I evo nas ponovo. Život je čudan, sezona druga. U međuvremenu smo imali spinoff prequel prve sezone koji zaista nije bio neophodan, ali izgleda da je brojnim fanovima trebao closure a i Square Enixu je izgleda trebao dodatni keš, tako da su se tu lepo našli. Dok smo se pozdravljali sa Max i Chloe u Before the Stormu, Dontnod ekipa koja je radila originalnu seriju bila je zauzeta radom na sledećoj sezoni sa skroz novom postavom i pričom. Imali smo i malu najavu kako će Life is Strange 2 izgledati u besplatnoj Captain Spirit epizodi, gde smo na kraju i videli nove protagoniste sezone dva, a da nismo bili ni svesni.

Da, to su bila braća Meksikanci Sean (16) i Daniel Diaz (9), koji u Seattle-u žive naizgled normalnim životom sa svojim super cool ocem automehaničarem. Sean je srednjoškolac milenijalac by the book, ima najbolju ortakinju sa kojom bleji i koja mu pokazuje kako da iskuca poruke svojoj simpatiji. Zajedno planiraju odlazak na žurku za koju mora da pripremi svoj weed pipe, da ižica neki dolar od ćaleta, i da spremi druge potrepštine. Gajbi sluša alternativnu muziku, skida retro filmove sa torrenta (je’l znate još neku igru gde lik koristi torrent? So edgy!) i stalkuje svoju simpatiju na fejsu dugo razmišljajući kakav komentar da ostavi na njenu novu profilnu fotku. Sve deluje super, i ceo početak je baš kao i u većini prvih epizoda dosta spor i služi da se malo upoznamo sa likovima i njihovim ćivotima pre nego što neminovno počnu da im se dešavaju užasne stvari. Sve je sporo i detaljno, jer logično, klinac koji se sprema za žurku i na brzaka treba da se spakuje i pali, provešće dosta vremena preturajući svaki kutak po kući, otvarajući svaku fioku, čitajući svoj dnevnik i upijajući sva sećanja srećnoga života – ko da zna šta ga čeka. Naravno da ne, ali mi kao igrači upoznati sa detaljnošću Life is Strange world i character buildinga svakako hoćemo. Recimo moguće je na samom početku igre pogledati Seanov mobilni telefon i premotati kilometarske logove prethodnih dopisivanja sa drugim likovima i kroz iste bolje pohvatati njihove odnose. Dubina priče je svakako tu ako ste zainteresovani da kopate.

Pored toga što smo svi kolektivno spoilirani kroz trailere i najave za incident sa komšijom i policijom, sjajno je odrađen momenat kada se mirni slice of life simulator nasilno prekida i odjednom kreće haos. Iako smo dobro znali šta sledi, momenat je došao baš neočekivano i mučno, imaćete osećaj kao da se bukvalno vama dešava, a proveli ste možda pola sata sa novom postavom. Dontnod pisci ponovo pokazuju svoje umeće da nas brzo uvuku u priču, a i najluđi koncept policije koja prvo ubija Meksikance pa posle pita ili klinca koji ima Dr.Xavier moći, uspevaju da predstave na down to earth i uverljiv način. Nakon tragedije, Sean umesto da dokazuje policiji svoju nevinost i objašnjava nesporazum, daje se u beg i sa sobom povlači svog mlađeg XMAN brata. Daniel ima malu rupu u sećanju tako da mu burazer ne spominje da im je otac ubijen, niti da su pobegli od kuće, već njihovo odbegnuće predstavlja kao odlazak na kampovanje u prirodu. Sjajan plan! Za razliku od prethodnih Life is Strange avantura koje su se uglavom odvijale po istim lokacijama, ovde je fokus na on the road iskustvu, kako i kaže ime prve epizode – putevi (oni stoje večno mi smo prolazni?). Sean rešava da se iz Washington state-a prošeta sve do Meksika, što je poprilična šetnja i pretpostavljamo da će se protegnuti preko svih preostalih epizoda.

Mehanike premotavanja vremena naravno nema, a većina razgovora će biti upravo između braće, kroz koje ćete graditi njihov odnos, ali i uticati na malog Daniela nad kojim zapravo i nemate direktnu kontrolu, a on poseduje telekinetičke moći kojima baš i ne zna da rukuje. Iako narativ vozi manje više u istom generalnom smeru (ka Meksiku) od vaših dijaloga i odluka zavisiće makar u ovoj epizodi sitniji detalji. Verujemo da će kasnije biti i krupnijih posledica, ali ako ste igrali prethodne Life is Strange igre znate šta otprilike možete da očekujete, nije u pitanju dramatično račvanje putanja kao u Detroitu, već više varijacije na temu sličnije pokojnim Telltale igrama, samo bolje.

Iako je apsolutno sve drugačije, jasno je kao dan da je ovo Life is Strange, ne samo zbog mehanike i dizajna već opšteg vibea koji igra ima. Sada kada napokon imamo dva skroz različita primera možemo da jasno utvrdimo šta čini jednu igru Life is Strangeom – u pitanju su tinejdžeri u problemu, akustične gitare, suncem obasjane lokacije, žvrljanje po dnevnicima, različite natprirodne moći, socrealizam 2010-ih godina i mnoge liberalne i komplikovane teme. Prošli put to je bilo lezbejstvo i hipsteraj, a ovoga puta u pitanju je rasizam. Još od samog početka, koji se dešava krajem 2016. godine, kada vam najbolja drugarica šalje anti Trump poruke nakon njegove pobede na izborima ton je jasno postavljen. Komšija je rasista zato vas mrzi, policajac je rasista zato vam je ubio oca, matori redneck koga srećete na benzinskoj pumpi je rasista zato će vas prebiti i vezati za radijator… lik čak spominje i zid koji treba sagraditi zbog ljudi kao što ste vi! Vrlo škakljiva tema, ali opet, izneta na dostojanstven način, jer vi ste u koži Meksikanca ilegalca žrtve nasilja beloga čoveka. Da li je to gore od neshvaćene lezbejske ljubavi zaključite sami.

Možda za nijansu nedostaje suptilnost koju su prethodna Life is Strange izdanja imala, kao da su autori na silu neke detalje morali da forsiraju ne bi li publici bilo jasnije da je ovo nastavak prve sezone, igra koja se dešava u istom univerzumu. Na samom početku, odgovarate na pitanje da li ste igrali prvu sezonu i kakva je vaša poslednja odluka bila. NARAVNO da ćete imati momenat gde prolazite kroz Oregon i NARAVNO da će tu biti Arcadia Bay, ili neće… u zavisnoti od toga šta se uradili na kraju prve sezone. Also, sećate se spiritualnih životinja? Svaki lik je imao svoju životinju ali to je više bio pomalo skriven detalj ostavljen tu za dublje analize i hardcore fanove da kopaju i snimaju bezbroj YT theorycrafting videa. Ovoga puta je taj detalj isforsiran i in your face, Sean nosi majicu sa vukom, loading ekran su dva vuka koja trče, burazeri otvoreno pričaju o tome kako su oni vuci u divljini i laju na mesec, a mesto u koje su se zaputili zove se Puerto Lobos… Da li smo spomenuli da su vukovi spiritualne životinje Seana i Daniela?! Možda ih Mayans MC uzmu pod svoje?

Svakako, nije lako biti Meksikanac. A još je teže bez novca i hrane krenuti u šetnju do Meksika. Prva epizoda ne pokriva posebno velik deo tog puta, ali služi kao sjajan uvod u, nadamo se, još jednu odličnu sezonu naše omiljene epizodne igre. Za kraj treba napomenuti samo da je prelazak na Unreal Engine 4 doneo fantastične promene, igra prelepo izgleda i radi na svim platformama sada, i na momente posebno u prirodi delovaće bolje nego što očekujete, skoro na nivou mnogo skupljih igara.

Ipak, Life is Strange se igra zbog sjajne atmosfere i priče, tako da čak i ako niste ispratili prethodnu sezonu i spinoffove, slobodno možete dati drugoj sezoni šansu i uveriti se zbog čega je Life is Strange i dalje relevantan, dok je štancerski Telltale dobio bad ending u svojoj priči sasvim zasluženo.