Dobro veče, sa pristojnim zakašnjenjem, eto i mi da ostavimo koju reč o jednom od najzapaženijih naslova u 2019toj godini. U pitanju je igra, koja iz ličnog ugla velikog gazde Nicka, služi kao alat za borbu protiv jednoumlja, mob mentaliteta i review bombing prakse… Ili bar on to tako tvrdi u poslednjem podkastu. Rekao bih da se pomalo prema ovoj alatki poneo kao neki surovi vlasnik, makro, muž balkanac… No, šalu na stranu. 🙂

Svojevremeno sam bio preokupiran sa Outer Worlds, međutim pošto kao i svaki jedva milenijalac, često volim da upalim tviter, jednog dana, od jednog od meni omiljenih gitarista, Marc Holcomb-a, člana popularnog modernog prog benda Periphery, saznam da je pozajmio glas jednom liku u određenoj indie, RPG igri (Tommy le Homme, fyi), zvanoj Disco Elysium! Epilog – ne nisam odmah prionuo za igrom (moja greška), bilo je tu još štošta za odigrati u pozno-jesenjoj sezoni… U međuvremenu sam ispravio grešku, yeah.

Delo mladog i nevelikog estonskog studija ZA/UM, Disco je jedna posebna rpg igra koja fascinira svojim narativom, kakav se po konceptu nije video i osetio još od slavnog Planescape: Torment-a. Ako su dijalozi i kopanje po umovima vaš omiljen aspekt rpg igara, ili nedobog, fetiš, onda ste na pravom mestu. Ovde nećete besomučno kliktati na neprijatelje komandom za napad, niti ćete praviti strategije i ređati čarolije i tehnike redosledom koji maksimizuje vaš DPS. Jednostavno ćete se boriti da uspostavite balans između ludila i trezvenosti glavnog lika, i njegovog odnosa sa okolinom. Mislite da je prosto, a?

Ovde ne postoji izbor pola, ne postoji izbor izgleda, vi ste sredovečni, podbuli, ružni, propali policajac detektiv, koji je proteklih par… dana(?) proveo u disko stilu, ili ti najvećem napijanju i podleganju psihoaktivnim supstancama u istoriji Elizijuma, fiktivnog urbanog SF univerzuma, bogatog političkom istorijom koja vapi da bude ispričana tokom vašeg prelaska igre. Nakon najvećeg udovoljavanja bolestima zavisnosti, sledi šta? Najveći mamurluk… koji prouzrokuje amneziju (ključni, voljeni rpg thrope). Da li ste dobar policajac, loš detektiv, alkoholičar, drogeraš, dizelaš, douchebag, dobrica? Sve ovo krojićete vašim izborima tokom dijaloga i formirati svoju personu do samog kraja igre.

Nalazite se u gradu zvanom Revašol, preciznije, njegovom distopijskom predgrađu Martineze. U pitanju je najnakaradnije, najkorumpiranije, razoreno istorijom mesto, oko koga se bori lokalni sindikat i korporacija čijom lukom i skladištima upravlja prethodno pomenuti lokalni sindikat. Naš neeminentni policajac, poslat je u ovu smećaru da reši ubistvo korporacijskog plaćenika, koji jadan danima visi obešen u zaleđini hostela u kome ste odseli i lumpovali protekliih par dana. A da biste imali bar malo samokontrole i profesionalnosti, tu je da (pokuša da) vas zauzda, stoični detektiv, i vaš sudbonosni policijski partner, Kim Kitsuragi. Gde će vas rešavanje ovog slučaja odvesti, i koliko otkriti o ovom čudnovatom svetu, prosto vam ne smemo spoilovati...

Međutim, da se vratimo na početak. Potrebno je da uložite poene u sposobnosti i veštine vašeg lika, ili da izaberete jedan od ponuđenih profila (kao svaki casual nepoštovalac rpg koncepta prim.aut.).  Sposobnosti i veštine, dele se na fizičke (konstitucija i motorika) i umne (intelekt i psiha), a opet su povezane i sa vašom profesijom, poput intuicije, enciklopedijskog poznavanja, razumevanja u hemiju organizma (i njegove spremnosti za efektivnu saradnju sa droZama) i onih dosadnih poput snage, izdržljivostiblablabla… Sve ove karakteristike utiču na broj dijaloških opcija, kao i na efikasnost za ubeđivanje druge strane i argumentaciju. Obzirom da se dele na fizičke i umne, tako isto imate određeni pool moralnih (MP) i zdravstvenih (HP) poena. Ako istrošite bilo koji vašim lošim odlukama, vaš organizam pada u kritično stanje nakon čega vrlo brzo dobijate srčani napad i GAME OVER snake you died ekran. 

“Pomenuste loše odluke?”

U Elizijumu, odluke nisu polarizovane/good-evil/jedi-sith/paragon-renegade. Jako je teško dokučiti da li ste ispravno postupili u datim situacijama, možete samo da postupate prema svojim (a)moralnim načelima… i da sufferujete konsekvence. Samo najbolji će videti kraj priče, a ja vam preporučujem da budžite umne sposobnosti i uživate u sijasetu dijaloga. Vredi pomenuti da je i jako bitno kojim redosledom ćete postavljati pitanja sagovornicima, kao i koje ćete teme izbegavati u razgovoru, a sve u zavisnosti od karaktera tih sagovornika.

Pored glavnog i presudnog mehanizma dijaloga, tu su i drugi gameplay elementi, poput istraživanja Martineza, crime scene razrešenja i nezaobilaznih side-questova. Martineze je jedna specifična rupa, puna likova različitih političkih opredeljenja, zanimanja, rasa, socijalnih statusa, onako jedno veoma diverse okruženje. Ljudi su neretko, negde i iznenađujuće elokventni, ili makar prevrtljivi, u najgorem slučaju koristoljubivi, a jako retko i pošteni. Na vama je da izvučete maksimum informacija, minimalno se eksponirajući, usput pokušavajući da povratite ugled hard-boiled detektiva.

Koketiranje sa psihoaktivnim supstancama? Pa da, nedostatke u vašim sposobnostima, možete nadomestiti konzumacijom droga/alkohola/cigara, ali kao i u pravom svetu, dok s jedne strane može postojati pozitivan efekat, propratni je uvek negativan, pa je fin balans obavezan, da ne pominjemo da Kim, kao i neke druge persone koje postepeno izgrađuju sliku o vama, reaguju na vaše psihofizičko stanje.

Kako bi razvojni tim kroz igru najbolje objasnio vaše ludilo, pored dijaloga sa ljudima, vi neretko vodite i interne monologe… sa vašim veštinama i sposobnostima! Vaše poznavanje enciklopedije će vas često podsećati na određene pojmove i objašnjavati vam ih u toku razgovora sa npc-ovima, kako biste što bolje razumeli svet oko vas. Vaša dramatičnost će uskakati u polje dijaloga da vas upozori na neiskrenost sagovornika, ili da vas natera da napravite budalu od sebe, recimo. Takođe, ako često na određeni način reagujete ili imate isti stav kroz dijaloge, možete dobiti inspiraciju u vidu, ponovo, unutrašnjeg monologa sa nekom od veština, koja vas može naterati da o toj temi dublje porazmislite, što zahteva određeno vreme. Po završetku kontemplacije, vi dobijate perk koji pozitivno i/ili negativno utiče na vaše sposobnosti.

 

Vreme stalno prolazi tokom igranja i određeni događaji se sa vama i bez vas u gradiću razrešavaju, a u nekom trenutku, ako vas ne strefi srčka, dođe i kraj igri, što znači da morate imati neki plan, a ne samo trčati u najsimpatičniji ćošak mape. Naravno, kao i u svakoj krštenoj RPG igri, inventar je nezaobilazan, a ovde sadrži odeću (koja isto utiče na sposobnosti glavnog lika), alatke, poput pajsera i lampe, trinkete i dokumente. A da, i zlu kravatu, koja s vremena na vreme prozbori koju sa vama.

Jedinstvena atmosfera ove igre kao što možete zaključiti, kreirana je stanjem uma vašeg glavnog lika. Na početku će vam svet delovati toliko nestvarno i izvrnuto, da nećete biti sigurni, da li su ljudi zapravo ljudi, da li je ovo neki matrix ili steampunk štala. Ali postepeno, kao što i mamurluk ume da popušta, svet dobija neku, skoro pa realnu sliku. Samo glavni lik je… lud ko struja.

Izvođenje je u stilu PC cRPG igara iz zlatnog doba ovog žanra. Izometrijska perspektiva, mišem se vrše skoro sve akcije. Igra je razvijana u Unity engine-u, što znači da postoje tehničke limitacije, koje opet za igru ovog tipa i scope-a, apsolutno nisu presudne. Ipak, igra izgleda prelepo, izometrijski posmatrane pozadine su ručno crtane, likovi su istom tehnikom i modelovani, te se uklapaju baš kako treba. Jedina jako negativna, i poznata mana Unity-ja je predugo učitavanje pri prelasku sa glavne mape u manje prostorije, i obrnuto. Interfejs nije baš najsrećnije rešen, promena vrste alatki u rukama (that’s what she said!) zahteva konstantan ulazak u inventar i equip/de-equip. Svi glavni i većina sporednih dijaloga imaju voice-over. Glasovna gluma varira, od fenomenalne do amaterske. Muzika upotpunjuje distopijsku atmosferu, a za nju je zaslužan indi rok bend British Sea Power. Igra je razvijena za PC, a najavljena je i PS4/XBOX ONE verzija za 2020.

Disco Elysium (PC)
  • 9/10
    EmuGlx Score - 9/10
9/10

Finalni utisci

Mišljenja sam da ova igra svakako zaslužuje da se nađe u samom vrhu kvaliteta kada je 2019ta godina u pitanju. Originalnost gameplay mehanike, narativ i atmosfera, kroz celu igru su na vrhunskom nivou. Sam kraj igre i razrešenje podelilo je publiku. Ipak, iako je glavni ishod uvek isti, journey kojim dolazite do njega se dosta razlikuje u zavisnosti od vaših odluka i akcija, pa se može reći da svaki igrač na neki način ima unikatno iskustvo. Ako ste uspeli nekako da propustite, ostaje samo da vam svim srcem ovaj naslov preporučim i da željno iščekujemo da nam ZA/UM ponovo ZA/(golica)UM.