Life is Strange 2 – Episode 5: Wolves (2019)

Nije nikakva tajna da sam veliki protivnik običaja bindžovanja TV serija, pa tako i serijskih video igara. Kao što smo ranije konstantovali takvih igara više i nema, jedini izuzetak je Life is Strange 2 koji se upravo završio… nakon GODINU I KUSUR DANA bolno sporog objavljivanja svega pet epizoda! Kako sada opravdati no-binge filozofiju? U ovom slučaju nikako. Od septembra 2018. do decembra 2019. razvlačiti pet epizoda predstavlja potpuno drugu krajnost. Sami autori sada kažu da je prva sezona bila kao serija, pogodna i za po neku pauzu i analizu, dok drugu sezonu porede sa feature filmom i sami predlažu bindž za bolji utisak. Pa ok rođaci zašto ste onda bindž materijal objavljivali na mrvicu na svakih 5 meseci?!? Svakako šta je tu je, put je bio pa… interesantan. Braća meksikanci, bežanje preko pola Amerike… Deluje kao da je prošla večnost od kad smo krenuli na ovo putovanje i SVET JE BIO SKROZ DRUGAČIJE MESTO, čak je i Ridley pisao za EmuGlx.

Uglavnom, ni sam nisam siguran kome zapravo pišem ove opise, nadam se da će neko ko krene da igra Life is Strange 2 sada kada su sve epizode napokon izašle, napraviti pauzu od bindžovanja i pročitati naše pojadinačne opise svake epizode pre prelaska na sledeću. Anyhow, nakon dramatičnih događaja sa kraja četvrte epizode opet imamo jedan time jump, što je postalo karakteristično za ovu sezonu. Kada smo kretali na put očekivali smo da ćemo braću Diaz pratiti u stopu sve do Meksika, međutim ponovo imamo jednu ogromnu hronološku rupu popunjenu samo entrijima u dnevniku. Na početku Epizode 5: “Vuci”, Seana i Daniela zatičemo u još jednoj hipi komuni ovoga puta u obliku trailer parka u nedođiji Arizone gde njihova majka obitava sa drugim “slobodnim dušama” koje su odbegle od zlog komplikovanog a za njih nepodnošljivog normalnog svijeta. Tu je opet plejada novih SJW LGBTQWERTY likova, gej couple, umetnica koja pravi skulpture od otpada (uz pomoć Danielovih moći), sve po PS-u, kao što se i dalo očekivati od “novog” Dontnoda koji je forisranje tih tematika odvrnuo na 11 i napravio od toga svoj lični brend. Sure, oduvek su voleli da budu “games for change” kategorija na Video Game Awardsu ali izgleda kao da se sada fokusiraju isključivo na to. Posebno kada uzmemo u obzir njihove nove projekte (prvu igru gde je glavni junak TRANSRODNA osoba).

Nego da se vratimo na naše namučene i napaćene meksikance koji ni krivi ni dužni pate godinu ipo dana, a i mi sa njima. Početak poslednje epizode braći vucima napokon daje malo predaha u miroljubivoj komuni, i životu pod zvijezdama, kao i priliku da ako želite, ispravite odnos sa njihovom majkom jednom za svagda. Nakon događaja iz četvrte sezone logično je da se tako nešto desi ALI ako želite da budete angstry teen do kraja i da majci ne oprostite što vas je ostavilaaaaaaa, postoji i ta opcija. Igrajući drugu sezonu Life is Strange, posebno sa ovolikim pauzama između epizoda, i vremenskim skokovima u samoj igri, kada legit možete i da zaboravite koje ste odluke doneli ranije, nije bilo nekog posebnog osećaja da su vaši izbori imali neki velik uticaj na tok glavne priče. Toga su i autori bili svesni pa su rešili da nas TEK u petoj, poslednjoj, epizodi počaste sa veoma lepim tributom na prvu sezonu igre, i finalnu odluku sa kraja tog serijala, koji je do sada uticao samo na jednu sporednu scenu u Life is Strange 2 prvoj epizodi. Ako ste na kraju žrtvovali Arcadia Bay umestlo Chloe, your in for a treat. A kada kažem treat mislim totalno neuverljivi fan service, ali oke why not.

Braća burazeri naravno vrlo brzo nastavljaju svoj put, čineći i ovaj kamp samo usputnom stanicom, i kreću snažno ka poslednjoj etapi ka Meksiku. Tu naravno kreće apsolutni cirkus i lepršavi storyline kreće da puca po šavovima kada braća dolaze licem u lice sa TRUMPOVIM ZIDOM. Sve je tu, priča praktično piše samu sebe, Daniel koristi moći da uništi zid, ali ne pre nego što postavi pitanje da li isti takav zid postoji i na severu i zašto ne? SO DEEP! Američki zaštitnici granice banjavaju, Danielove moći poništavaju METKOM RASNE MRŽNJE +250 crit, shit hits the fan, policija hapsi i meksikance i vigilante zaštitnike, i eto nas ponovo u zatočeništvu. Sean ćeliju deli sa classic meksičkim parom, featuring trudna žena, koji su pokušali da pređu granicu na tradicionalan način u odnosu na naše junake. Full konverzacije na španskom jeziku stupaju na snagu, dok poenta igre puca po šavovima, američki vidžilantiji iz susedne ćelije ulaze u NAŠA ZEMLJA, VI LJUDI diskusiju sa meksikancima koji dovikuju kako oni samo žele da poštenooo radeee neće kradu ništa časna reč kume, i stvari postaju jezivo banalne.

Ipak kada pandur odvede Seana na solo ispitivanje, good guy cop upoznat sa kompletnom situacijom još od inicijalnog incidenta u Sijetlu, baca jedan možda i najbolji line od početka igre, koji od tada i čekamo da neko izgovori jer je svima na umu… u fazonu ako niste krivi, PA ZAŠTO STE BEŽALI? – Pa zato druže policajče jer da nismo, ne bi bilo plota ove igre. Ne, naravno da to nije među ponuđenim odgovorima već variacije – niko nam ne bi verovao. Zatim opet nastupaju super moći, ruši sve, par moralnih odluka šta uraditi sa likovima iz pozorišne predstave policijska stanica rasizma, i eto nas odmah na samom kraju igre. Opet ispred prokletog anti-mexican zida, koji meksikanci rođeni u Americi žele da pređu, a ispred njih je armija policije, vreme je za teške i finalne odluke. E sad u ovom trenutku tek igra sabira i oduzima sve vaše odluke i interakcije sa Danielom, pa vam nudi dve opcije predati se ili Maratonci (negde je jedan Scarfinger ponosan na mene zbog ovoga). To je odluka koju vi, kao Sean donosite, a DA LI ĆE DANIEL PRISTATI na vaš izbor, zavisi od toga kakav ste primer njemu bili u prethodnih godinu ipo dana. Ovo je highlight i payoff  sezone, koji smo kinda mogli i da zamislimo još na samom početku, ali eto momenat je napokon tu… i, nije mogao biti više antiklimaktičan.

Dontnod, je ovu poslednju epizodu skoro i tajmovao sa ovogodišnjim The Game Awardsom, žarko žele tu games for change nagradu ponovo, do te mere da su čak na svoj YouTube kanal okačili video sa svih 7 različitih krajeva igre. U fazonu da se igrači koji će glasati ne smaraju mnogo sa prelaženjem igre ponovo, jer i sami su svesni da se to neće desiti. Ja prvi, baš kao i mnogi, u svim tim igrama koje nude gomile branching putanja i izbora, i mnogo više od Life is Strange, tipa Detroit… uvek nekako budem zadovoljan prvim krajem koji dobijem, jer uvek se trudim da biram najiskrenije opcije, pa mi onda svako sledeće prelaženje deluje kao fake i usiljeno, što samo po sebi poništava poentu multiple ending igara gde krajevi zavise od fiksnih izbora igrača. Očigledno nisam jedini koga bi mrzelo da prelazi ovu muku ponovo samo da bi video ostale krajeve, pa je Dontnot rešio da olakša i YouTuberima posao sa ovim i drugim videima koje su objavili nakon izlaska poslednje epizode.

Kakav god kraj da dobijete, jasno je kao dan Life is Strange 2 kao celina nije ni do kolena neponovljivoj prvoj sezoni, hell, čak je i Before the Storm više Life is Strange od ove usiljene mučne priče kojoj smo dali toliko vremena i toliko prilika da nas možda iznenadi, ili priredi neke iconic momente kao u prethodnim igrama. Sure bilo je tu možda nekih sitnih momenata ali sve se izgubilo u besciljnoj priči, politici, banalizovanju “problematičnih” tema i činjenici da su glavni likovi lame, i da je pacing igre katastrofalan. Kao što rekoh u opisu predposlednje epizode, Life is Strange 2 je na mene imao potpuno obrnut efekat od prve sezone, gde sam od inicijalne pljuvacine postepeno postao fan igre, dok sam ovde ušao u priču sa velikim očekivanjima samo da bi se iz epizode u epizodu dešavao sve veći odron, do potpunog debakla kakav su svih sedam krajeva – a posebno krindži kraj koji sam ja dobio za prelazak granice sa niskim moralnim odlukama. I ne, nažalost, nema kraja u kome sa Max pojavi premota vreme i poništi celu ovu muku od bespotrebne druge sezone.

Dontnod će sa Life is Strange 2 bez sumnje pokupiti mnoga priznanja i nagrade za hrabrost da se dotakne tako „ozbiljnih tema“ u video igri kao što su rasizam i mržnja nad meksikancima u Americi, potpuno opravdani izbor žene da ostavi loving muža i decu i ode da traži svoju slobodu jer joj je tako dunulo jednog dana, slavljenja hipi (klošarskog) načina života, legalizaciju vutrofarmi i tone i tone gej frendli stvari. I pored toga, mislim da je i njima jasno da od Life is Strange-a treba da se odmori malo, i da se posveti full on brojim novim projektima koji će baš kao i ova sezona biti od starta izgrađeni na takvim idejama. Šteta, jer prvi Life is Strange je bio više od toga, iako je i tamo bio fair share kontraverznih tema, nikada nismo imali utisak da igra postoji samo zbog njih. Dontnod je očigledno otišao full woke, a sa njim i poslednja nada za stvarno kvalitetne epizodne video igre, kao i sva mistika i neponovljivi vibe koji je imala prva sezona.