Развој видео игара у Србији одавно важи за један парадокс који је заиста тешко објаснити. Од памтивека се хвалимо како имамо најбољи кадар и потенцијал у овом делу Европе, како су наши програмери и тродимензионални уметници изузетно цењени широм белог света. Страни издавачи врло радо упошљавају домаће “outsource” појединце и компаније које за релативно мизеран новац раде оно што би на западу коштало вишеструко више. Са друге стране, конкретни резултати домаће индустрије у протеклих шеснаест година готово да не постоје.
Поставља се питање зашто је то тако? Одговор било ког домаћег развојног центра увек је брз попут муње. “Развој игара кошта превише новца”, “Немамо буџет као стране компаније”, “Превише је ризично” су само неки од извучених одговора из политичко коректног ПР шешира. Наравно, све су то изузетно разумни и оправдани одговори. Али ако завиримо мало дубље, видећемо да неке домаће компаније на појединим жанровима млате огроман новац, да под собом имају најбољи домаћи, па чак и страни таленат а опет са тим потенцијалом годинама стагнирају и не чине готово ништа. Сваке године гледамо све више такмичења у креирању видео игара, разне даноноћне маратоне из којих се најталентованији људи врбују са астрономским обећањима да су баш они и њихов таленат кључни ресурс за компанију. Када те компаније питате због чега не чините нешто конкретно са тим људима, уследиће “За нас је тренутно превелики је ризик направити нову интелектуалну својину” или ” Немамо довољан буџет за такав подухват” – другим речима чиста хипокризија.
Немојте ме схватити погрешно, свако ко је успео у Србији да на било којој врсти видео игара направи успешну компанију заслужује невероватно поштовање. Али на жалост у данашњем времену мобилног гејминга, indy-ја, kickstarter-а и early access-а је готово смешно бити уплашен било каквог новог пројекта. Став да у 2016. за развој добрих видео игара више нису потребни велики издавачи, милиони долара и врхунска продукција додатно цементирају два Ваљевца, Стеван Јевтић и Владислав Михајловић и њихово деби, ARPG, остварење под називом Sunken.
Као што сам већ споменуо, Sunken је rogue like ARPG игра која у свом извођењу на први поглед доста елемената позајмљује из легендарног Blizzard-овог Diablo серијала. Иако би технички било тачно ову игру назвати Diablo клоном, ипак у пракси Sunken доноси неколико веома интересантних новитета и обрта у читав жанр. Прва и вероватно најочигледнија ставка која Sunken чини јединственим у односу на конкуренцију јесте да је доступан само један мод играња – hard core. Други веома занимљиви новитет се тиче начина на који стичете нове способности. За разлику од класичног начина, где се способности стичу и буџе кроз lvl систем, у Sunkenu се способности добијају у виду рецепата за које постоји шанса да испадну из убијених противника. Учење и надоградња способности ће се обављати кроз веома интересантан систем ковања који игра поседује. Како би исковали нову способност, биће вам потребан одређени број састојака који ће испадати из убијених противника. Сви састојци, способности, оклоп и оружје су подељени на девет класа. Нова класа опреме и способности се откључава сваки пут када ваш лик достигне одређени ниво. Иста филозофија се примењује и приликом ковања оружја и оклопа. Иако се може десити да вам од противника испадне вансеријски добар оклоп или оружје, предмети са највишим квалитетом ће се добијати искључиво кроз ковање. Како би имали приступ ковању, мораћете прво да пронађете наковањ који се налази на сваком од седам нивоа.
Иако после сваке смрти губите ниво и сву опрему коју сте до те тачке стекли, способности које сте изучили ће остати нетакнуте. Овако ће сваки “нови почетак” бити макар утолико подношљивији. Треба напоменути да након достизања последње, девете класе, систем ковања полако престаје да игра значајан утицај на даље напредовање вашег лика. Једини начин на који ће те тад моћи да идете у корак са све вишим изазовом биће кроз пет атрибутивних поена које ће те добијати приликом дизања новог нивоа.
Прича која прати мрачно окружење Sunken-а је право освежење у односу на стереотипичне приповетке о незнаним јунацима који желе да стану на пут древном злу. Наиме, Sunken вас ставља у улогу суровог и омраженог човека, који себе назива Освајачем. У питању је особа која је освојила све што се освојити може, због чега у свом постојању не види више никакву сврсисходност. На сопствену радозналост, наш “јунак” бива заробљен унутар вечне тамнице сопственог ума, где ако мисли да се избави мора да се суочи са својим највећим противником до сад – самим собом. Дијалог је веома интересантно скопљен и за разлику од класичног приповедања, овде ћете слушати сведочанства људи који су имали ту “привилегију” да у некој тачки у животу укрсте пут са главним ликом ове игре. По комплетирању свих седам нивоа, бићете детаљно упознати са животом и мотивима главног јунака, али ће епилог ове приче заслужити тек они најистрајнији, пошто је он резервисан за оне који успеју да стигну до последњег, осмог, круга ове “вечне тамнице”.
Игривост је можда и најважнији аспект за игре овог типа, и можемо рећи да управо ту лежи снага овог наслова. Наравно, мора се узети у обзир чињеница да је игра и даље у развојној фази и да ова early access верзија не поседује низ анимација и ефеката који ће бити ту по званичном изласку игре који је заказан за јун. Анимација напада је можда мало спорија од онога што су нас популарни APRG наслови навикли. Додуше, баш због тога осећај ударања по противницима даје онај задовољавајућ осећај бруталности, поготово када противнике разнесете на хиљаду делова. Игра поседује укупно 45 јединствених способности – пет по свакој класи. Уколико желите да преживите у овој игри, ослонићете се на готово сваку способност која се налази овде, поготово на вишим “spin-ovima” који су еквивалент “torment” тежини у Diabl-у. У почетку, boss борбе неће бити претерани изазов. Kако се скала тежине буде подизала свакa новa boss борба ће вам уливати страх у кости.
Аудио-визуелно игра изгледа више него пристојно, поготово када узмемо у обзир чињеницу да су ову игру радиле само две особе. Игру покреће Unity engine, тако да неће бити проблем Sunken покренути на слабијим рачунарима. Тамнице кроз које ћете тумарати нису превелике, што је веома добро пошто у овој игри мини мапа не постоји. Треба додати да игра насумично генерише количину и квалитет противника, тако да ће бирање “сигурнијег” пута стално бити коцка. Музичка подлога варира од солидне до иритантне. Гласовна глума са којом ћете се сусретати приликом активације књига са сведочанствима је сасвим солидна и доприноси додатном нивоу имерзије у свет Sunken-a.
Sunken је савршен пример да ни у Србији нису потребни огромни буџети и продукција како би се направила добра видео игра. Стеван и Владислав су са овим насловом разоружали све контра аргументе “великих и моћних”, који се односи на неисплативост прављења видео игара у Србији. Sunken се тренутно налази у early access фази на Steam-у и могуће га је купити по цени од 10 евра. По мом мишљењу, за овај новац се већ сад исплати набавити овај наслов, не зато што је у питању Српски Diablo, већ зато што je игра забавна заиста поседује огроман потенцијал. Уколико сте икада желели да подржите домаћи независни развој видео игара, најбољи начин за то јесте куповина ове игре. Искључиво од нас играча и подршке коју пружимо зависи да ли ће ова два момка бити адекватно награђена за труд и страст коју имају за прављење правих видео игара. Тако да, уколико себе називате истинским играчем, купите ову игру и тиме покажите средњи прст онима који о исплативости видео игара разматрају бесциљним састанчењима, фокус групама и еxcel табелама.
No Comment