Svi smo čuli za ozloglašenu težinu Souls igara. Čak i da niste fan sigurno ste naišli na izraz “Real gamers plays Souls games!” i još neke koje propagiraju težinu, upornost i kidanje živaca jedne Souls igre. Izlazak Dark Souls 3 igre je iza ugla a mi smo imali to zadovoljstvo da pre zvaničnog izlaska igre provedemo neko vreme uz poslednji Dark Souls naslov u serijalu.
Početak Dark Souls 3 poprilično podseća na starije naslove iz franšize. Malena oblast koja vam služi kao blagi tutorial, upoznavanje sa mehanikom igre i njenom brutalnošću i na kraju simbolični boss fight koji vas testira da li ste spremni za nastavak avanture u Lothric kraljevstvo. Vi ste tu kako bi preživeli nadolazeću apokalipsu. Kako bi skinuli sa trona self proclaimed nove Lordove i vratiti na Firelink Shrine presto prave, odbegle Lords of Cinder i napokon započeli Doba Vatre!
Posle uvoda ste praktično prepušteni sami sebi. Souls nije tip igre koja će vas drzati za ruku i govoriti gde treba da idete, sta treba ili ne treba da radite. Vašim izborima ne određujete put vašeg napretka kroz igru nego ujedno prihvatate rizik, težinu i kaznu svega šta će vam doći. To slobodno možemo reći tako, jer koji god put da izaberete neće vam biti lako, a na vama je da se snađete u hororu živaca koji vam Dark Souls 3 priređuje.
Promene su hvala bogu tu, ne tako drastične ali se ipak osećaju. Čim uskočite u igru nekako znate da je to taj Dark Souls nastavak koji su svi čekali. Na početku se upoznajemo i sa jednom od većih novina – Weapon Arts, dodatni napadi koje možete izvesti odredjen broj puta vašim oružijem To donosi promenu i menja ozgloglašen način borbe. Korišćenje Weapon Artsa nije beskonačno, pravi tajming i vaš fokus bar je nešto na šta morate paziti.
Uticaj nedavne From Software igre – Bloodborne je više nego očigledan, korišćenje asseta, nekih animacija, izgleda nekih pejzaža i tako dalje. Slobodno možemo reći da je DS3 neka vrsta hibrida te igre i starih Souls naslova. Ono šta smo odmah primetili je da je mehanika igre je brža od predhodnih naslova u serijalu. To nam donosi brže napade veću mobilnost i pokretljivost nego pre. Na početku, ovo je definitivno promena na bolje ,ali kako će se kasnije odraziti na gameplay, ostaje da vidimo. Nemate više osećaj kao da je vašem liku prikovana daska uz kičmu koja nekako onemogućava svaki slobodni pokret koji pokušate da uradite. Često se dešava da budemo bukvalno opkoljeni protivnicima što nije bilo uobičajno u predhodnim igrama. Boss fightovi su tu svaki je drugačiji od predhodnog i kod svakog morate imati pažnje i strpljenja da bi na kraju bili triumfalni!
Portovanje Bloodborne grafičkog endžina na Xbox One I PC je prošao poprilično fino. Igra izgleda odlično na sve tri platforme a na početku smo vodili borbe kroz porušene srednjevekovne tvrdjave, otrovne močvare pune raznoraznih čudovišta, krovove srednjovekovnih utvrđenja. Naravno, ovo su samo neki pejzaži koje krase Dark Souls 3. Dok igra praktično sija u svakom pogledu na Pcu, PS4 sa zaključanih trideset frejmova kaska, dok Xbox One trpi najviše. Padovi frejmova i nestabilan rad nekada umeju da utiču na uživanje u igri, ali nije kao da se niste navikli na užasne performanse kod Souls igara i obe konzole prošle generacije.
Ovo su samo nekoliko razbacanih misli i utisaka o onome šta nam je Dark Souls 3 priredio do sada. Uskoro vas na EmuGlx-u očekuje i puna recenzija poslednje igre u Souls serijalu, čim ga dodatno prostudiramo, so stay tuned!
No Comment