Dragon Age: Inquisition (2014)

Dragon Age je franšiza nafilovana epskom fantastikom. Tu su zmajevi, kraljevi, veštice, vitezovi i čarobnjaci, kao i apokaliptične pretnje epskih razmera, koje malo po malo (taman koliko izađe novi nastavak) zadese ovaj turbulentni univerzum. U novembarskoj sezoni smo počašćeni najnovijim, trećim izdanjem serijala (ne)slavne kompanije Bioware koji sa sobom donosi novu pretnju Thedasu, nove likove, nove questove i nove predele (pored čitavog Fereldena kojim smo harali u prvom delu, sada konačno upoznajemo i Lelianinu domovinu, Orlais). Na neki način, ovaj naslov je predstavljao do or die ispit za Bioware, koji iza sebe ima tri AAA naslova (DA II, ME 3, SWTOR) koja su prošla, od poprilično loše, do prosečno u najbolju ruku, kod publike i kritičara. Kako je Inquisition prošao na emuglx ispitu, čitajte ispod.

Obzirom da se Dragon Age 3 oslanja na dešavanja iz prethodnika, postoji mogućnost importovanja starih save fajlova preko Bioware DA dedicated servisa, Dragon Age Keep. Čak i ukoliko niste završili prethodne delove, moći ćete da pomoću dijaloga odaberete odluke za ključna dešavanja u prošlosti i time uticati na razvoj priče u trećem delu.

Već pri kreiranju vašeg lika dočekaće vas do sad verovatno najdetaljniji editor, uspomoć kog i uz malo truda možete kreirati lika koji jako liči na vas, ili recimo vašeg… dedu? Pored kozmetike za vašeg avatara, imate izbor između četiri rase (ljudi, patuljci, vilenjaci i qunari), tri klase (mag, lopov ili ratnik) i  poreklo, koje se kasnije provlači kroz dijaloge sa pojedinim npc karakterima tokom igre. Da ne bi delovalo isuviše jednostavno, svaka klasa ima i tri specijalizacione potklase. Na primer mag se može specijalizovati u knight enchantera, nekromansera ili rift maga, čime se dobija novo drvo veština.

Priča kreće godinu dana po početku pobune Circle magova protiv reda Templara. Borba ove dve frakcije je eskalirala do tog nivoa da se na nebu iznad Fereldena i Orlaisa otvorio ogromni magični procep, probivši barijeru između Thedasa i Fadea, sveta duhova i demona, odakle magovi crpe moć, što je rezultovalo puštanjem tih demona u svet i stvaranjem haosa po čitavom kontinentu. A u čitavoj gunguli, još ste samo falili vi i vaš lik koji se budi u blizini procepa, bez sećanja kako se tu našao, biva uhapšen od strane Cassandre Penderghast iz reda Seekera boginje Andraste, odakle avantura počinje.

Pored Cassandre koja će vas pratiti u borbi, vašem cilju pridružiće se plejada svakojakih karaktera različitih morala, kao i svakoj Bioware igri do sada. Od starih likova, tu su Varric, Morrigan i Leliana, a povremeno će se pojavljivati i Hawke i Alistair, ali da ne zalazimo duboko u zemlju spojlera… Svi npc likovi su iskusno podeljeni tako da ćete imati izbor od po tri npc-a od svake klase, ali van toga su svaki za sebe unikatan lik, sa svojim ciljevima, moralom i prošlosti. Interesantan je recimo Iron Bull, rogati Qunari dvometraš, koji ironično služi Qun kao špijun, glas mu pozajmljuje Fredi Princ Džunior i možete potegnuti romansu sa njim ako je vaš karakter muškog pola. #malestvari

Za razliku od prethodnog dela, u kome je Bioware pokazao vrhunac lenjosti kada je u pitanju razvoj igara, i gde se čitavo okruženje zasnivalo na (u teoriji) velikom gradu Kirkwallu i još dve, tri lokacije po obodima istog (sa jednim istim recikliranim dungeonom), Inquisition odlazi u dijametralnu krajnost, nudeći vam preko deset ogromnih regija, gde je pritom svaka veća od famoznog Kirkwalla koji bismo da zaboravimo, ali nam ne ide nikako. Regije variraju i donose različita okruženja, od kišnih močvara do toksičnih pustinjskih kanjona, i što je najlepše, pri prelasku poglavlja kojima napredujemo kroz igru, od jednom se otvaraju bar tri nove. Bajoveru, hvala ti što si nas ponovo pustio da dišemo slobodno u jednoj open world rpg igri.

Zaista, razvojni tim je ovog puta poslušao skoro sve vapaje fanova, igra je prosto krcata sadržajem. Kvestovi su raznoliki, retko se svode na “ubij 4 ježa i uberi 3 buketa cveća” i imaju smislene ciljeve koji vidljivo utiču na stanje sveta. Nagrade variraju od itema, iskustvenih poena, do moći inkvizicije i uticaja. Poeni moći omogućavaju da Inkvizicija vrši operacije u regionu, poput izviđanja lokacija i krčenja puteva, kao i pokretanja glavnih kvestova. Nivoi uticaja omogućavaju izbor perkova, koji vam omogućuju dodatne izbore u dijalogu, donose više iskustvenih poena, pružaju olakšice pri kupovini, omogućavaju agentima brže vršenje operacija. Pored sijaseta kvestova, na većini regija postoji zmaj kao ultimativni lokalni trofej, a tu su i utvrđenja koja se mogu zauzimati, čime se dovodi red u regiju, što donosi naklonjenost lokalnog stanovništva i novi merch kod prodavaca, lepo. 🙂

Borba i sama RPG mehanika je amalgam sistema iz prvog i drugog dela. Drvo veština i atributi vuku korene iz drugog dela. Borbom se može upravljati na dva načina, u trećem licu, upravljanjem jednog lika u jednom trenutku, i u ptičjoj perspektivi, kao u prvom delu, kada se borba pauzira i u mogućnosti ste da svim likovima izdate komande odjednom. Veštine izgledaju efikasno, a većinom se tako i ponašaju, pružajući raznolike efekte, od dps koncentrisanih, preko buffova, do aoe i crowd controla. Ništa novo i originalno, ali implementirano tako da funkcioniše tečno i da ne dosadi i posle 100(!) i kusur sati koliko vam igra pruža ukoliko želite da istražite Thedas do poslednjeg ćoška.

Sa tehničke strane, igra blista u svakom pogledu. Aktuelni Frostbite endžin briljira evidentno i u fantasy okruženju. Neretko ćete se osvrtati oko sebe prateći detaljne predele, a na svakom vrhu brda, zadrške su neminovne iz istog razloga. Zvuk je dinamičan i  vrlo ubedljiv, eksplozije i zemljotresi izazvani u toku borbe zaista žežu po vašem subwooferu. S druge strane, muzika je nenametljiva, i uglavnom je ambijentalnog karaktera, sa retkim temama koje se pojavljuju u glavnom meniju i ključnim momentima tokom igre. Bez obzira na impresivnu prezentaciju, bar što se tiče PC platforme, igra ne zahteva najjaču konfiguraciju ikada, i pruža glatko iskustvo većini igrača koji su pazarili bar mid-range računare u poslednjih par godina. Na multiplayer komponentu igre se ne bismo previše osvrtali, pošto je ubačena u igru čisto radi prisutnosti.

Šta reći za kraj… Dame i gospodo iz Biowarea, uspeli ste da se izvučete iz kolotečine, ponovo smo uspeli da uživamo u nekoj vašoj igri. Samo tako nastavite, da i Mass Effect četiri dočekamo sa osmehom na licu. A u međuvremenu (naći ću joj zamenu…), Witcher 3 i Pillars of Eternity.