je tutorial dosta oskudan i linija učenja je veoma strma, ova igra pruža jedan kompletan osećaj dobre strategije. Raznolikost u stilovima igranja u suštini pruža osećaj kao da je u pitanju 5 Total War igara spakovanih u jedan paket. Dobrodošla je promena što sve rase imaju na kraju jednog zajedničkog neprijatelja oko koga svi trebaju da se ujedine i da ga pobede. Nije ni za prineti tabletop verziji kada možete uživo svog protivnika sa druge strane stola da prozivate zbog loših poteza ili loših bacanja kockica ali je the second best thing. Žao nam je što nema više rasa koje su dosta bitne u Warhammer lore-u kao što su Skaveni, Tomb King-ovi, Dark i High Elfovi. Držimo palčeve za dodatne DLC-ove. Ako Creative Assembly nastavi da izbacuje dodatke za ovu igru to će onda biti jedno kompletno iskustvo. Preporučujemo ga iskreno svim ljubiteljima žanra strateških igara i ljubiteljima Warhammer sveta koliko god da im se ova igra učini teškom. Od patuljačke ikonografije koja krasi planine do gustih magli Silvanije i lomača u Haos ravnicama, sve je ispraćeno odličnom muzikom,dinamičnom borbom i dobrim voice actingom.
Ovo je najraznovrsnija, najuzbudljivija i najviše mehanički ispolirana Total War igra i pokazuje šta još uvek može vremešni engine. Takođe je najstabilnija od svih igara u serijalu. Ako ste mislili da je Total War franšiza posustala i da nema više šta da ponudi, slobodno odigrajte ovu igru. U sekundi ćete promeniti mišljenje baš kao i mi. Warhammer je uneo neophodan dašak svežeg vazduha i radujemo se ekspanzijama za koje se iskreno nadamo da će ih biti. S’obzirom na bogatstvo Warhammer univerzuma šteta je što nisu sve frakcije na početku iskoristili. Mnoga imena koja smo prepoznali su nas vratila u neke lepše dane kada je ratovanje za stolom bilo mnogo slađe nego ratovanje preko tastatura i ekrana. Iako je ovo teška igra, ona ima veliku dubinu koja će vas terati da istražujete dalje i da uživate u lepotama Warhammer Lore-a. Ako je neko poželeo kao ja opet da farba svoje WHFB minijature posle ove igre, savršeno ga razumem. Do tada igrajte ovu sjajnu igru i vidimo se na bojnim poljima Old World-a.
“Fear is the shadow to the light of our bravest deeds” – Alexei Zucharov, Star of Erengrad
No Comment