Dobrodošli, poštovani čitaoci, na Ridley-jev show na EmuGlx-u… Imam pitanje za vas: Da li ste možda čuli za žanr pod imenom: “Point and Click Avantura”? To je bio žanr koji je zahtevao dosta strpljenja od svojih igrača i bio je mesto gde je narativna strana igara počela da se razvija davno pre nego što je kompleksna priča postala norma u visokobudžetnim igrama. Doživeo je kratku, ali bogatu renesansu devedesetih, kada su Lucas Arts (RIP) i Sierra vladali sa raznim, do danas poznatim naslovima, kao što su: The Secret Of Monkey Island, King’s Quest, Sam & Max i Grim Fandango.
Naravno, i nažalost, samo zbog jednog faktora (i million ostalih pod faktora), ovakve igre nikada nisu istinski uspele u očima mejnstrim igrača. Vidite, pošto ove igre nisu mogle da vam pružaju isti izazov kao igre bazirane na refleksima, veštini i poznavanju nivoa (Kao recimo Mario ili Megaman), morali su da nađu drugačiji način da budu neverovatno frustrirajuće u vremenu kada su igre na taj način produživale svoj život. U ovom slučaju, bile su to ozloglašeno besmislene zagonetke! Koliko besmislene? STAVLJATI HRČKA VAŠEG DRUGARA U MIKROTALASNU DA BI GA NALJUTILI BESMISLENE! Ovo je jadnim P&C avanturama dalo neverovatno lošu reputaciju, zbog koje je žanr ubrzo pao u obskuritet i kliničku smrt. Uprkos tome, postoji veliki broj ljudi koji su prkosili toj reputaciji, zavoleli P&C Avanture i držali su nadu da će se žanr jednog dana vratiti jači nego ikada! Ovo nas dovodi do sadašnjosti, iliti uspešnog oživljavanja P&C avanture!
Stvarno je neverovatno, jedan studio, i jedna igra uspela je da povrati dugo mrtvi žanr u vrlo živahni život! Naime, TellTale-ov “The Walking Dead”. Dobro, lažem, nije samo jedan studio i jedna igra, bilo je dosta pokušaja pre TWD-a, i svaki od njih može se uračunati, ali “TWD” je ostvario najveći mejnstrim uspeh od svih njih. Ovaj spontani povratak u život je otvorio oči igračima, i dao je šansu drugim ljudima da eksperimentišu i naprave svoje sopstvene avanture! Primera radi uspeha tog eksperimentisanja ima mnogo (Life Is Strange, Dropsy, The Wolf Among Us, itd.).
No danas ćemo da se fokusiramo na indie igru malog studija KillMonday Games-a; Fran Bow. Ova igra iz studija koga čine samo dva autora prati avanturu desetogodišnje devojke po imenu Fran Bow Dagenhart. Ona je, sa njenom crnom mačkom “Mr. Midnight”, srećna mala devojčica koja živi sa njenim predivnim roditeljima i njenom tetom; Grace Dagenhart. Jednog dana, ili da kažem, jedne noći, njeni roditelji bivaju brutalno ubijeni (tačniji izraz ovde je: J#$%&O izmasakrirani!) pred njenim očima. Zgrožena od prizora, mala Fran potrči punom brzinom u šumu blizu njene kuće, gde je, “sasvim slučajno”, pronađena od strane nepoznatih ljudi, i odvedena u ludnicu. Ovde, s ciljem da saznate ko je ubica njenih roditelja, preuzimate kontrolu nad tim jadnim bićem. Priča odavde je jedan ogromni mindfuck gde ne znate šta je stvarno, a šta nije, i dosta toga je ostavljeno za interpretaciju, sa raznim pod-pričama i obmanućima, dok vam ipak daje dovoljno tragova da bi vi napravili vaše objašnjenje svih događaja. Priča, po stilu, kombinuje dosta ideja i trikova od dela kao što su Alisa u zemlji čuda, čarobnjak iz Oza i..ahm…nikad završavajuća priča? (Neverending story, o, engleski jeziče, kako me umeš nervirati nekada… ili je ovde problem sa srpskim? Hmmm…), i slično jednoj staroj igri po imenu “American McGee’s Alice” (i nastavak, Alice: Madness Returns), Fran Bow dodaje horror u mešavinu, i to ne bilo kakav horror, već opako zli psihološki horror!
Vidite, Fran pati od nekakve mentalne bolesti, i ovo počinje da utiče na vašu interpretaciju priče u igri. Kao što sam pominjao ranije, teško je zaključiti da li je ono što Fran viđa proizvod njene mašte i mentalno bolesnog uma, ili je sve to stvarno, i igra samo dodaje fantaziju u svoju mešavinu, i prihvata je kao “stvarnost”. Killmonday definitivno žele da vas po tom pitanju zbune što više moguće, i teraće vas da više puta proispitate sve što ste videli do dela u igri gde ste vi stali. No, najjača grana u ovoj igri je sama Fran. Ona je neverovatno interesantan protagonista! Dosta je nevina, što je za očekivati, i više puta kroz igru pokazuje da nije svesna smrti, i šta ona predstavlja. Neki njeni komentari na razne stvari u igri su vrlo čudni, čak i za nevino dete kao što je ona, ponekad čak i jezivi. Ona je dete koje će se bez promišljanja poseći sa svojim nožem da bi skuvala svoju krv kao deo nekakvog “rituala”, čak će i biti srećna tokom toga! Da ne bih spojlovao previše, Fran je lik zbog koga bi trebalo da igrate ovo, jer shvatiti nju, je jednako, ako ne i važnije, od shvatanja onoga što se dešava u priči, jer je ona prekrivena debelim velom misterije, i jedan je od najsloženijih likova koje sam ja imao zadovoljstvo da vidim unutar jedne jednostavne video igre. Sve-u-svemu, pisanje, likovi, Fran, i sve ostalo vezano za narativ je pun pogodak, a sada na gameplay.
Kao što sam ranije pomenuo, FB je P&C avantura, što znači da se kontrole, i većina gameplay-a, sastoje od kliktanja na razne stvari na ekranu, uzimanje tih raznih stvari u vašu torbicu, i onda kombinovanjem i korišćenjem istih da bi rešili zagonetke koje vam daju predmete da rešite neku drugu zagonetku, i tako dalje dok ne pređete nivo. Iako se zagonetke uglavnom rešavaju na način koji sam gore spomenuo, postoje one koje od vas zahtevaju praktično znanje, ili znanje neke određene prave životne oblasti (prostudirajte Fibonacci sekvencu, deco!). Ovakve zagonetke se uglavnom ponašaju kao nekakve mini igre, kao na primer: prisetite se Biošoka i one proklete mini-igre za hakovanje sa onim cevima, u takvom nekakvom stilu, osim što to ovde ne dosadi, jer se lepo slažu sa igrom, svaka se razlikuje (i pod time mislim da se bukvalno potpuno razlikuju jedna od druge) i postavljene su na dovoljno dobrim mestima da ponude dobru alternativu ostatku poglavlja. Ali, ništa nije savršeno, i definitivno imam primedbe, naime, zagonetke nisu lepo balansirane. Bilo je dva perioda u celoj igri kada sam se zaglavio, i oba nisu nigde BLIZU kraja igre, dok su stvari pri kraju bile lakše od presečenog pera u svemiru! Bilo je dosta zagonetki koje su služile apsolutno ničemu, i one vam potroše vreme koje je moglo biti korišćeno za nešto kreativnije!
Ne pomaže činjenica da se one nalaze u drugoj polovini igre, i, ako mislite “daju vam vremena da se malo odmorite”, što bi bilo sasvim uredu, to je absolutno neophodno u bilo kojoj igri koja zahteva od vas da razmišljate stalno… osim što… ovde vas priprema za apsolutno ništa, jer, kao što sam pomenuo, druga polovina je urnebesno laka, posebno peto poglavlje!
Druga primedba koju imam je: treće poglavlje… ono funkcioniše kao nekakav kvazi RPG, u smislu da imate oblast koju možete bez ograničenja istraživati, i imate NPC-a koji vam da listu predmeta da mu donesete, i kada to uradite, manje više ste prešli poglavlje. Što, priznajem, na papiru zvuči ok, ali, umesto da vam olakša život i da vam celu listu, morate da mu doneste predmet po predmet, u određenom redosledu, i nešto što bi trebalo da bude šarmantan i maštovit deo igre gde se odmarate od strašnijih delova, postane dosadna i ne toliko maštovita bitka da ostanete budni, pređete poglavlje i vratite se u ono što ste (nadam se) zavoleli u prvom i drugom poglavlju. Ova činjenica budi razočarenje u meni, zato što to treće poglavlje, ima odličnu i kreativnu mehaniku koja je ekskluzivna njemu, no to bi bio spojler, što znači da ćutim. Kada već blebetamo o poglavljima, Fran Bow ih ima 5! Svako poglavlje ima novu oblast koju možete bez ograničenja da istražite, dok upijate šarm i ljubav koja je otišla u njih, iako je ponekada otisla u pogrešnom pravcu, no, ipak se oseća silni trud koji je uložen u igru, i to je uvek dobra stvar. Imate određeni cilj koji vam je dat na samom početku, kao i mala pomoć od NPC-eva, da vas izvede na pravi put (iako “pravi put” nije teško naći i bez njih).
Svako poglavlje (tj. skoro svako poglavlje) ima 2. a poneko poglavlje čak i 4. verzije – da obrazložim: U prvom poglavlju, Fran dobije specijalne pilule koje joj pomažu da vidi alternativnu verziju prostorije u kojoj se ona nalazi, ova alternativna verzija je u većini slučajeva PUNA raznolikih grozota i mračnih bića, i ovde počinju da se pokazuju ti užasni horor elementi o kojima sam pričao ranije. Nije najkreativnija mehanika, ali funkcioniše vrlo lepo, i nikad vam ne drži ruku i viče na vas: “AJDE VIŠE KLIKNI TE PILULE, MAJMUNE GLUPI!” Slobodni ste da sa pilulama uradite šta god oćete, ali su vrlo neophodne za prelazak igre. Malo upozorenje, ako imate slabiji stomak, razmislite ponovo pre nego što krenete da igrate, igra nema ni malo cenzure, i grozote koje budu pokazane kada uzmete pilule podsećaju dosta na stvari koje su viđane u starijim Silent Hill igrama, a ponekada i gore (zapravo, pilule me podsećaju na ogledala iz Silent Hill Origins). Sve-u-svemu, gameplay je solidan za ono što jeste i za ono što treba da bude, možda čak i više, ali definitivno je bilo zabavno kliktati i slušati komentare od jadne male nevine Fran.
Kada smo već kod grozota, valjda ima smisla da pređemo na prezentaciju igre. Umetnički stil igre kombinuje elemente gotičkog horrora i gore pomenutih dela kao što su Alisa u zemlji čuda.
Znam da će ovo zvučati vrlo neprofesionalno, ali, igra je prokleto PRELEPA! Efektivno eksperimentiše sa svojim umetničkim uticajima, i stvara nešto što je stvarno jedinstveno! Peto poglavlje, samo od sebe, je stvarno melem za oči, na vrlo interesantan način, no, neću da ga spojlujem, iz očiglednih razloga. Naravno, bez zvučnog dela, igra može samo da izgleda lepo i ništa više, na svu sreću, zvučni dizajn u ovoj igri je predivan, i igri daruje dozu života, stvarajući predivno jezivu atmosferu. Što se tiče muzike, nije ništa vrlo pamtljivo, uglavnom su ambijentalne kompozicije koje se definitivno čuju, ali verovatno nećete kupovati OST samo da ih čujete. Ono što čini zvučni dizajn fenomenalnim, su sitni detalji, kao npr. gašenje lampi u ludnici, ili vrištanje koje čujete kada uzmete pilule, zapravo, to je najbolji detalj, jer kada uzmete vaše pilule, atmosfera oko vas se u potpunoti menja, muzika prestaje, na njenom mestu kreće šaputanje, vrištanje i generalno neprijatni zvuci, no, opet ću reći, detaljisanjem ću samo pokvariti vaše iskustvo sa igrom.
Sve-u-svemu, ako želite jednu čistokrvnu, staromodnu i kratku P&C avanturu, koja je drugačija od svega ostalog na tržištu, ili pak želite nešto što efektivno kombinuje fantaziju i horror, odigrajte Fran Bow, nećete zažaliti!
No Comment