(Original name: Akumajou Special: Boku Dracula-kun)

Davne 1990. godine iz Konamijeve kuhinje je izašla jedna zaista intrigantna famicom ekskluziva. Sam naziv ,,Kid Dracula” zapadnoj publici ne znači puno, dok isti naslov na japanskom jeziku zvuči daleko upečatljivije, Akumajō Special: Boku Dracula-kun iliti srpski rečeno Castlevania. Osim što deli ime sa ovom epskom franšizom, igra predstavlja svojevrstan spin-off iste i prati rano detinjstvo drakulinog sina, Alucarda.

Naš junak se probudio iz višedecenijske dremke i otkriva kako se ceo svet promenio. Dok je on bezbrižno sanjao, demon Galamoth je zakuvavao čorbu. Naime, uspeo je da okrene sve žive i nežive kreature protiv njega, pa je buđenje bilo vrlo neprijatno za mladog princa tame. Neizreciva opasnost sada vreba sa svih strana. Počev od slepih miševa, pilića, zombija, majmuna, veštica, još malo pilića pa sve do uzornih članova Ku Klux Klana, i svi do jednog žele deo njega. Ipak, naš neustrašivi protagonista sa zadovoljstvom prihvata izazov koji mu je nametnuo Galamoth i avantura može da počne.

Iako pripada Castlevania univerzumu, Kid Dracula sa tehničkog i konceptualnog aspekta ne liči mnogo na popularnog rođaka. Mračna gotska atmosfera je ovde u potpunosti odbačena. Svet u kome hara mlađani Alucard je sačinjen od vedrih boja, raznovrsnih nivoa i upotpunjen veselom muzičkom podlogom. Simbolika je svakako tu. U mnogim nivoima su prisutni fragmenti Castlevania sveta, doduše u malim dozama. Čak se i u muzičkoj podlozi nazire duh tog sveta, ali je sve suptilno upakovano u nekom veselom ritmu. Fanovi serijala će sigurno prepoznati te deonice i detalje tokom igranja.

Pored standardnih sidescrolling nivoa, igra je prožeta nizom bizarnih mini igara, a onog trenutka kada pomislite da ste videli sve, naći ćete se u televizijskom kvizu koji vodi kip slobode, a za rivale ćete imati pale glavešine iz prethodnih nivoa. Ovo je igra u kojoj možete da očekujte neočekivano, pa ju je vrlo teško okarakterisati iz navedenih razloga. U jednom trenutku predstavlja omaž proslavljenom serijalu, dok je u sledećem parodija. Ali kad sagledamo malo širu sliku, ovo i nije toliko čudno za Konami, jer je poznat po ovakvim epizodama, gde se poigrava sa svojim franšizama. Povucimo samo paralelu sa Gradius i Parodius igrama, gde je urađeno nešto slično.

8Gameplay je takođe pretrpeo dosta promena, iako je u osnovi ostao akcioni side-scroller sa dosta platformskih deonica, ovaj naslov više podseća na miks Super Mario Bros. i Mega Man igara. Kroz nivoe se probijate tako što ispaljujete vatrene kugle i pržite sve što se mrda, i kako to obično biva kod ovog tipa igre, na kraju svake table vas očekuje boss fight. A nakon svake izvojevane bitke dobijate nove sposobnosti, koje drastično produbljuju gameplay mehaniku igre. Osim jačanja vatrene moći, tu je sposobnost hodanja po plafonu, transformacija u slepog miša, letenje… Igra je prilično raznovrsna i dinamična, ali nekad se čini da nije najbolje izbalansirana. Nivo težine ume drastično da varira, od zaista lakih do prilično teških deonica, što može ponekad da izbaci iz takta, ali ne kvari sveukupni doživljaj igre. Upravljivost karaktera je na visokom nivou, kontrole su odličnog odziva i precizne. Sve u svemu, igra je solidnog kvaliteta i ima dosta toga da pruži ljubiteljima žanra, iako tehnički nije Castlevania igara, ovo je kompletno ostvarenje za sebe čak i bez povezica sa glavnim serijalom.

Grafika: 4.0 Lepa grafika, krasi je pregršt lokacija i široka paleta boja. Potpuni ugođaj može da pokvari samo povremene oscilacije u framerate-u.
Zvuk: 4.5 Vrlo dopadljiv, odličan sklop jednostavnih zvučnih efekata i zaraznih melodija.
Kontrole: 4.5 Jednostavne i precizne, upravljivost karaktera je na najvišem nivou.
Zabavnost: 4.0 Izazovna, dinamična, u nekim trenucima urnebesna i konstantno zabavna do samog kraja.