Like a Dragon Gaiden The Man Who Erased His Name (2023)

Svakom fanu Yakuza serijala na ovoj planeti je bilo jasno da Ryu Ga Gotoku studios planira da se oprosti od jednog od najgotivnijih protagonista u SEGA lepezi na bombastičan način. Labudova pesma u Yakuzi 6 je za neke bila suza u oku a drugima trn jer se više ime Kazume Kiriyu-a više neće spominjati. Dok su žalopojke za Kiryu-chanom bivale sve glasnije, novi Judgement serijal je trebalo da zameni poznatu Yakuza franšizu koja je u međuvremenu evoluira u potezni JRPG, koji se pokazao veoma uspešnim.

E sada, ako je verovati dizajnerima, svi su osećali da da Kazumina priča nije do kraja ispričana najviše zbog falične šestice koja je trebalo da bude njegova labudova pesma. Svaki pisac će reći da je kraj najteže napisati koliko god bio dobar i fokusiran narativ tokom cele priče. Ako omašite kraj možete pojesti papir a u Yakuzi 6 je sve nekako bilo takoreći – klimavo.

Jeste, glavni protagonista je iscenirao svoju smrt i tako se otarasio svojih kolega i saradnika iz Yakuza miljea ali demoni koje nosi prošlost nikada ne miruju. Glavni problem je bio taj što nikada nije mogao više videti svoju porodicu a svi mi koji donekle poznajemo Kiriyu-chan-a itekako smo svesni koliko ovom čoveku porodica znači. Osmi deo ovog serijala Infinite Wealth će spojiti Ichibana i Kazumu u dinamički duo koji bi trebao da protrese Havajske obale. Do tada imamo Like a Dragon Gaiden: The Man Who Erased his Name koji će nam objasniti šta se desilo između 6-og i 8-og dela.

Iako je na prvi pogled mlak i deluje kao rehash prethodnih igara, ovaj deo definitivno nije za početnike koji bi želeli da upoznaju ovaj serijal. Oslanjajući se na događaje iz prethodnih avantura veoma teško kao novopridošlica možete pohvatati događaje bez opsežnijeg čitanja neke od Wiki fan stranica. Spremite se da radite domaći ako počinjete sa ovom igrom i želite u njoj da uživate na pravi način.

Sam zaplet je strogo fokusiran na Kazumu i njegov eventualni povratak nazad na ulice Kamurocho-a. Sada u ulozi agenta Daidoji klana usvaja novo ime – Joryu. Radeći prljave poslove za njih ima sjajan dil da mu se čuvaju leđa (donekle), da ima krov nad glavom i da provodi svoje dane u polovičnom miru. Prilikom jedne akcije Kazuma otkriva da su u sve opet umešane Yakuze tako da krstaški pohod se nastavlja nesmanjenom žestinom. Nekada se od prošlosti ne može pobeći pogotovu ako je naoružana i tvrdoglava.

Tokom kampanje i bezbroj noževa u leđima, Kazuma polako dolazi do informacija koje će ga približavati istini i vođama koje mu rade o glavi. Iako je motivacija jasna, sve vreme se stiče utisak da nema urgentnosti koja bi trebala da potera narativ u pravom smeru. Ne oseća se napetost kao u prethodnim igrama što ukazuje na to da je možda premalo vremena prošlo da bi se “ukrčkala” prava Yakuza priča. U nekim momentima igra je “tanka” ali i dalje dovoljno dobra da stičete utisak da igrate punokrvni nastavak ali sa malo lenjim scenarijom.

Nema istraživanja dubokih porodičnih veza ili emotivnih zapleta kao što je bilo u prethodnim igrama. Jednostavno ovo je formirano kao solidan akcioni filler koji će zadovoljiti apetite većeg dela Yakuza publike. Čuvene dodatne misije koje smo svi voleli u ovom serijalu koje su često i osnova gejmpleja su sada dosta uprošćene. Umesto da se šetkate po gradu i tražite NPC-jeve sa suludim zahtevima i umirete od smeha tokom njihovog završavanja, sada imate Akame misije koje vam donose novac i Akame poene.

Za razliku od prethodnika, Gaiden nema problem sa ekonomijom pa novac teče u kofama. Veoma lako ćete dolaziti do potrebnih valuta da biste mogli da unapređujete svoje spravice poput autića koji su nadaleko poznati ili da nemilice ih trošite na lokaciji zvanoj Castle i da tu učestvujete u brojnim tučama u koloseumu. Kada odradite određene Akame misije dobijate pristup borcima protiv kojih možete da se borite ili da ih imate kao saveznike i tako uživate u masovnim tučama. Sve ovde ima pomalo i srž Yakuza serijala se nazire. Fanservice je u ovoj igri jak ali ne dominira toliko da uguši ostatak igre. Šteta je što nemamo gospodina Mađimu u samoj kampanji ali o tom potom. Možda će imati veću ulogu u osmom delu dok licem ore pesak Havaja.

Sporedne misije nisu dovoljno blesave i nema Professor Panty-ja i drugih khm “specifičnih” persona koje će vam ulepšati dan svojim idejama i izjavama. Side misije iskreno podsećaju na MMO fetch questove koje smo imali prilike da radimo u WOW-u dugo vremena. Ako ste spremni sa time da izađete na kraj možda se i kvalitetno zabavite.

Nekima bi možda ovo streamline-ovano iskustvo bilo super ali na ovaj način je malo duša Yakuza serijala izgubljena ili bolje rečeno “zaturena”. Deluje kao da scenaristi nisu imali dovoljno vremena da napišu sporedne kvestove ili je makar od starta bio plan da ova igra kao filler odradi svoj posao karakterne ekspozicije dok se ne vratimo na glavni serijal.

Borbeni sistem je ovog puta veoma interesantan i nudi dva stila. Prvi stil je standardni Yakuza stil koji smo vremenom detaljno upoznali dok je drugi Secret Agent. Ovaj stil daje Kazumi raketne cipele, cigarete bombe i sajle kojima može da hvata protivnike i da ih baca. Definitivno Spider-Man vibracije koje unose ogromnu svežinu u borbe i čine savlađivanje velikog broja protivnika ekstremno zabavnim.

Like a Dragon Gaiden: The Man Who Erased his Name je igra koja i pored sjajnih koloseumskih tuča i solidnih sporednih kvestova i tačaka u glavnom zapletu nije dovoljno jaka da stoji rame uz rame sa prethodnicima. Definitivno deluje kao požuren projekat koji je samo imao za cilj da vaskrsne Kiryu-a i da ga vrati fanovima. Skakanje iz mlaćenja u mlaćenje nekako ubija pejsing i ne odaje utisak prave Yakuza igre što je šteta. Možda je Kazuma obrisao ime ali zaveštanje ostaje i samo još da se dočeka Infinite Wealth i fanovi će dobiti pravo glavno jelo.