Age of Wonders Planetfall (2019)

Age of Wonders franšiza je jedan od najboljih primera sleeper hit-a. Prva igra pojavila se davne 1999. godine, pokupila ovacije i od kritike i od igrača, i momentalno postala klasik. Tokom narednih 5 godina, izašli su AoW2: The Wizard’s Throne i AoW: Shadow Magic, i takođe naišli na hvalospeve. Deset godina kasnije svetlost dana ugledao je i fenomenalni Age of Wonders 3. I pored toga što ni jedan AoW nikad nije postigao značajan komercijalni uspeh, developer Triumph Games ostao je veran svojoj viziji i ljubiteljima 4X grand strategy žanra koji traže kompleksno, izazovno, i nadasve zarazno iskustvo. Taj pristup nastavili su i sa najnovijim izdanjem u AoW franšizi.

Age of Wonders: Planetfall je od samog starta naišao na negodovanje fanova. Prvi skandal je izbio čim je otkriveno da će srednjovekovni fantazijski svet u kome se odvijaju ostali AoW-i biti zamenjen gritty svemirskom operom nalik onoj iz Firefly-a, Star Wars-a, i Warhammer-a 40k. Developeri su verovatno predvideli taj problem, te su igru imenovali na način karakterističan za spin-off-ove, a ne punokrvne nastavke. Druga kontroverza je i dalje aktuelna, a tiče se izdavača. Naime, Planetfall je prvi AoW koji objavljuje Paradox Interactive. Ukoliko niste upućeni, Paradox je poznat po dve stvari: izdavanju i/ili developmentu kvalitetnih CRPG i grand strategy naslova (Stellaris, Pillars of Eternity, Europa Universalis, Crusader Kinds, Tyranny, itd.), i frustrirajućem poslovnom modelu zasnovanom na štancu DLC-eva.

Na primer, 13. Avgusta leta gospodnjeg 2019. godine, Stellaris košta 40 evra, a ima lepih 12 DLC-eva od kojih se svaki ceni između 7 i 20 evrića. Pritom ste primorani da ih pazarite ako želite da pikate multiplayer. Triumph Games tvrdi da takav anti-konzumerski sistem neće biti implementiran u Planetfall-u, ali s obzirom da su neki DLC-evi već najavljeni, ljubitelji AoW-a su s razlogom zabrinuti. Ostaje nam samo da čekamo i nadamo se najboljem. Što se tiče kvaliteta samog Planetfall-a, tu nema šta da se nadamo, jer je dotični najblaže rečeno sjajan. Developeri su uzeli AoW3, prebacili ga u science fiction setting, i dodatno unapredili proverene mehanike, time stvarajući fenomenalan naslov. Ukoliko ste ljubitelj AoW3, možete opušteno da batalite ovu recenziju i bacite se na Planetfall. Oduvaće vas.

Gameplay Planetfall-a bazira se na dva osnovna moda igranja: stratešku mapu i bitke. Na strateškoj mapi pomerate armije, gradite i unapređujete kolonije, otkrivate i zauzimate teritorije, budžite heroje i jedinice, bavite se diplomatijom i istraživanjem, i uopšte radite sve što čini jednu 4X grand strategiju. S druge strane, bitke se odvijaju na zasebnim mapama na kojima kontrolišete individualne bataljone u direktnim okršajima sa neprijateljem. Centralna izmena koju Planetfall unosi u AoW formulu tiče se samih kolonija. Građenje novih naselja i zauzimanje pokrajina direktno je uslovljeno brojem kolonista u vašim gradovima. Ovo sprečava rapidnu ekspanziju u ranim i masovnu proizvodnju u kasnijim potezima. Individualni gradovi i bataljoni su samim tim daleko dragoceniji nego u AoW3, i zahtevaju od vas da planirate unapred i da prioritizujete kvalitet umesto kvantiteta.

Ostatak novih mehanika se dodatno nadovezuje na ovo. Istraživanje novih tehnologija i doktorina ovde je podeljeno na dva gigantska stabla: vojno i državno. Svako kompletirano istraživanje otključava nove građevine, jedinice, specijalne operacije (magije), doktorine, nadogradnje, i slično. Najrazvijenije tehnologije uključuju superoružja poput nuklearki i doomsday mašina koje bukvalno mogu da unište celu mapu. Mnoga naučna otkrića vam omogućavaju da dodatno budžite postojeće jedinice i heroje, čineći ih znatno efikasnijim ali i skupljim. To znači da čak i bazične jedinice imaju svoje mesto u mid i late game-u, i omogućava pregršt novih stilova igranja. Konačno, svaka mapa u Planetfall-u je kompletna površina jedne planete, tako da ako recimo pošaljete armiju preko desnog kraja mape ona će ,,izbiti” na levoj strani iste. Šah mat ravnozemljaši.

Planetfall nudi 6 različitih fakcija od kojih svaka ima svoje jedinice i karakterističan stil igranja. Tu su Amazonke (ljutite žene koje jašu dinosauruse), Assembly (jezivija verzija Borgova), Dvar (svemirski patuljci), Kir’Ko (inteligentne bube), Syndicate (zvezdana mafija), i Vanguard (dobri stari homo sapiens-i opremljeni teškom artiljerijom). Tu je i nekoliko NPC fakcija od kojih je mnoge moguće pridobiti kao saveznike ili čak regrutovati. Poput svojih prethodnika, Planetfall nudi više single player kampanja. Pored toga, tu su i raznorazni scenariji, randomizovane mape, multiplayer, kao i podrška za beskrajno modovanje. U kombinaciji sa dolazećim DLC-evima, ovo igri efektivno daje beskrajan replayability.

Grafički, Planetfall je ispodprosečan. Iako ne izgleda ružno, igra ne sadrži nikakav eye candy i vizuelno će vas ostaviti ravnodušnim. Srećom, za razliku od AoW3 (koji je patio od ozbiljnih frame drop-ova na većim mapama) Planetfall je daleko bolje optimizovan i radi bez štucanja. Glasovna gluma je pristojna, a kompletan soundtrack traje više od dva sata i savršeno upotpunjuje atmosferu. Planetfall je takođe prva igra u AoW franšizi koja je dostupna i na Xbox-u i Playstation-u. Autor ovog teksta nije imao prilike da je isproba na konzoli, i nije baš siguran kako bi se ovakav naslov uopšte igrao na joypadu. Čak i ako je podrška za kontroler izvanredna, sam interfejs sadrži dosta sitnog teksta i ikonica koje ni sa ponuđenim interface scaling podešavanjem neće biti preterano pogodne za gledanje sa kauča. Živi bili pa videli.