Another Code: Recollection (2024)

Ajde pre nego što počnem sa ovom recenzijom da odmah ispričam ovaj preočigledan vic: Kada sam dobio ovu igru za recenziju, rekao sam: “Šta je ovo? JOŠ JEDAN KOD”! Haha, kontate? Znam da nije smešno, ajmo sa recenzijom.

Another Code: Recollection je bila igra o kojoj ništa nisam znao, a bogme nisam imao ni visoka iščekivanja. Znao sam da je remake dve stare igre sa Nintendo DS-a i Nintendo Wii-a, ali to je to. Dve igre u jednoj, neka misterija, ni sam nisam znao u šta ulazim. Međutim, ono što sam dobio je vrlo prijatnu misteriju o ponovnom okupljanju porodice, nerešenim ubistvima i malo naučne fantastike. Iako ova kolekcija ima stavke koje mislim da su mnogo bolje mogle da se urade, moram da priznam da Another Code: Recollection uopšte nije bilo neprijatno iskustvo.

Tvoj otac želi da te vidi posle 10 i kusur godina

Another Code: Recollection prepričava priču o Ashley, maloj tinajdžerki od nepunih 14 godina koja živi sa tetkom. Iako je mislila da su joj roditelji davno umrli, na dan pred svoj 14. rođendan dobija paket… od oca. U paketu je tablet (nije iPad. Ćale, posle 10 godina, mogao si bar neki Apple proizvod…) kao i pismo gde traži da Ashley dođe na ostrvo da se konačno upoznaju. Zajedno sa svojom tetkom, Ashley seda na brod i kreće u pustolovinu.

Naravno, kada stignu na ostrvo, sve krene naopako. Tate nema, tetka nestane, na ostrvu je neka džinovska napuštena vila… a da, i prati nas duh dečaka. Znači, na vama je da rešite sve ove misterije koristeći svoj tablet, sećana pokojnog dečaka i svojih vijuga.

Istražujte, pričajte i rešite po koju zagonetku

Obe Another Code igre se igraju iz trećeg lica u polu-otvorenom 3D okruženju. Ako ste kojim slučajem igrali prvu igru i želite samo drugu, nemate sreće. Obe igre su blendirane u jednu tako da ćete morati sve ispočetka.

Imate vrlo malo lokacija ali zato možete slobodno da se krećete kroz njih, skupljate predmete i istražujete okolinu. Dok pokušavate da otkrijete gde su vam otac i tetka, vaš saputnik, duh zvani D (Di), će vam pomagati. D je nekada bio na ovom ostrvu, pre skoro 100 godina ali ne seća se ničega, dok obilazite sobe i rešavate zagonetke u napuštenoj vili, D će se prisećati događaja iz prošlosti.

U početku će većina vile biti zaključana i potrebno je da pronalazite ključeve kako bi polako obilazili sobe i sklopili do kraja priču. Dok ovo radite, često ćete razgovarati sa D-jem. Nemate mnogo izbora u ovim razgovorima i bukvalno su tu samo da teraju priču dalje. Zapravo, mimo tog istraživanja što imate, Another Code: Recollection vam daje vrlo malo slobode. Igra vam često neće dati da ulazite ili izlazite iz prostorija dok ne rešite zagonetke ili dok ne aktivirate određene predmete. Drugim rečima, igra vas čvrsto drži za ruku od početka do kraja. Jedina prepreka koju sam ikada imao je bila da sam se malo izgubio u vili dok sam tražio sledeću sobu. Međutim, igra ima i sistem vodiča kao i pomoć u zagonetkama koji možete da aktivirate kad god želite. Čak i bez ovih pomagala, igra je prelaka, a kada ih uključite, skoro je kao da se sama igra.

A kada je reč o zagonetkama, ima par dobrih. Nisu naročito teške i neke koriste zanimljive mehanike, kao što su fotoaparat na Ashley-nom tabletu. Tablet je zapravo vrlo koristan ako ne uspete sve da popamtite jer imate na raspolaganju porodično drvo, sakupljene skrivene poruke, i naravno fotoaparat. Ne bi trebalo da imate poteškoća ni sa jednom zagonetkom ali ako slučajno budete imali, uvek imate i taj hint sistem.

Naracija i prezentacija

Već sam rekao da mi je priča u Another Code recollection prijala. E sad, to ne znači da je priča išta posebno. Iako me je početak zaintrigirao i naterao da obe igre pređem do kraja, neki delovi su bili loše prepričani. Problem je što su animacije ograničene te igra ne može da napravi dramatične situacije. Karakteri nemaju brze pokrete i nemoguće je napraviti napetu situaciju. Glasovna gluma je OK, ali rekao bi da se engleski glumci ne trude previše. Takođe, glavni zaplet u prvoj igri je vrlo predvidiv. Samo ime igre je spolier koji ne bih da vam otkrivam ali reći ću vam da ima veze sa sećanjima.

Grafika je… jednostavna. Za pun remake, stvarno sam očekivao malo više, čak i na konzoli kao što je Nintendo Switch. Igra radi na skoro stabilnih 30 FPSa (ume da padne ali retko). Glavni karakteri su stilizovani i fale im detalji. Međutim ako budete gledali pozadinu, videćete vrlo lenje grafičke detalje kao što su 2D elementi ili mutne teksture.

Znam da cepidlačim ali kada imam ovako ograničen gameplay, moram svako zrnce da gledam.

Na kraju dana, ostaju vam dve fine igre, koje su vrlo linearne, jednostavne ali imaju zabavnu priču koja će vam držati pažnju nekih 15 sati (ukupno za obe igre).

Igru na test dobili smo od firme Nintendo preko distributera CD Media