Nekada se jasno znalo kakav tip igara se igra na konzoli a kakav na PC-u, međutim vremenom industrija se menjala i mnoge granice su se izgubile. Za visokobužetnu simulaciju vožnje kao što je Gran Turismo oduvek je bio nephodan PlayStation, dok sa druge strane za hardcore simulacije koje su često razvijali manji timovi a ponekada i sami fanovi, znalo se da je PC jedina platfoma gde je takav model izvodljiv. U poslednjih par godina i to se promenilo, pa je tako na PC stigao Forza Motorsport, a na konzolama smo imali Project CARS, veoma ozbiljan crowfunded simulator koji je autentično prenet sa PC-a.
Vođeni primerom Project CARS-a, italijani iz Kunos Simulazioni studija koji razvijaju svoj simulator Assetto Corsa na PC-u jos od 2013.godine, rešili su da izbace verziju svoje igre za PlayStation 4 i Xbox One. Italijanski simulator je na PC-u okupio nezanemarljivu zajednicu, pre svega zbog relativno otvorenog stanja igre koja se non stop update-uje, tweak-uje, menja, a modovi koje fanovi sami prave non stop dodaju. Jasno je od početka da takav model nije moguć na konzolama pa je “upristojena” verzija uzeta kao osnova za port. Assetto Corsa na konzolama deluje kao “prava” igra, tu je odlično odrađen obligatorni ala-Gran Turismo intro sa gitarskom muzikom, kao i novi meniji koji daju utisak normalne igre – za razliku od glitchovane webstranice u browseru, na šta liči konfuzni meni iz PC verzije.
Kako je Asseto veoma ozbiljan simulator, sa bezbroj mogućnosti podešavanja i pre svega veoma realističnim modelom fizike, kada je verzija za konzole najavljena mnogi su očekivali da će biti uproštena za sve gamepad vozače, međutim fizika, podešavanja i model guma su autentično 1:1 preneseni sa PC verzije, bez ikakvih dodatnih olakšanja. Vožnja na gamepadu je moguća, i postoje olakšanja koja mogu da se uključe i u PC verziji, ali na svakom koraku se jasno vidi da igra nije zamišljena da se igra tako. Sa kamerom unutra svaki pokret na analognom kontroleru se prenosi na volan veoma trzavo, a takva je i kontrola kamere, deluje kao veoma ružan glitch, a u pitanju je jednostavno optimizacija za kompletno analogni volan bez dead zone-a analogne palice. Mnoge druge simulacije na konzolama nemaju ovaj problem, tako da je to samo još jedan u moru detalja kroz koji se vidi ogromno neiskustvo developera kada su konzole u pitanju.
Praktično svemu u igri nedostaje dodatna ispoliranost osim fizici i osećaju vožnje, ali da bi do istih došli put nije lak… Za razliku od PC verzije gde je mnogo više volana podržano, na konzolama radi svega par, i bez ikakvog razloga customizovanje kontrola koje postoji na PC-u ovde je svedeno na par preseta. Čak i kada priključite podržan volan, ništa nije plug and play, za optimalan osecaj vožnje, koje druge simulacije nude odmah, ovde je potrebno poigrati se sa mnogim slajderima.
Za vreme vožnje nema informacija o inputu tako da nikada nećete biti 100% sigurni da li vaš volan i pedale zapravo funkcionišu korektno, a za apsolutno svako dodatno podešavanje morate da izađete iz trke i vratite se u glavni menu, jer nikakve promene nisu moguće kada trka krene. Kada na to dodamo velika vremena učitavanja jasno je da ćete se mnogo više “zabaviti” dok ne podesite sve nego u samoj vožnji. Ipak fizika je sjajna i vredi cimanja, jer kad je sve podešeno i trka napokon krene, do izražaja će doći jedina stvar koju su Italijani dobro odradili ovde – osećaj vožnje. Težina automobila, pravilne razlike u simulaciji raličitih pogona, sjajna interakcija sa bankinama i drugi sitni detalji doprinose definitivno najrealnijoj simulaciji vožnje na konzoli do sada.
Grafika je korektna, nije fensi kao Forza, niti je ispolirana efektima kao u Project CARS-u, već deluje obično, normalno, bez ikakvih motion blurova i naprednih efekata, sve je čisto, oštro i jasno, a nivo detalja je za nijansu manji od maksimalnog podešavanja na PC-u. Framerate cilja na 60 i u većini slučajeva i uspeva da ostane u blizini, ali u ekstremnim situacijama ume i da padne poprilično. Primetan je i screen tearing koji se najčešće pojavljuje iz nekoga razloga kada izletite sa staze.
Ponuda staza i automobila je očekivano siromašna, izbor je manji i od Project CARS-a čak. Automobila ima stotinak, od čega je samo sedamdeset unikatno; i ovde ne pričamo o različitim verzijama istog automobila koje postoje u stvarnosti, kao što je slučaj u Gran Turismo, već o izmišljenim tjunovanim stage 2, 3 modelima istog automobila. Ponuda je makar donekle raznovrsna, ima malo road modela, dosta sportskih verzija i, za hardcore simulaciju nezaobilaznih, open wheelera i formula. Neki ključni modeli iz PC verzije nedostaju a izborom očekivano dominiraju evropski proizvođači, amerikanci mogu da se nabroje na prste jedne ruke, dok japance predstavlja jedan racing Nissan GT-R uz standardnu verziju i Toyotu 86 najavljene kao DLC. U trenutku pisanja opisa DLC i dalje nije dostupan. Na stazi svi modeli izgledaju sasvim ok za današnje standarde, full dizajniran enterijer se podrazumeva, a kvalitet zvuka zavisi od modela do modela. Neki koji potiču iz najranijih early access PC verzije i dalje imaju primetno lošiji zvuk koji nije updatovan, dok modeli koji su skorije dodati u build imaju možda i najbolji zvuk u simulacijama do sada. Posebna paznja posvećena je Ferrari, Lamborghini i Lotus modelima kojih i ima najviše u igri.
Sa stazama situacija nije ništa bolja – ima ih svega 12, razvučenih preko 31 različitih layouta. Staze su isključivo sa evropskog kontinenta, ima ih malo, ali su makar sve laskerski skenirane tako da bez obzira što grafika ne pršti, autentičnost je na visokom nivou. Pre izlaska na stazu čeka vas ono što razlikuje hardcore simulatore od onoga na šta smo navikli na konzolama, a to su uberdetaljna, profesionalna podešavanja, koja bi zbunila i vašeg automehaničara. Sve opcije iz PC verzije su tu, a najkorisnija je čuvanje posebnog setupa za svaku od staza pojedinačno.
Kada kroz time trial-e naučite da vozite sami na stazi, možete se oprobati protiv AI protivnika. Kompjuterski protivnici u Assetto Corsi na PC-u su do nedavno važili za potpuno beskorisne, jer se igra zasnivala na multiplayer-u pre svega, ali nedavno je, kroz update-ove, situacija popravljena, pa smo tako u verziji za konzole dobili tu i tamo korektan AI. Težina kompjuterskih vozača ima nekoliko nivoa: easy, medium, hard i alien. Dovoljno je reći da će se i nadprosečni vozači sa dosta iskustva u simulacijama poprilično oznojiti već i sa medium/hard konkurencijom, tako da vanzemaljce možete da zaboravite.
Ono na šta možete da račuante je često izletanje sa staze i testiranje modela oštećenja. Tehnički kvarovi koji mogu da se dese su u stilu ozbiljne simulacije sjajno odrađeni dok sa vizuelne strane stvari i nisu baš idealne. Identičan delimični model oštećenja se javlja uvek bez obzira kako udarili auto, a posebno bezveze deluju pukotine na šoferci čak i kod sportskih modela koji koriste pleksiglas umesto stakla. Sve to je još jedan od pokazatelja da je najviše pažnje otišlo na samu fiziku a da su svi ostali detalji poprilično sirovi, poput nekog naslova koji je zauvek u early access fazi. Momenat nakon završetka svake trke, kada vas igra iste sekunde teleportuje u pit, bez ikakve proslave ili međuanimacije, baš ostavlja takav nedovršen prazan osećaj.
Karijera je dodata u verziju za konzole ali kola nećete kupovati, budžiti delovima, niti skupljati iskustvo i levele. Jednostavno, u pitanju je gomila eventova sa ponuđenim kolima i stazama koje progresivno idu od sporijih ka bržim modelima i to je to. Pored karijere tu su i specijalni eventovi, slični weekly izazovima iz Gran Turismo-a, koji će biti dodavani vremenom. Multiplayer postoji ali je mnogo više organičen od praktično open source PC verzije. Na dan launcha nije bilo moguće napraviti ni privatne sobe, već su sve trke išle iz javnog huba što je naravno bilo katastrofalno.
Kao sirova simulacija vožnje Assetto Corsa ima mnogo potencijala i PC verzija svakako ima svoj dodatni šmek u zajednici, modovima, privatnim serverima i čemu sve ne, ali na platfmormama kao što su PS4 i Xbox One čak i pored svih kvaliteta fizičkog modela igra jednostavno ne ispunjava neke osnovne standarde. Amaterizam razvojnog tima vrišti iz svake sitnice, dosta je dečijih bolesti koje lako mogu da se isprave zakrpama u budućnosti, tako ako podrška bude bila dobra možda će i verzija AC-a za konzole moći da napreduje i da dobije neki smisao. U ovom stanju za sada može da bude samo kratkotrajna zabava u ubijanju vremena do Gran Turismo Sporta i alternativa dosta kompletnijem Project CARS-u.
No Comment