Senran Kagura: Estival Versus (2016)

Pre pravog početka texta o ovoj divnoj igri, moramo napomenuti. Senran Kagura Estival Versus je igra sa M rejtingom, to jest, zabranjena za sve ispod 18 godina u Americi i mlađe od 16 u Evropi. Ove prve dve rečenice će samo zaintrigirati svu mlađu publiku da zarone u tekst! Ako niko od starijih osoba nije oko vas, please do continue!

Senran Kagura, japanska franšiza beat’em up igara o borbi japanskih shinobi srednjoškolki, koje naaaaravno imaju preko osamnaest, iako ni malo ne izgledaju tako. Od prvog naslova, franšiza je dobila OGROMAN fanbase, u Japanu. Zapadnjaci su dobijali deo svog kolača nekoliko meseci nakon japanskog releasea. Svakim naslovom Marvelous je morao da izbegne legalne prepreke da igru plasira gejmerima zapadnih zemalja. Razlozi su bili očigledni. Glavna odlika Senran Kagura igara – fajt između sisatih klinki u formalnoj školskoj uniformi. Kako bitka teče, tako se uniforma cepa i naravno, sve izlazi na videlo. Nekim čudom, sve igre su ugledale svetlost dana i na zapadnom tržištu. Većina igrača je nekako zanemarivala šta naslov stvarno ima da pruži nego se oslanjala na ono površno, nebitno za gejmplej i mehaniku igre. Pored slatkaste oble površine japanskih devojčica, krije se odličan gameplay kakva bi svaka beat’em up igra trebala da ima. Na žalost zbog prirode ovog naslova, kritike nikada nisu bile na njihovoj strani, nebitno koliko je koji deo u franšizi bio kvalitetan. Svaka Senran Kagura igra je dočekana sa predrasudama konzervativnog društva i tek onda opisivana. Ta činjenica je od početka sakatila konačnu ocenu i mutila sud o igri.

Senran Kagura Estival Versus je prva igra u serijalu koja je izašla za jednu next-gen konzolu. Do sada, franšiza je imala nekoliko naslova koji su izlazili na portable sistemima (3DS i PS Vita). Za razliku od ostalih igara u serijalu koja su se koncentrisala na borbu između četiri škola nindža veština, Estival Versus uvodi mali twist u franšizu. Škole se ne bore/biju međusobno već se takmiče za drevne tajne shinobi učitelja na prelepom tropskom ostrvu. Posle malo podužeg tutoriala i uvoda u priču shvatate ono očigledno – priča je ponovo freaky & weird do bola. Kada se tu ubaci dvosmislenost skoro svakog dijaloga i očigledne perverzije, nekako sve dolazi na svoje mesto i postajete uvereni, DA OVO JE SENRAN KAGURA! Pored svega toga, igra zaista ima fantastičan humor, karizmatične heroine i anime like priču koja vam drži pažnju i pored golih grudi, iscepanih gaćica i pocrvenelih lica tinejdžerki.

Igra se dešava u rasponu od osam dana i misije su podeljene po ograničenim nivoima. Gameplay je poprilično jednostavan, u neku ruku i repetitivan ali nikako dosadan. Svaka od dvadeset pet heroina ima poseban fighting stil, set odeće koju možete cepati sa njihovog tela, i naravno drugačiji set super moći. Znate, super moći u Senran Kagura igri, one moći što nakon aktivacije razgolite heroinu dok joj se postepeno lepe novi delovi odeće. Najbolji deo igre, aktivacija super moći… jer super moći su kul, makar u Senran Kagura igrama. Zamislite Destiny i aktivaciju Supercharge-a u kojoj vaš alpha male Titan gubi svu odeću i prstićima krije bradavice i međunožje… Zbog toga je Senran Kagura serijal so spešl.

Back to the gameplay. Nekako je malo glupo što igra nema normalan sistem napredovanja nalik nekim drugim RPG/beat’em up naslovima. Nego jednostavno budete spawnovani na nivo sa jednim ciljem koji je u većini slučajeva isti “pobij toliko i toliko gruntova za 5-10 minuta… FIGHT!”. Ako ništa drugo, devovi su makar eliminisali nepotrebno šetkanje po školi kako bi došli do odabira misija, sobu za presvlačenje, collectibles itd. Sada je sve daleko od vas jednim klikom. Ako ništa drugo, pored story delova između misija koji stvarno umeju da nasmeju i oraspolože (ne zbog golotinje), igra pruža jedan vid pjur gejmpleja bez ikakvog okolišanja. Skakanje sa jedne heroine na drugu (not in that way) pruža raznolikost u gejmpleju i nekako razbija monotoniju dosadnih nivoa. Kada se uzme njihov broj, to vam je na početku 25 različitih misija razvrstanih po mehanici. Čim otkrijete čari priče, karaktera i ostalo, vaša finalna destinacija u igri biva otključana – Dressing Room!

Tamo se naravno igrate barbika sa vašim heroinama, i ne samo to! Ubačeno je nekoliko novih features koja pre nisu postojala, sve zahvaljujući snazi PS4 konzole! Kada izaberete određenu heroinu, odeću koju će da nosi, njen stav, osmeh na licu, crvenilo na obrazima, donji veš, itd itd (da toliko je detaljno) onda možete summonovati dve Mickey-Mouse-like ruke. Šta onda? Štipkanje, cepanje odeće, spenkovanje po guzi, grudima, međunožju može da počne. Naravno posle svake akcije sledi reakcija heroine koja je totalno u erotic fazonu. Senran Kagura je osvojila srca i još ponešto igrača, upravo zbog “sitnica” kao što je ova. Nije to sada nešto najbitnije u igri kada je gejmplej u pitanju, ali je jednostavno nezaobilazna stvar u ovoj franšizi. Kustomizacija je neverovatno detaljna, i postoji eto, samo da bi nakon toga gledali kako se ona cepa i kako sve erogene zone bivaju prekrivene malenim flasterima.

Problem kada hodate na tankoj liniji kao što to radi Senran Kagura je to što ni vi sami ne znate kada igra preteruje a kada ne. Posle nekoliko sati provedeno u igri i nekoliko WTF i WOW momenata na početku, nekako počinjete da shvatate da je to tu, pa kao što i jeste, da zabavi a ne da vas nap.. you know what I mean. Sa druge strane, sigurno postoje i oni tipovi gejmera koji na ovu igru gledaju kao medijum…. Nego a se vratimo temi. Posle nekoliko sati, nekako sve dođe na svoje mesto. Slatke male japanske devojčice velikog poprsja i pune…. humora stalno uspevaju da vas nasmeju, seksistički i perverzni događaji više nemaju taj impact na vaše shvatanje ove igre. Nekako počinjete da uživate u igri bez da budete ekstremno površni i zaluđeni ženskim oblinama, nebitno da li ste he ili she. Daleko od toga da možemo razumeti šta prosečan japanski um razmišlja ili radi (oh yeah..) kada igra ovo. Možda generalno mi mašimo poentu misleći da ova igra treba biti shvaćena na način na koji mi pokušavamo, možda razlika u kulturi je stvarno tolika da oni preko igara projektuju svoje fetiše i ostale gluposti. Politički je korektno reći možda, mada izraz koji tražimo je definitivno “sigurno”.

A sada rant: Druga strana svega toga su ljudi na zapadu koji jednostavno ne mogu da izdrže a da ne protumače nešto pogrešno i ne pokrenu witch hunt na bilo šta, čoveka, stvar, igru, poster, dildo. Zanimljivo je to da industrija kažnjava pojedince za neke nebuloze kao što je prevod japanskih igara, zbog necenzurisanja stvari kao što su “pedofil” “lesbo par” poljupci između istog pola itd itd. Dok dobijamo igre gde likovi u konverzaciji kažu “If you feel that my shoulder is hard, rub it up and down, up and down, and down, and down, and down….” – i onda sledi sladak osmeh devojčica. Gde je tu linija, ko to sudi šta je previše a šta ne?! Izgleda da je to upravo taj balans. Neko dobije po nosu zbog retardirano glupih shameless stavova da nebitne stvari kvare decu, omladinu, whatever, a onda univerzum napravi ravnotežu izlaskom ovakvog naslova. Najzanimljviije od svega toga je što ovo nije prvi Senran Kagura naslov, već jedno peti. Mada ok prvi naslov na “next-gen” platformi gde se grudi i guze još više tresu i gde pocepana odeća i flasteri preko bradavica izgledaju još bolje u HD rezoluciji!

Ne kažemo da sada treba banovati svaku igru ovakvog tipa, nego jednostavno ukazujemo kako je sistem pokvaren, sa dvostrukim standardom. Dok sa druge strane, neke bezopasne igre bivaju cenzurisane ili ne dobiju dozvolu izlaska u zapadnim zemljama. Sve to počinje od predrasude da je svaki zenski japanski lik u igri <18 god. Ovo su igre u kojima karakteri samo izgledaju tako. Japanski likovi u igrama su 18+ sa childish odlikama + big jiggly boobs. Ograničeni umovi nekako uvek to skapiraju pogrešno, i zbog toga MI GEJMERI ispaštamo tako što nemamo toliko glorious freaky perv igara na raspolaganju. Šta smo mi krivi što su japanci bolesni ili džastis fajteri ograničeni? I onda kada izađe Senran Kagura mi padnemo na dupe od oduševljenja, dok nas drugi posmatraju i kažu “Gledaj perverznjake! Kako vas nije sramota toliko godina imate a igrate se sa malim devojčicama!”. Figurativno i bukvalno :D.

Glavna odlika Senran Kagura naslova je odavno poznata, cepanje, uništavanje školske odeće japanskih devočica. Okej, ne srž naslova, ali da, razumete. I oni su sada ubacili opciju da isključite te divne momente?! Mislim kome treba to! Igrači su postali ogromni fanovi serijala baš zbog tog šaljivog priovedanja, zanimljivih dijaloga i sexy (u trenucima i previše) cepanja odeće. To je smisao serijala! Sada malo da se ogradimo, ne nije ovo šovinistički pogled na ženska bića kakva nam japanci stalno guraju pred oči, ovo je jednostavno kako ova franšiza deluje na sve gejmere, muške ili ženske. Iz igre u igru nekako uspevaju da sa šmekom zadrže taj Mature Rating svoje igre bez preterivanja, sa dosta lepog i zanimljivog humora i slatkim devojčicama. O bože, iskreno se nadam da su 18+, jer bi u suprotnom postalo maaalo neprijatno, but oh well. Nismo valjda mi krivi što želimo da igramo nešto ovako? Kada smo kod rejtinga i svega toga. Japanci nam uporno nameću njihove freaky sick igre iz meseca u mesec. Neke igre sa malo previše perverzija (ova npr) nekako prođu ispod radara kod rejting agencija, dok druge koje su IOLE normalnije ostanu zakovane i označene kao “too sexy for our public” (Dead or Alive Xtreme 3). Nema logike, Marvelous definitivno ima načina kako da provuče igre, a mi naravno nemamo ništa protiv! Neće meni neko određivati šta ću ja da igram i šta je dobro za mene, right right! Zbog toga postoje Hong Kong verzije igara sa full english support! God Bless Great Britain and colonization!

Grafika i zvuci, yeah najbitnije stavke kod ovog naslova – igra izgleda odlično, makar kada su u pitanju modeli, detalji na njima, efekti i ostalo. Sa druge strane dizajn nivoa je siromašan. Upravo zbog toga nam nije jasno zašto jednostavno nisu išli normalnim napretkom, moglo je da se ubaci na prokleti bluray disk još mnogo tekstura i drugih zajebancija kako bi igra izgledala primamljivije onoj publici koju golotinja ne interesuje (yeah right). Ovako ćete neumorno ponavljati neke nivoe zbog toga što eto tako igra funkcioniše. Na kraju krajeva, svaki nivo je na neki način arena, a ne “misija” kako je nazvan u igri. Glasovi su totalno japanski, hvala bogu nema engleske sinhronizacije. Sve za verodostojnost jecanja i naprezanja klinki i fantastičnih zvučnih efekata.

Senran Kagura Estival Versus je pravi predstavnig franšize na next-gen konzolama. Sve što su fanovi priželjkivali tokom godina su i dobili, tako da će ovo biti prava poslastica za njih. Poznati beat’em up gameplay umotan u palačinku sa kinder čokoladicama u obliku japanskih tinejdžerka, preslatko i neodoljivo u svakom pogledu. Sa druge strane, tu su novi igrači koji pojma nemaju šta je Senran Kagura uopšte. Jedan savet za njih, igra jeste odlična, zaslužuje realno dosta bolje ocene od onih na netu, samo ukoliko se igri priđe bez ikakvih predrasuda i konzervativnog mišljenja. Ukoliko ste otvoreni za sve, jump in and enjoy! Ukoliko niste, možda će vas škatljivost teme i likova u ovoj igri jednostavno odbiti. Bilo kako bilo, Senran Kagura Estival Versus je naslov koji svaki ljubitelj franšize mora imati, ljubitelji žanra moraju makar probati a novi igrači mogu proviriti i opipati, i možda im se svidi šta će pronaći.