Gunman Tales (2018)

Ukoliko pripadate starijim generacijama koje su svoje prve gejmerske korake pravile 80tih i početkom 90tih godina definitivno ste čuli za čuveni Moonstone naslov (Amiga, PC). Šokantno krvav i brutalan, obavijen velom epske fantazije ova 2D akciona hack’n’slash avanturica postavila je nove stadarde kada je prvi put izdata. Mnogo godina kasnije ista igra poslužila je kao inspiracija one man-development timu da u Indie retro-pixel izvedbi uradi nešto slično ali u western maniru – i tako nam je stigao Gunman Tales!

Ova dopadljiva old-school akciona avantura dolazi nam iz FobTi Interactive studija koju vodi gospodin Tibor koji nam je ljubazno ustupio gomilu ključeva za svoj novi naslov koji možete naći na Steamu ovih vrelih letnjih dana po više nego povoljnoj ceni. Igra (baš kao i njen uzor) podržava od jednog do četiri igrača a priča je smeštena na divlji zapad u period “procvata” istog. Igrač vodi “tihog neznanca”, lovca na ucenjene glave koji se nameračio na “legendarno davno izgubljeno blago”! Međutim, put do istog nije lak niti bezazlen, prvo valja istražiti sve lokacije na mapi po kojoj se krećete. Na svakoj lokaciji očekuju vas brojni neprijatelji, nervozni kauboji laki na okidaču, drugi lovci na blago, ne baš prijateljski naklonjeni indijanci (osim ako im ne donosite “vatrenu vodu” hehe) a tu je i random NPC poslastica – Vukodlak, koji se pojavljuje na mapi u noćima punog meseca (da, postoje dan-noć ciklisu tokom gejmpleja) koji je pandan čuvenom crvenom zmaju iz Moonstone-a.

Na random lokalitetima u igri naletaćete i na deliće mape legendarnog blaga, kada istu sklopite celu ukazaće vam se i lokacija na kojoj se krije blago. No pre toga valja “nahraniti olovom” gomile neprijatelja a pored starog dobrog “Kolta” tu su i brojni dodaci I ajtemi u vidu rafalne paljbe, eksploziva, bivoljeg roga koji “priziva” stampedo krava (koje počiste sve gangstere koji im se nađu na putu) i sl. Tu su i dva gradića na velikoj mapi u kojima imate nekoliko mogućnosti – da posetite Saloon gde možete zaraditi par zlatnika kartajući se, zatim tu je doctor kod kojeg možete obnoviti health ili kupiti antidote koji je koristan u slučaju zmijskog ujeda bilo gde, tu je i šerifov office gde možete uzeti dodatni zatadak i za nagradu od 100nak zlatnika uloviti odbeglog gangster za kojim je raspisana poternica itd.

Mapa Golden Valley regije je šarolika i kretanje po istoj nije svuda jednako brzo – preko ravnica ćete trčkarati ali preko planinskih prevoja kretanje će biti znatno sporije. Takođe, svaki od četiri igrača ima u svom uglu sviju kućicu u koju se uvek možete vratiti na “okrepljujuću dremku” koja takođe regeneriše health. Ako izgubite u duelu “tačno u podne” od drugog igrača (pravog ili NPC) gubite sve vrednosti iz vašeg ajtem-šteka, tako da budite obazrivi na countdown kako bi prvi smestili zrno među oči neprijatelju.

Vaš abilities je podložan apgrejdu takođe, što znatno olakšava obračune po raličitim lokacijama na mapi. Nije nemoguće da “zaglavite” u određenim delovima igre ali lepa i iscrpna “How to play” sekcija u meniju igre će vam do u detalj pojasniti sve što je bitno da znate kako bi uspešno igrali ovaj naslov.

Na kraju moramo da pohvalimo i samu grafiku i zvuk. Jednostavan ali super-gotivan pixel-art grafički stil za koji se odlučuje sve više indie developera uz originalne ideje i malo talenta omogućuje vrhunske rezulate, čak i ako izostane ambiental bloom lightning što je i ovde slučaj. No, imate zanimljiv “filter” slike koji emulira grafiku na starim CRT televozorima ispred kojih smo kao klinci odlepljivali igrajući C64 hitove (konzole i arkade?), te i na taj način možete boostovati retro-šmek koji ovoj igri definitivno ne manjka. Zvučni efekti i kratke muzičke temice adekvatno prate celu akciju na ekranu i nisu mi dosadile posle dva sata igranja, koliko mi je i bilo potrebno da detaljno istražim sve regije i završim igru. Posebnu vrednost ovakve igre imaju i zbog činjenice da će savršeno raditi i na “krompir-konfiguracijama” što znatno povećava ciljnu grupu koja može uzivati u igri.

Ovakvi mali biseri u moru bezidejnih AAA naslova su pravo osveženje za (retro) dušu i indie igre definitivno spašavaju single-player gejming kao takav, pre svega svojim originalnim konceptima, dopadljivim izvedbama i atmosferom koja iako iskazana u grubim pikselima ima daleko više šmeka i arome od mnogih visokobudžetnih igara. Otuda i moja topla preporuka za Gunman Tales!