Kada je u zimu 1997. svetlost dana ugledao legendarni sedmi nastavak Final Fantasy serijala, to je označilo proboj JRPG žanra na tržišta van matičnog Japana. JRPG je na velika vrata ušao u mejnstrim, a role-play sa izraženim manga i anime karakteristikama je postao predmet obožavanja i na zapadnoj hemisferi. Iako je Final Fantasy VII pomerio granice i napravio pravu revoluciju, naredni nastavak je bio taj koji je solidnu formulu dodatno rafinisao i značajno unapredio na svim poljima, učvršćujući bazu JRPG ljubitelja u ostatku sveta.

Razvoj Final Fantasy VIII je počeo tokom 1997. kada je u toku bila lokalizacija sedmice za zapadna tržišta. Kreator serijala Hironobu Sakaguchi je u to vreme bio zauzet planovima i produkcijom dugometražnog FF filma, te je odlučio da kormilo prepusti Yoshinori Kitase-u koji je u FFVIII doneo brojne novine. Jasnom vizijom i uz sjajan tim ljudi, Kitase je uspeo da stvori remek delo koje je poprilično nepravedno do dan-danas ostalo u senci sedmog nastavka.

Wal_VIII_08Odabirom “New Game” opcije, dugačak, upečatljiv intro vas trenutno uvodi u bajkovit i slikovit svet začinjen divnom muzikom Nobuo Uematsua. Na početku vi ste Squall Lionheart, mladi pitomac plaćeničke akademije Balamb Garden. Kao i u svakom FF-u, priča je na prvom mestu i nezavisna od ostalih ostvarenja u serijalu. Kod ovog naslova autorski studio se odlučio za drugačiji pristup od prethodnih FF delova – dok je ranije u Final Fantasy serijalu atmosfera uglavnom bila mračna i podređena apokaliptičnim dešavanjima koja su zasenjivala sve ostalo, ovde je primenjen vedriji dizajn i poprilično dubok uvid u svakog od likova, što omogućava veće poistovećivanje i uživljavanje u igru. Kroz dešavanja je ispraćen čitav životni put protagonista, opisani su njihovi strahovi, ljubavi, patnje i formiranje njihovih ličnosti, što je do tada bila retkost u svetu igara koji je uglavnom bio vođen light hearted ostvarenjima. Na startu priča prati grupu mladih pripadnika elitne SEED plaćeničke jedinice. Instruktorka Quistis, temperamentni Zell i povučeni i asocijalni glavni protagonista Squall dobijaju zadatak da pomognu pokretu otpora u susednom kraljevstvu čiji je lider mlada Rinoa. U kasnijim dešavanjima priča se komplikuje, dolazi do puno obrta koji vode do finalne borbe sa izvorom zla koje preti da uništi svet. Kroz ceo tok igre prisutan je jak motiv ljubavi i borbe sa unutrašnjim demonima, ali dalju razradu i uplovljavanje u priču treba prepustiti onima koji još nisu iskusili čari ove nesvakidašnje igre. Igra u glavnom questu nudi nekih 40-tak sati igranja, ali ukoliko želite da posetite sve skrivene lokacije, odradite sve sporedne zadatke i sakupite sve karte u genijalnoj mini igri Triple Triad, onda će za prelazak igre biti potrebno dvostruko, pa i trostruko više vremena.

Što se izvođenja tiče, ono je dosta drugačije od, recimo, FFVII, a i generalno odstupa od standardnog mana sistema koji je prisutan u većini igara u kojima se koristi magija. Za razliku od upotrebe materije u FFVII, ovde se koristi tzv. Junction sistem. Upotreba magije se ne odvija trošenjem mana poena, već se magija meri količinski. Primera radi, korišćenjem opcije draw možete iz neprijatelja da izvučete, recimo, 5 cure magija i kasnije se možete izlečiti pet puta u toku borbi. Magije se količinski troše, a najčešći načini za njihovo sticanje su izvlačenje magija iz protivnika tokom borbe, konvertovanje raznih predmeta u magije i korišćenje draw point-a na koje ćete nailaziti svuda po svetu. Svaku magiju možete da vežete za neku osobinu vašeg lika uz opciju junction, što u praksi znači da recimo dodeljivanjem magije cure na HP, povećavate health vašeg lika. Takođe, dodeljivanjem nekih elementalnih magija možete razviti otpornost na magije tog tipa, što je veoma korisno kada se susretnete sa protivnikom koji koristi elementalne napade. Jedina realna zamerka u igri bi se mogla uputiti ka činjenici da je za sticanje jačih magija i magija uopšte često potrebno grindovati, što povremeno zna da dosadi. I u osmom nastavku su prisutni Limit Break udarci, koji za razliku od FFVII mogu da se izvedu samo kada vam je health skoro na nuli. Oni predstavljaju nešto kao poslednji napad, finalni death blow pre nego što karakter padne u borbi.

Takođe, po prvi put u serijalu je predstavljen Guardian Force (GF) koncept. Guardian-i, tj. Čuvari su božanska bića koja možete da prizovete tokom borbe i najčešće svaki GF predstavlja neki element i koristi taj elementalni napad. Ifrit koristi vatru, Shiva led, Leviathan vodu… GF-ova ima ukupno šesnaest, neke možete izvući (draw) iz protivnika tokom borbi, a neke morate da pobedite u direktnom okršaju. Svaki GF kao i glavni karakteri u igri ima svoje nivoe i dobija iskustvene poene nakon borbe, što je novina u serijalu. Prizivanje GF-a tokom borbe pokreće animaciju koja je jedinstvena za svakog Čuvara ponaosob i izvlači maksimum iz 3D mogućnosti PSX konzole.

Kada je reč o tehničkim karakteristikama igre, grafika je na izuzetnom nivou kada je u pitanju PSX platforma. Glavni likovi su pretrpeli promene u dizajnu, realističniji su i izrađeni sa daleko više poligona nego ranije. Lokacije su maestralno dizajnirane uz spoj bajkovitog i futurističkog, sa puno animiranih detalja. Svet je veliki, mapa je zaista puna skrivenih kutaka za istraživanje i iako njen izgled pokazuje svu vremešnost PSX konzole, to sa stanovišta atmosfere ne remeti ukupan doživljaj jer su dizajneri igre zaista odradili dobar posao. Pre-renderovane animacije su odličnog kvaliteta, napravljene uz korišćenje motion capture tehnologije i često znaju da se stope sa in-game deonicama što dodatno uvlači igrača u svet igre po pitanju atmosfere i doživljaja.

Kada se sagleda cela igra, evidentno je da je Final Fantasy VIII otklon od prethodnih FF igara, svet je dosta vedriji, svetliji, živopisniji. Kroz igru se stiče osećaj pomešanosti prošlosti i futurizma, realnosti i fantazije. Neke od lokacija su dizajnirane da liče na uzore u stvarnom svetu, tako da imate trenutke u kojima možete prepoznati svetla i trijumfalnu kapiju Pariza, antičke ruševine, kao i viziju futurističkog društva Evrope.

Sve u svemu, kada se ovom ostvarenju pristupi kao celini, neosporno je da se radi o remek delu koje je obeležilo i definisalo JRPG žanr tog vremena. Kada spojite duboku priču, sjajnu grafiku za to vreme i tu platformu, izuzetnu muziku u izvedbi maestra Uematsua i jednu od najboljih sporednih stvari na svetu (Triple Triad karte) dobijate jedan miks JRPG savršenstva pred kojim se vredi pokloniti i skinuti kapu. FFVIII je topla priča o prijateljstvu i ljubavi koja vredi da se odigra, čak i posle šesnaest godina od njenog objavljivanja. Klasik za sva vremena.