Lords of the Fallen je nastavak istoimene igre iz 2014. Demonski lord Adyr koga je igrač pobedio u prvom delu samo što se nije oslobodio iz hiljadugodišnjeg zatočeništva. Njegovi demoni defiluju svetom, šireći haos i loveći heroje koji pokušavaju da spreče njegov povratak. Igrač neplanirano postaje jedan od tih junaka, a da li će spasiti svet ili ga uništiti zavisi od izbora koje napravi u toku svog putešestvija.

Poput svog prethodnika, novi Lords of the Fallen (u daljem tekstu LotF2) je akciona igra iz trećeg lica koja umnogome imitira Dark Souls trilogiju, ali i pokušava da osveži proverenu formulu ubacivanjem dodatnih mehanika. Takođe poput svog prethodnika, ova igra ima dosta dobrih strana koje su, nažalost, često zasenjene ozbiljnim nedostatcima.

No idemo redom. Grafika i zvuk nisu na nivou novijih AAA naslova poput Resident Evil 4 rimejka, Star Wars: Jedi Survivor-a, i nesrećnog Callisto Protocol-a, ali i kao takvi su natprosečno dobri i čine LotF2 jednom od najlepših Soulslike igara do sada. Dizajn lokacija, protivnika, i opreme je fenomenalan i ostavlja trajan utisak. Na svakom koraku se vidi da su developeri imali jasnu viziju napaćenog sveta koji žele da prikažu, i u tome su uspeli u potpunosti.

 

Nažalost, tu nailazimo na prvu veliku manu igre. Očajna optimizacija će sprečiti mnoge da uživaju u prazniku za oči koji ovaj naslov nudi. Igra radi izrazito loše na mnogim konfiguracijama, a ni na konzolama često nije u stanju da održio stabilnih 60 frejmova po sekundi. Upscaling tehnologije poput AMD FSR-a i Nvidia DLSS-a umnogome rešavaju problem nestabilnog FPS-a, ali i umanjuju vizuelni ugođaj. Srećom, developeri su svesni problema i svakodnevno izbacuju patcheve koji poboljšavaju optimizaciju i ubijaju bug-ove.

LotF2 je smrtno lojalan korenima Soulslike žanra. Gejmplej kao da je preslikan iz Demons’ Souls-a i Dark Souls trilogije, sa dodatkom rally mehanike iz Bloodborne-a. Developeri su zadržali čak i zastarele mehanike poput nezgrapnog trčećeg skakanja i preterano razuđenih checkpointa. Da li je ovo dobro ili loše zavisiće isključivo od toga šta igrač želi od igre ovog tipa.

Sam gejmplej je veoma fluidan i zategnut. Kretanje, borba, bacanje magija, navigacija kroz menije – sve je veoma responsivno i nema ni traga ni glasa opštem clunkiness-u po kome je prvi deo bio poznat. Posebno priznanje treba odati komandama za bacanje magija koje su daleko intuitivnije i lakše za korišćenje od sličnih sistema u drugim Soulslike igrama.

Ono što LotF2 čini zaista jedinstvenim je mogućnost da u bilo kom trenutku pređete iz stvarnog sveta u paralelnu dimenziju zvanu Umbral Realm. Osim što izgleda znatno jezivije od stvarnog sveta (što u ovoj igri nije lako), Umbral Realm sadrži putanje, predmete, i karakondžule kojih nema u stvarnom svetu. Ovo značajno doprinosi atmosferi, a eksploraciji bukvalno daje novu dimenziju.

Još jedna stvar u kojoj gejmplej odstupa od standardne Souls formule je u načinu na koji štitovi rade – tačnije, ne rade. Ne samo što ni jedan štit nema 100% physical defense, već velika većina ima ispod 50%. To znači da ni čelični štit veličine pisaćeg stola ne može da vas zaštiti od pogrbljenog čiče sa drvenom toljagom. Teško je otrgnuti se utisku da developeri nisu znali kako da dizajniraju izbalansirane i zanimljive štitove, pa su ih prosto učinili neupotrebljivim. Elden Ring je rešio ovaj problem pre skoro dve godine, tako da je nejasno zašto nisu iskopirali i tu mehaniku kad već sve ostalo jesu.

Druga velika mana ovog naslova tiče se načina na koji su mnoge borbe koncipirane. Igra će vas redovno primoravati da se istovremeno borite sa velikim brojem protivnika. Ovo je pogotovo slučaj u Umbral Realm-u, gde se nova čudovišta stalno pojavljuju oko vas. Mape su uz to krcate skrivenim neprijateljima koji vas napadaju iz zasede. Ovakav pristup daleko više podseća na nekakav Diablo nego na FROM Software-ova remek dela i kao takav ume da bude više frustrirajući nego zabavan.

Da stvari budu još gore, broj checkpoint-a se drastično smanjuje kako igra odmiče. Redovno ćete morati da trčite kroz preduge deonice načičkane protivnicima ne bi li došli do mesta gde ste pre toga zaginuli. Patnja je utoliko veća što će vas na kraju tih sprintova često čekati boss-evi. Rezultat je besomučno ponavljanje istih deonica koje će testirati živce i najhladnokrvnijim igračima. Nejasno je zašto LotF2 forsira ovakav pristup, kad su ga druge Soulslike igre mahom prevazišle.

I pored svega gorepomenutog, LotF2 je osetno lakši od modernih Soulslike igara kao što su Lies of P i Elden Ring. Velika većina protivnika ne predstavlja nikakav izazov niti ima specijalne mehanike sa kojima se treba izboriti. Ako igrate kao neka verzija čarobnjaka ili co-op-ujete, ni boss-ovi vam neće pružiti ozbiljan otpor. Kao šlag na tortu, developeri vole da recikliraju, pa se mnogi boss-ovi kasnije pojavljuju kao obični protivnici.

 

 

Igru na test dobili smo preko distributera CD Media

Lords of the Fallen (2023) PC
  • 7/10
    EmuGlx Score: - 7/10
7/10

Finalni utisci:

Novi Lords of the Fallen je naslov sa puno prednosti, ali i mana. Ako ste zagriženi fan Souslike igara, pružiće vam 30-40 sati uglavnom dobre zabave. Ako niste, preporučljivo je da ipak prvo odigrate klasike žanra. Ovaj naslov svakako ne treba igrati sada, već za nekoliko meseci kada tehnički problemi budu ispeglani, a igra bude na dubokom sniženju.