Code Vein (2019)

Došao je konačno i taj momenat da se baci pogled na ovo ostvarenje koje je donekle nezasluženo tavorilo na polici naše mentalne gejming biblioteke. Možda nismo bili najažurniji ali smo želeli da damo realnu presudu po pitanju ovog naslova. Kada na samom početku spadne ružičasta izmaglica i kada određeni ljudi skinu svoje weeaboo ili SJW naočari može se podeliti realan utisak koji ovakav mashup ostavlja. Neću odmah reći kakav je na nas ostavila ali da je vredna pažnje – jeste. Možda iz pogrešnih razloga u zadnje vreme zbog određenih trendova koji vladaju na Internetu ali definitivno ima svoje mesto među Souls – like naslovima. Na papiru zvuči kao savršena kombinacija, akciona rpg igra iz trećeg lica koja se žestoko oslanja na anime narativ i dizajn likova? Prodato! Eh da, mogu samo da pomislim kako su neki već zaustili da izraze svoje negodovanje ali ne brinite, stići ćemo i do toga.

Na samom početku kao i kod svake Souls igre posle obskurnog introa čeka nas naslovni ekran koji ne govori mnogo ali estetika probija krov (za ljubitelje animea) i jedan stidljiv “press start” prompt. Posle toga Code Vein pokazuje svoj prvi selling point a to je veoma detaljan character creator tool na kome ćete možda i najviše provesti vremena na samom početku. Ja sam skoro sat vremena štelovao izgled svog lika i rekoh u sebi da su ovo dve igre u jednoj. Kada se konačno odvojite od tog menija i podesite boje očiju, kapice, torbice, lance, katance, gotičarske vlažne snove i sve ostalo, sačekaće vas tutorijal sa naratorom koji će vam detaljno objasniti sve moguće mehanike u igri kako možete birati klasu svog lika u odnosu na stil igranja koji vam najviše odgovara. Ovde već vidimo prvu razliku u odnosu na Dark Souls igre a to je user friendly pristup koji prethodna ostvarenja u ovom žanru koja su došla iz Bandai Namcove kuhinje nisu imala. U originalnim Souls igrama morali ste da učite sve polako, korak po korak i nije bilo držanja za ruku. U pitanju je dobrodošla promena i ovaj naslov treba preporučiti početnicima koji ovaj žanr nisu imali prilike da iskuse.

Što se tiče same priče ne želim da nešto spoilujem jer je generalno dobra iako je prepuna anime klišea ali to nije toliko bitno. Pravim zaljubljenicima sigurno neće predstavljati problem da urone u kampanju i da nađu dosta pozitivnih stvari koje će im dati opravdanje da istu kampanju i završe. Cela radnja se odigrava u svetu u kome besni rat između ljudske vrste i misteriozne zle figure poznate samo po imenu “The Queen”. Sukob je bio toliko intenzivan da je zamalo rezultovao uništenjem čitavog sveta.

Glavni junak pripada Revenantima, bićima koja su u jednom momentu bila ljudi i koji su iz nekog razloga umrli. Ko je imao sreće da bude izabran podvrgava se tretmanu u kome se usađuje parazit koji reanimira telo i daje mu moći i to sve zbog namere stvaranja armije koja je dovoljno jaka da porazi zlu Kraljicu. Pošto parazit u telu domaćina ima svoj regularan životni ciklus potrebno je da se konzumira krv koja će sprečiti mentalne izmene glavnog junaka da ne bi postao jedan od “Izgubljenih” – demonske vojske koja je na strani glavne antagonistkinje.

Koncept priče je dosta solidan i narativ se odigrava kroz klasičnu anime prizmu koja mi je kao autoru legla poprilično ali nije nešto što može ostati duže vreme u sećanju. Klasični anime klišei se pojavljuju tu i tamo (Waifu fest, čibi ubi bože karakteri i klasični edgy negativci) ali definitivno neće pokvariti iskustvo za širu publiku. Ovde moram napraviti malu digresiju, nisam siguran koliko će ovaj naslov voleti Souls igrači a koliko igrači anime igara jer Code Vein vešto balansira na ivici noža. Iskreno da nema souls combat sistema i mračnog settinga ovom naslovu ne bih prišao ni na kilometar ali pošto je ostvaren dosta dobar spoj onda su zamerke minimalne. Pejsing kampanje je dobro plasiran i pojavljuje se par plot twistova koji su me na momente ostavili bez teksta i preneli su tenziju na novi nivo. Ovakve stvari su možda i najjači selling pointi Code Veina. Okruženje je dosta dobro i uklapa se u priču, ljubitelj sam postapokaliptičnih settinga i naracija se odvija prirodno do samog kraja igre.

Sam gejmplej je posebna priča i malo se razlikuje od standardnog Souls gejmpleja na koji smo svi navikli. Kada se samo setimo koliko je u suštini sistem bio ograničen i nije pružao mnogo prostora za razna eksperimentisanja, u Code Veinu imate mogućnost da pravite veliki broj bildova i da ih savršeno prilagodite svom načinu igranja. Možemo reći hit and miss ali oni kojima se svidi će biti oduševljeni kada vide šta sve može da se kombinuje u late-game fazi. Moći ćete da menjate klase on the fly, da ubacujete razne pasivne veštine i aktivne koje će do kraja iscediti svaku kap krvi iz vaših protivnika. Klase imaju svoje ime i zovu se Blood Codes i svaka je donekle ograničena sa sposobnostima ali samo ime im dovoljno govori da znate u šta se upuštate. Kada samo pogledate šta se sve nudi, može u glavi da vam se zavrti i lako mogu zamisliti neke igrače koji će provesti sate i sate dok ne nađu savršen build. Iako je borba koja prati sve to dosta atkratkivna fali joj onaj mračno osećaj koji je Dark Souls imao ali zato svaki anime vizuelni i zvučni efekat na koji ste navikli je tu. Od zvuka udaraca u oklope do tečnosti koja se proliva na sve strane i stenjanja koje proizvode glavni lik i njemu dodeljen NPC saborac.

Zbog velikog broja buildova i raznih skillova koje vaš lik stiče tokom kampanje, na neki način Code Vein sa prolaskom kampanje postaje sve lakši. Neprijatelji pred kraj neće predstavljati neki izazov ako igrate dovoljno oprezno i ako znate da kombinujete abbility-je. Znam da će ovo biti blasfemija ali pred kraj imao sam sve više osećaj da igram neki akcioni JRPG a ne Souls igru. Svaka oblast je ispunjena neprijateljima koji se nalaze na nezgodnim lokacijama i više se primenjuje taktika zaseda nego u drugim naslovima ovog žanra. Da li je u pitanju bila želja da se napravi suspens ili samo nisu znali šta da rade sa neprijateljima nikada nećemo saznati. Kada se ratosiljate većine neprijatelja dolazite do lokacije sa Boss-om, usledi naravno epik fajt u kome vas Boss čizuje dok ne skapirate poteze i tako u krug. E sada dolazimo do momenta gde pasivni skillovi i abblity-ji dolaze do izražaja i ako to znate da koristite borbe će biti dosta lakše i tu se po meni makar gubi onaj kvalitet koji imaju Souls igre a to je strm ali nagrađujuć “learning curve”.

Na kraju kampanje tj. u endgame-u igrače čekaju specifični dungeoni koji podsećaju dosta na Chalice Dungeone iz Bloodborne-a i tu ćete moći da naštelujete svoje likove do maksimuma. O multiplejeru neću trošiti puno reči jer je većina Dark Souls veterana upoznata sa mehanikom ali postoji jedna glavna promena koja je dobrodošla a to je da možete sa svojim prijateljem da pređete celu kampanju bez potrebe za sumonning stone-ovima i ostalim drangulijama. Samo se usinkujete i igrate bez problema.

Grafički Code Vein izgleda dosta dobro ali ne briljira na tom polju. Ceo svet izgleda nekako prazno iako je kolorit odličan. Endžin se dobro nosi i igra može da se tera na visokim rezolucijama na osrednjim konfiguracijama i frame rate je otključan tako da možete uživati u glatkoći animacije. Sve osim toga je nekako već viđeno. Asseti su često reciklirani i povremeno sam se osećao kao da gledam animaciju iz Hanna Barbera crtaća gde se sve odvija sa jednom istom pozadinom koja se pomera velikom brzinom. Osvetljenje je moglo da bude bolje ali možemo to oprostiti ovom timu koji nema neke impresivne igre pod svojim pojasom. Iako su uradili tri igre u God Eater serijalu, ja i dan danas nisam nešto impresioniran njima ali ako im ikada dozvole da rade Code Vein 2, mogli bi čudo da naprave jer su definitivno na dobrom putu. Glasovna gluma je tipična anime sa samoglasnicima, stenjanjima, uzdasima i oduševljenim usklicima koji će pratiti svaki dijalog. Definitivno treba izabrati japanski voice over u odnosu na engleski dub jer se i ovde ponavlja ista greška lošeg izbora glumaca. Jeste da će vam oči ispasti od čitanja titlova ali atmosfera je dosta bolja. Muzička podloga je dosta dobra i verujem da bi zaseban soundtrack bio uživanje za slušanje.

Na samom kraju Code Vein definitivno izaziva kod mene osećaj šizofrenije. Da li je Souls igra, da li je anime akcioni RPG sa Souls uticajem svejedno je, ovo je naslov koji savršeno uvodi početnike u ovaj žanr i može donekle da stoji rame uz rame sa svojim mentorima ali ima još puno da nauči. Vreme je da krv ulicama poteče i da se pobedi zla Kraljica dok vas vaša verna Waifu čeka kući pored šporeta.