SUPER. HOT. SUPER. HOT. SUPER. HOT. SUPER. HOT. SUPER. HOT. SUPER. HOT.
Superhot je najinovativnija pucačina iz prvog lica koju smo igrali u poslednjih par godina. Kada sklonimo u stranu mimove koje igra pokušava da forsira (uspešno) poput “The Cake is a Lie”, dobijemo dokaz da iz jedne malecne ideje može da nastane odlična mehanika oko koje se vrti cela igra. Priča o ovom naslovu počinje 2013. godine sa 7 Days FPS Challenge na kojem je Superhot Team prikazao ideju koja je zaintrigirala masu gejmera širom sveta – vreme prolazi samo kada se igrač pomera. Par meseci kasnije tim pokreće Kickstarter kampanju, a veliki broj gejmera, prepoznavši dobru igru, uspeva da pomogne Superhot timu da dostignu Kickstarter cilj za manje od jednog dana.
THIS IS NOT A GAME. QUIT. WHILE YOU CAN.
Pošto su metanarativi nešto što se igračima očigledno dopada, ova igra pažljivo ide stazom koju je Pony Island utabao i na sličan način predstavlja svoju priču. Prvo što ugledate nakon što pokrenete igru je ekran koji neodoljivo podseća na Norton Commander i poruku od vašeg prijatelja u nekakvom instant messenger-u. Prijatelj vas informiše da je naleteo na zanimljivu video igru i da morate da je isprobate. Ne bismo više o priči kako bismo izbegli spoilere, ali znajte da je priča sasvim OK uprkos činjenici da je predvidiva. Nakon što na tekstualnom interfejsu izaberete superhot.exe prava zabava počinje.
Minimalistički vizuelni stil je očigledan s obzirom da igrom dominiraju 3 boje – crvena, bela i crna, što ne znači da je igra ružna, daleko od toga. Unity engine se postarao da igra uprkos minimalističkom umetničkom stilu ne izgleda kao nešto što bi se pojavilo u prodaji pre petnaestak godina. Vizuelni stil igre pomaže u preglednosti, a usput, poput tišine pred oluju, stvara osećaj nelagode i melanholije. Zidovi su bele boje, vaši protivnici crvene, a predmeti koje možete pokupiti su crne boje – jednostavno. Kada ubijete protivnika, u zavisnosti od toga čime ste ga ubili i u koji deo tela ste ga pogodili, on se raspada u sitne komade. Nedostatak detalja kod protivnika samo pospešuje osećaj da vi samo ubijate obične geometrijske oblike koji podsećaju na čoveka, a to zapravo nisu… ili da li su? BODIES ARE DISPOSABLE.
MIND IS SOFTWARE.
Cilj svakog nivoa je da pobijete sve crvene likove koji se iz petnih žila trude da vas pošalju u večna lovišta. Dok stojite u igri svet oko vas nije nepomičan, ali je veoma usporen. Primetićete kako se protivnici sporo pomeraju ka vama i metke koji kao da lebde u vazduhu dok se usporeno kreću u vašem pravcu. Kada se pomerate vreme se ubrzava kao i sve oko vas. Ova jednostavna mehanika je dovoljna da vas navuče na igru i natera da je pređete u jednom sedenju.
Jedan udarac protivnika vas ubija, ali vi imate prednost jer vidite s koje strane vam dolaze neprijatelji, vidite putanju ispaljenih metaka i možete pokupiti razne predmete, kao i oružje, koji vam olakšavaju posao. Predmete koje pokupite možete da bacite na protivnika, a isto ćete raditi i sa oružjem kada nestane metaka. Sve ovo će da vas natera da izvodite spektakularne akcije u kojima nabijate protivniku lakat u lice, kupite njegov pištolj dok mu ispada iz ruke, radite skok u stranu kako biste izbegli metak njegovog kolege i konačno ispaljujete dva metka u pravcu neprijatelja koji nisu svesni šta ih snalazi. Težina igre je sasvim korektna, ako ste pažljivi neće se dešavati da jedan nivo ponavljate mnogo puta. Igru je možda i moguće igrati kao klasičnu pucačinu iz prvog lica, ali nam se to čini kao potpuno mazohistički poduhvat koji će samo najistrajniji igrači s viškom vremena postići.
THE SYSTEM WILL SET ME FREE.
Nakon što završite nivo igra vam pokazuje replay bez usporenja dok glas spikera, propraćen rečima preko celog ekrana, govori “SUPER! HOT!”. Simpatičan detalj je da možete editovati replay i uploadovati ga na igrin social network “Killstagram” gde igrači širom sveta mogu da se dive vašem maestralnom poduhvatu.
Igru je moguće završiti za par sati, ali to ne znači da je tu kraj zabave. Prelaskom igre se otključava endless mod u kojem imate par arena u kojima se neprijatelji konstantno spawn-uju, a na vama je da ih pobijete u što većem broju. Jedna arena je stvorena uz pomoć veoma zvučnog imena – Cliff Bleszinski. Naime, on je platio dovoljno na Kickstarter-u kako bi učestvovao u dizajniranju jedne od arena. Pored endless moda, tu je i challenge mod u kojem ćete prelaziti nivoe uprkos određenim hendikepima. Jedan od challenge modova vam daje samo katanu uz pomoć koje morate preći svaki nivo, dok vam drugi oduzimaju sva oružja ili vam određuje vremensku granicu do koje biste trebali da završite nivo. Sve u svemu, mnoštvo zabavnog sadržaja vas očekuje kada završite sa pričom igre.
ONE OF US. ONE OF US. ONE OF US. ONE OF US. ONE OF US. ONE OF US. ONE OF US.
Superhot je igra od koje se mnogo očekivalo i drago nam je da su momci i devojke iz razvojnog tima ispunili sva očekivanja. Malčice je šteta što je igra izašla u trenutku kada su metanarativi i probijanje četvrtog zida popularni u igrama, jer će navesti ciničnije gejmere da uzmu to kao zamerku igri, ali slobodno ignorišite svakoga ko uzima to za zlo ovoj igri.
Superhot je naslov koji će se pamtiti ne samo po interesantnoj ideji i izvedbi iste, već i po mnogim sitnim detaljima koje jednostavno nismo hteli da otkrijemo. Mnogo je bolji osećaj kada sami naletite na njih. Poljaci još jednom dokazuju da su i više nego spremni da izdaju odličnu igru, a na vama je da ovu igru kupite i uživate u nečemu nesvakidašnjem. Ostaje nam samo da zamislimo koliko bi dobro Superhot radio u VR-u, ne sumnjamo da će ovakvih naslova biti dosta kada se taj skupi hardware malo odomaći u budućnosti, a do tada za kraj možemo samo da kažemo:
No Comment