Dragon Quest VII Reimagined (2026)

Čekaj, čekajte bre, STANI BRE MALO BRE… zanesen deža vu-om kao Crni Gruja iz scene koje ne mogu sasvim da se setim u ovom trenutku osim ovog povika, ovde se kojekude nešto zbiva! FINAL FANTASY TACTICS – The Ivalice Chronicles, Pa Dragon Quest I&II onaj HD DVD blu ray rimejk, pa Octopath Traveller 0… a sada Zmajev Pohod 7 ponovo zamišljen? Braćo, mnogo mi nešto malo izmišljate, a previše zamišljate! Kojekude!

Dragon Quest VII Reimagined je treća iteracija jednog od najdužih JRPG-ova ikad, i Square Enix je ovde pokušao da je učini pristupačnijom. Original iz 2000. na PS1-u (Dragon Warrior VII u NA 2001.) bio je maraton od 100+ sati samo za priču (uopšte ne preterujem, igra je bila bolesno duga, pogotovo u to vreme!), 3DS remaster 2013/2016. skratio “samo” na 80, a ova Reimagined topla voda iz 2026. glavnu priču stavlja na 40-50 sati kroz rezove i QoL. Vidite neki trend? Hehe, samo nastavite da čitate! Igrao sam je na PlayStation 5, i deluje kao da su developeri hteli da nas spasu od sopstvene ambicije – ali hajde da vidimo da li je to za dobro ili loše.

Guglajući istorijat franšize kako bih u ovoj recenziji ispao pametniji, našao sam na toliko trivija da nisam mogao da verujem. Serija je započela 1986. sa Yuji Horii-em iz Armor Project-a, koji je dizajnirao prve delove inspirisan Wizardry-jem i Ultima-om (Ultimom? Ulti-m-om? Ah, znate na šta mislim!). Za sedmi nastavak – DQVII, producent je bio Horii, umetnik Akira Toriyama (Dragon Ball), muzika Koichi Sugiyama (koji je radio do smrti 2021.). Original je razvio Heartbeat studio, mali tim specijalizovan za DQ, pod Enix-om (pre spajanja sa Square-om 2003. u Square Enix). 3DS verziju radio je Rivière Quebec sa Square Enix-om, dodajući HD grafiku i engleski prevod. Za Reimagined, producent Takeshi Ichikawa (nova mlada nada nabadanja u SQEX timu, pominjali smo ga), sa fokusom na “hand-crafted” stil lutaka i streamliningu – najavili su ga 2025. sa novim sadržajem da nadoknade rezove.

Lično, cenim Horii-ev vizionarizam – on je čovek koji je napravio JRPG masovnim, dostupnim, ali Square Enix ponekad deluje kao da su zaboravili da DQ treba da bude avantura, ne brzinski maraton. E sad, tu imamo problem koji je donekle prouzrokovan modernim dobom. Znate sigurno o čemu ću sad da rantujem – moderne generacije, bla bla, TukTok mozak, bla truć, ADHD i ostale gluposti. Samo što to one nisu, to su vrlo realne stvari i naš Četvorokut je toga itekako svestan! Momčad se ne zeza, čak i sa IP-evima koji im nisu primarni, te stoga poput snajperskog metka, gađaju svoju ciljnu publiku pravo međ’ oči tačno sa onim što traže. Pravim, “sirovim” JRPG-om, al’ sa prečicama, dabome! Još i ako može jedna zvezdica na mapi da me vodi gde treba, pa taman!

Priča u Dragon Quest VII Reimagined počinje na ostrvu Estard, u ribarskoj varoši Pilchard Bay, gde ste vi – sin ribara – sa drugovima: princem Kiefer-om i tvrdoglavom Maribel. Dakle, kmet se druži sa princem? Eh… šta god. Svet je ionako ograničen na jedno ostrvo, ali nalazite tablete koje vas vode u prošlost drugih ostrva, gde rešavate lokalne krize (prokletstva, demoni, ljubavni trouglovi, otkazani muzički festivali, bukvalno random stvari) da biste ih spasili i spojili svet nazad. To je vignette stil – svako ostrvo je kratka priča, uletite, rešite lokalnu misterju/krizu/avanturu i idete dalje. Kasnije se pojavljuje veći sukob sa demonskim kraljem, ali fokus je na NPC-ovima i avanturi. U Reimagined, malo su srezali neka ostrva (kao El Ciclo sa timelup-om) i dodali novo: 10-minutni deo za Maribel da ostane u timu i 30-minutni sa odraslim Kiefer-om (sa stealth sekcijom, nisam mogao da verujem!). E sad, ako ste mislili da sam se zezao kad sam pominjao zvezdice da vas vode, grešite! Streamlining uključuje markere, auto-hints i party chat sa nagoveštajima gde ići dalje/kako napredovati u priči. Dakle, možete, ukoliko tako hoćete, da bukvalno pustite igru da se igra sama, a to podosta oduzima od izazova. Priča je solidno ispričana za nove igrače, ali veterani će ipak vapiti za dubinom.

Grafika i performanse u Reimagined su fenomenalne: “hand-crafted” 3D dioramice sa lutkama u chibi fazonu, top-down overworld sa jednostavnim animacijama, pa još zapakovano u full rotirajući pogled od 360 stepeni? Sjajno!. Naravno na PlayStation 5 ova igra leti u 4K/120 bez problema. Okruženja su čista, sa toplim bojama i dubinom polja koja može da zamori oči dugoročno. U hub zonama, modeli su detaljni, sa lepim efektima. Glasovno, ima dubbing u ključnim scenama, što dodaje charma. Međutim, overworld deluje jeftino – ponavljajuće animacije, bez puno voice acting-a. Lično, voleo sam lutkasti stil u borbama, ali overworld me podsetio na loš claymation – nešto mi se tu prosto nije uklapalo kako treba, a ima veze sa animacijom. Performanse su top, bez crash-ova, ali depth-of-field efekat ume da bude malo iritantan. Grafika jeste simpatična, bolja od 3DS-a, ali ne HD-2D mađija.

Gemplej i mehanike su jako proste, sa fokusom na istraživanje i vocation sistemu. Putujete ostrvima, tražite tablete (sada označene na mini-mapi), idete u prošlost, rešavate krize. Backtracking postoji (re-tour za one malo više avanturistički nastrojene, koji možda ne žele da speed run-uju JRPG igru), ali Zoom čarolija i markeri dosta olakšavaju igranje. Novi QoL: Nose For Treasure pokazuje blaga u regionu, auto-upotreba itema (kao Holy Water), više Sacred Statues za heal, Lucky Panel sa free nagradama (oružje, semenke za atribute). Mini Medali i tablete su u meniju sa lokacijama. Party chat daje hintove, ali retko bantere. Dual vocation (Moonlighting) dozvoljava sekundarnu klasu za brži progres, bez limita nivoa. Lično, jako mi se dopadala sloboda koju igra nudi – napravio sam chaotic good barbariana (zamišljajući legendurinu iz Dungeon Soup) ali previše držanja za ruku od strane igre stvarno ubija pustolovinu; menu vam kaže sve, pa se osećate kao vitez sa GPS-om.

Borba je turn-based klasik, ali streamlined: random susreti brži i na mapama ih nema, bossovi zahtevaju malko više strategije. Vocation sistem (preko 20 klasa) je dubok – možete praviti ogroman broj kombinacija, možda i previše. Težina igre zna da varira. Na lakšoj, wipe (kad ghastovi operu podove sa vama) košta 1000G (kasnije ništa), 0HP revive na 1HP. Grind je opcion, ali bez njega ste osetno slabiji, pa stoga traženje mesta za farmanje XP-a nije na odmet. Sve u svemu, borba je solidna, a i selekcije za težinu pomažu.

Dragon Quest VII Reimagined je treća verzija sa Horii-evom vizijom, Toriyama artom i Sugiyama muzikom, ali na pomoćnim točkićima. Posle 2D-HD remastera, sa svim svojim vrlinama i manama, ova lutkarska predstava će vam se činiti itekako čudno, znam da bar meni jeste. Ponekad se pitam za koga je u stvari ova igra namenjena. Verovatno publici kojima pixel art nije đir. Ako ste vi među njima, ova igra će možda biti prava stvar za vas. Jer u neku ruku i jeste suprotnost remasterima. Dok su oni u neku ruku hard-kor, Dragon Quest VII Reimagined je više DQ iteracija na pomoćnim točkićima. To ne mora neophodno da znači da je dobro ili loše, već prosto… drugačije. Još jedan ukus za ogroman JRPG sladoled koji možemo ždrati ovog leta na raspustima, odmorima… ja ne znam za vas ali ja sladoled najviše volim od piva, tako da ovoj igri dajem veoma prosečnih 7, a vama uzdravlje!