Igre koje definišu neki sistem ili čitavu generaciju lako je prepoznati, najčešće su to mainstream poznati i legendarni naslovi koji su taj status stekli zahvaljujući velikoj popularnosti, sjajnoj prodaji, ali i uticaju koji su imali na igrače i industriju. Danas kada razmišljamo o 16bit eri i Super Nintendo igrama (a mi na EmuGlx-u inače baš retko razmišljamo o retro sistemima i igrama!) među mnogim takvim defining naslovima nalaze se The Legend of Zelda: A Link to the Past i Secret of Mana. U pitanju su klasici koji su ne samo definisali doba Super Nintenda već i dugo vremena popularan japanski akcioni RPG. Za razliku od Final Fantasy-a i ostalih tradicionalnijih JRPG serijala u ovim igrama akcija je bila u realnom vremenu, a svi klasični RPG elementi svedeni na minimum, kako bi priča a pre svega inovativan gameplay došli na prvo mesto. Ove sjajne igre bile su popularne širom sveta kako u Japanu tako i u Americi pa i u Evropi gde baš i nismo uvek imali kompletno JRPG iskustvo. Recimo, kompletan Final Fantasy serijal nije postojao na evropskom tržištu sve do sedmog dela i PlayStation vremena. Ipak zahvaljući uvozu, konvertorima, emulaciji, mnogo kasnijim reizdanjima a pre svega Internetu, poznavaoci igrara i u Evropi danas neće preskočiti te naslove kada god se spomene Super Nintendo i JRPG.

Slična priča, samo obrnuta, je u slučaju još jedne japanske igre iz kasnih dana Super Nintenda. Veoma ambiciozni akcioni RPG Terranigma japanskog studija Quintet, koju je izdao Enix kasne 1995. godine, trebalo je da se lokalizuje i objavi u Americi i Evropi. Međutim kako je proces lokalizacije potrajao, desila se i čitava smena generacija u međuvremenu, a Enix je i zatvorio svoje predstavništvo u Americi zbog loše prodaje svojih prethodnih igara. Kako je Amerika kao tržište otpala, Terranigma je nekom čudnom odlukom ipak objavljena u svojoj lokalizovanoj formi u Evropi 19. decembra 1996. godine. Da stavimo stvari u perspektivu na trenutak – sam kraj 1996. godine nikako nije bio zenit Super Nintenda i 16bit 2D grafike, do tog vremena Saturn i PlayStation su se uveliko odomaćili i već videli svoje prve defining naslove. Final Fantasy VII je bio iza ćoška a čak je i Nintendo 64 izašao u septembru iste godine. U takvoj situaciji, u tom zlatnom i haotničnom vremenu tranzicije sa 2D na 3D sisteme, izlazak nove 2D akcione RPG igre za Super Nintendo, ma koliko dobra bila, jednostavno je većini igrača proleteo totalno ispod radara.

Terranigma je treći naslov u Quintevovoj tkz. creation trilogiji, nakon manje poznatih naslova kao što su Soul Blazer i Illusion of Gaia, autori su stekli dovoljno iskustva za jedan finalni, definitivni japanski akcioni RPG sa teškim temama koje su se oduvek provlačile kroz njihove igre. Nastanak života na zemlji, evolucija, reinkarnacija, razna preispitivanja ljudskosti i morala, kao i mnoge druge mračne teme sa kojima se ni današnje igre ne bi bavile na taj način, tradicionalno su se prožimale kroz ove naizgled naivne i cute looking igre, a sa Terranigmom stvari su otišle na sledeći nivo.

Igru počinjete kao dečak Ark, slično Linku u svom rodnom selu, ali Zelda ovo nije. Vizuelno možda slično na prvi pogled, sa veoma lepom grafikom za SNES i poznatim izvođenjem sličnom Secret of Mani, krećete u uobičajeno naivno avanturisanje. Tu već spoznajte prvu veliku razliku, Ark priča! Umesto nemih protagonista tipičnih za ovaj stil igara imamo lika koji govori, i čije linije teksta neće uvek biti u lawfull good fazonu. Ark je pomalo buntovnik, pravi razne nestašluke po selu, ne poštuje starije i generalno radi šta mu padne na pamet, baš poput i samog igrača koji bi u Zeldi ušao u kuću NPC-ima i polupao im ćupove bez ikakvog razloga. Ovde je takvo ponašanje skroz in-canon, a Arkova teksutalna dobacivanja itekako in line sa onim što bi jedan igrač troll pomislio da kaže. Znači od starta imerzija je na nivou, često na granici rušenja trećeg zida.

Tokom jednog od svojih nestašluka Ark je u podrumu pronašao misteioznu kutiju iz koje je oslobodio prijateljsko ali demonsko biće zvano Yomi. Nakon toga svi stanovnici Cryste, Arkovog sela, postaju zaleđeni u kristalu. Starešina, koji jedini pored Arka nije zamrznut, mu otkriva pravu prirodu stvari, Crysta je jedina naseobina ljudi u podzemnom svetu iz koga niko nije izašao ranije, i da bi odledio svoje prijatelje mora preći izazove u pet kula rasutih po underworldu. Prvi izlazak iz Cryste na mapu podzemnog sveta šuplje Zemlje (Hollow Earth confirmed!) je poprilično upečatljiv momenat koji upotpunjuje fantastična tema, sa soundtracka koji bez problema može da ide rame uz rame sa najboljim na sistemu, kao i neuobičajena konusna mapa odrađena Super FX tehnologijom. Ovaj momenat jasno stavlja do znanja da nismo više u Kanzasu i da je pred nama sve samo ne uobičajena avantura. Dolazak u prvu kulu gde ustupaju i prve borbe otkriva sjajan kontrolni i borbeni sistem. Mnogobrojni potezi, sjajno animirani Ark i precizna kontrola bez laga deluju skoro pa ispred svog vremena, što čini Terranigmu izuzetno lakom za igranje čak i danas. Sve je maksimalno utegnuto, brzo i kontrola koju imate nad likom nadmašuje (i novi) Secret of Mana, i to ne za malo. Blagi RPG sistem postoji u pozadini, levelovaćete se, menjati oružja i armore, čak i damage poeni izleću kada udarate protivnike, ali glavni fokus je pre svega na akciji.

Na kraju prve kule, sledi sledeći twist, kratka mistična skoro pa ezoterična FMV animacija koja otkriva da prelaskom svake kule u podzemlju stvarate, odnosno vraćate po jedan kontinent na površini beživotne planete u čijoj se unutrašnjosti nalazite. Problem je što su kontinenti identični onima na planeti Zemlji, i shvatate da je u pitanju naša planeta! Nešto što se u JRPG-u apsolutno nikada ne srеće. Mind-fucking-blown. Uz pomoć Yomia i Eldera, polako vraćate sve poznate kontinente, pa i neke skrivene ako ih pronađete, usput vraćajući postepeno svoje ljude u život u podzemnom selu. Elder vas nakon toga šalje na misiju na površinu, sa malecnim sporednim zadatkom… da povratite život i uspostavite civilizaciju na planeti Zemlji ponovo! Tu zapravo sa drugim chapterom – igra tek počinje. Ark će kroz lutanja po praznom površinskom svetu morati da prvo prouzrokuje povratak biosfere, zatim ptica, kopnenih životinja, pa na kraju i ljudske rase, da utiče na živote ljudi koji će pogurati napredak civilizacije i tehnologije. Peace of… ma prosto ko pasulj! Što je najluđe, sve ovo je uspešno izvedeno kroz klasičnu action RPG mehaniku bez ikakvih dubioza sa složenim upravljačkim sistemima. Neverovatno.

Lutanje po poznatom ali i tako čudnom svetu trajaće dugo, napredkom Arka svet će se vraćati polako a sporedne priče variraće od japanski blesavih over the top ludosti do veoma mračnih, potresnih, emotivnih, ali uvek spakovanih u lažno light hearted ruho. Zagrebite malo ispod površine i iz svake pore igre prosto vrišti tipično japanski nihilizam, jak okultizam pa čak i žešći neizlečivi autizam autora igre. Kada bi neka sekta želela da svoje spise o nastanku sveta objavi u formatu japanske video igre dobili bi Terranigmu. Sajentologija je pričica za laku noć u poređenju sa ovim scenarijom. Ako mislite da ste mnogo spoilovani svim ovim saznanjima, dovoljno je reći da je sve ovo samo basic stuff. Preokreta, shockera i izuzetnih momenata u igri ima za izvoz tokom kompletnog trajanja, sa tempom koji ne popušta nikada. To je ono što zapravo najviše oduševljava ovde. Mnoge igre imaju momente, ali Terranigma samo vozi i konstantno doliva ulje na vatru svaki put kada pomislite da možete da se opustite, i tako sve do gorko-slatkog kraja.

Odlična grafika i animacija koja maksimalno koristi SNES u svojim poznim danima, najbolji sistem u japanskom akcionom RPG-u ikada, danas izuzetno pitak i igriv sa sjanim dizajnom sveta i dungeona. Ako izuzmemo jednog bossa igra i nije preterano teška. Mega ambiciozna priča koja je nekim ludim čudom izneta u potpunosti i koja će vas mnogo puta naterati na razmišljanje i svakakve ideje. Sve navedeno uz soundtrack koji je beyond epic, čini da ovaj zaboravljeni naslov koji kao da se nikada nije desio, može da stane uz najveće SNES klasike bez ikakvog problema. Da je Terranigma izašla par godina ranije, na svim kontinentima, nema nikakve sumnje da mnogo veći uspeh ne bi izostao.

Sigurno, postojali su i drugi izgubljeni biseri, veoma kvalitetni naslovi koji su zbog lošeg tajminga, pogrešnog izbora sistema ili nepostojanja na određenim tržištima ostavili mnogo manji trag nego što su mogli. Ali nikada to nije bilo ovoliko katastrofalno kao u slučaju Terranigme, jer jedan takav naslov koji je mogao da bude među onima koji su definisali SNES sistem i čitavu jednu generaciju, ostao je manje više anoniman. Do danas Terranigma nije dobila ni jedan port, reizdanje ili remake, i poput uništenog i zaboravljenog starog sveta u igri, čeka na nas retro gamere arheologe da ga otkrijemo ponovo i vratimo gde mu je mesto.