Atelier Sophie 2: The Alchemist of the Misteryous Dream (2022)

Iako sam već bio upoznat sa postojanjem igara iz Atelier serijala, tek prošle godine sa pojavom Atelier Ryza 2 naslova sam počeo i sam malo više da zalazim u ovaj svet. Iako Ryza i ostala družina njene maloletne bande nije uspela da me oduševi kao što su to učinile neke druge JRPG franšize, ipak, nisam ostao ni potpuno ravnodušan. Ono što sam tada imao prilike da vidim je bilo sasvim dovoljno da me zainteresuju u kom smeru će se ova alhemičarska saga nastaviti.

Atelier Sophie 2: The Alchemist of the Misteryous Dream predstavlja nastavak avanture naše protagonistkinje Sophie koja je delimično okončana u prethodnom delu Atelier Sophie: The Alchemist of the Mysterious Book iz 2015. godine. Ukoliko niste imali prilike da odigrate prvi deo, Atelier Sophie 2 će vas na početnom ekranu dočekati sa opcijom „story recap“ koja donekle u vrlo kratkim crtama uspeva da objasni šta se desilo u prethodnom izdanju. Ako ste već odigrali prvi deo, onda će vam ovo odlično doći da osvežite pamćenje, u suprotnom imaćete milion pitanja.

Nakon odgledane rekapitulacije, i gomile pitanja na koje nisam dobio odgovor, rešio sam da preskočim dodatna istraživanja vezana za priču i da se naknadno priključim ovoj avanturi. Ono što odmah na početku mogu da kažem jeste da je start veoma spor. Generalno nemam problem sa sporom prirodom JRPG naslova. Novi svet, novi likovi, nove mehanike, sve to treba upoznati, ali u ovom slučaju se stiče utisak da je igrač već na samom početku zasut gomilom bespotrebnog dijaloga praćen žestokim fanservisom. Srećom, nakon nekoliko uvodnih animacija i tone bespotrebnog dijaloga stvari se ubrzo normalizuju i počinju da poprimaju svoju uobičajenu formu kada se budete našli na otvorenim poljima okruženi čudovištima pred početak novog okršaja sa istim. Borbeni sistem na prvu loptu deluje kao da je u pitanju tipična turn-based mehanika. Iako u suštini nema nikavih inovacija, par dodatnih opcija uvodi određenu dozu dubine i uspeva donekle da održi ovu formulu svežom, naročito u kasnijim segmentima igre.

Naravno, borbe su samo jedan deo jednačine, drugi bi svakako bila alhemija koja je tipična za ovaj serijal. Suština se sastoji u tome da je neophodno prikupiti određen broj materijala kako bi sintezom istih napravili nešto novo. Već shvatate naravno da je ovo glavni mehanizam za prikupljanje novih itema i oružja i oklopa kojim ćete opremiti vaše likove. Kraftovanje najjednostavnijih itema će od igrača zahtevati da odabere adekvatne sastojke i stavi ih u položaj poželji. Kombinacije su bezbrojne i retko ćete napraviti dva potpuno ista item. Takođe, treba voditi i računa o kvalitetu sastojka. Što je kvalitet veći, veće su šanse da dobijete kvalitetne proizvode. Na ovaj način vas igra prosto tera da na jedan potpuno prirodan način držite oči širom otvorene u potrazi za novim materijalima.

Još jedan interesantan dodatak jeste upotreba Dreamscape stone-a koji će vam omogućiti da utičete na promenu vremenskih uslova menjajući kišno za sunčano vreme itd. Na ovan način uticaćete i na reljef mape otkrivajući skrivene prolaze i lokacije koje su prethodno bile nedostupne. Primera radi, kada prvi put iskoristite ovu opciju, kišna oblast će se transfomisati u sunčanu što će vam omogućiti pritup novoj lokaciji koja je pre toga bila poplavljena. Ova mehanika unosi malo svežine u okruženja koja imaju tendenciju da postanu monotona.

Svet koji istražujete se donekle može nazvati open-worldom iako ne deluje tako. Materijala ima na pregršt, a jedini ograničavajući faktor u njhovom prikupljanja je oruđe kojim raspolažete. Rasuta čudovišta po mapi koja besciljno tumaraju, često deluju kao da nisu zainteresovani za borbu. Ovo igračima omogućava da izbegavaju konflikte. Borbe ne možete izbeći samo kada su deo priče, zadatka koji izvršavate ili ako su vam neophodni materijali. Naravno, ovo predstavlja vrlo lošu ideju jer je grind sastavni deo bilo kog RPG-a bez koga nećete biti u mogućnosti da napredujete.

Kada odlučite da je ipak vreme da se upustite u borbu sa ovim čudovištima, koji inače više podsećaju na plišane igračke, onda je vreme za dobri stari turn-based combat sistem. Kao što sam već napomenuo, Atelier ovde ne nudi nikakvo revolucionarno rešenje. Na početku deluje poprilično sporo, ali vremenom, kako budete napredovali, bićete upoznati sa novim dinamičnijim mehanikama. Uvođenje tehinčkih poena koje sakupljate tako što mlatite čudovišta po mapi pre nego što borba uopšte i počne, omogućavaju igraču da utilizuje razarajuće kombo napade ili da u trenutku kada bivate napadnuti ubacite drugog lika koji će da blokira napad tako što će pretrpeti minimalnu štetu. Način na koji likovi pomoću ovoga sarađuju pruža jedinstveni osećaj timskog rada koji nije toliko krakterističan za ostale potezne RPG naslove.

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da Atelier Sophie 2 nije loš naslov. Daleko od toga. Radi se o jednom laganom i opuštajućem RPG iskustvu. Iako nisam fan serijala, slagao bih kada bih rekao da nisam uživao i pored svih mana koje Sophie nosi sa sobom, kao što su besmisleni dijalozi i preterana količina fanservisa. Sa druge strane, elementi kao što su istraživanje i prikupljanje sirovina predstavljaju pomalo terapeutsko iskustvo, sinteza različitih materijala pomoću Alhemije predstavlja najjači adut ovog ostvarenja, dok borbene mehanike uspevaju da održe stvari zanimljivim na duže staze. Fanovi Atlier serijala će svakako biti oduševljeni ovim naslovom, ali nažalost ni ovo izdanje, kao ni Ryza prošle godine, ne čini gotovo ništa kako bi zainteresovao nove igrače.

Igru za recenziju poslao nam je Koei Tecmo preko distributera CD Media.