Imati ups and downs u industriji igara je skroz normalno, kao što bi neko rekao, to je deo posla. Velike kompanije se lako izvuku iz tog vrtloga, dok neki ”manji” developeri od na primer, top 5, teže nalaze načina da vrate poverenje. Neko bi rekao da novac kupuje sve, pa i lojalnost fanova, i taj neko bi u mnogim scenarijama bio u pravu.

Obsidian Entertainment je tim koji nam je doneo neke od legendarne, sada već kultne naslove: Fallout New Vegas, Knights of the Old Republic 2, Neverwinter Nights 2, Pillars of Eternity. Sa druge strane, tu su igre koje su i razočarale zajednicu: Alpha Protocol, Dungeon Siege 3, Pathfinder Adventures. Tim koji voli da rizikuje i skoro uvek kada uradi to, fejluje. Ipak taj fail nije katastrofalan, ali upravo zbog toga što postoje toliko često, i što jednostavno nisu vezani za početak postojanja studija (kada obično i studiji fejluju) nikada ne znamo kakva će njihova sledeća igra ispasti.

Kada smo prvi put čuli za The Outer Worlds, prošla nas je jeza, ali ne ona loša koja bi značila da nas očekuje još jedan naslov koji će strašno failovati, već neka pozitivna, puna velikih očekivanja i nade. U trenutku kada svi nekako ne uspevaju da naprave dobar Sci-Fi RPG iz prvog lica, upravo to pokušava da uradi Obsidian Entertainment. Sa druge strane, ovo su ipak ”oni developeri” koji su nam doneli neka od velikih razočarenja posle napumpanih najava. Već sa prvom najavom smo bili na nekom raskršću, da li očekivati puno ili smiriti strasti i videti kako će sve da se odigra. Jedna stvar nam je ipak ulila poverenje da nas možda očekuje aposlutno sjajan naslov u svakom pogledu, a to je akvizicija Obsidian Entertainmenta od strane Xbox Studios, praktično su postali First Party Xbox Studio. Što automatski znači da su čelnici Xboxa videli nešto u The Outer Wilds i drugim još nenajavljenim igrama veliki potencijal, te rešili da odigraju ”all in” u korist ovog sada već kultnog dev tima.

Manje od godinu dana od prve najave, The Outer Worlds će 25. ovog meseca ugledati svetlost dana, a mi smo imali prilike da odigramo igru pre izlaska i saberemo utiske za vas.

Vi ste član postade kolonističkog broda, koji je trebao da bude prvi koji će doći do ”ivice” tada poznatih galaksija u potrazi sa novim planetama koje se mogu naseliti. Ipak, u tom decenijskom putovanju brod u određenom trenutku skreće sa kursa i gubi se u svemiru. Decenijama kasnije, u trenutku kada je posada odavno trebala da se ponudi, vi se budite u drugom vremenu i mestu i situaciji. Halcyon Koloniji preti uništenje od ljudi koji kuju zaveru već dugi niz godina. Upali ste u trenutku kada taj ludi plan kreće u realizaciju i na vama je da spasite Halcyonce i zaustavite uništenje njihove kolonije. Twist koji je možda i očekivan, priča koja daje dobre temelje da se razvije u nešto sjajno, ali ipak, sve zavisi od same izvedbe koja je u igri, zar ne?

The Outer Worlds je jedan od onih tipa igara koja se prvenstveno oslanja na priču, dijaloge, likove i njihov razvoj kao i sveta u kojem se oni nalaze. Već na početku ćete videti da je način komunikacije sa drugim kolonistima u stilu starih RPG igara iliti, najviše podseća na Fallout New Vegas. Budimo iskreni odmah na početku, celokupna igra, dobar deo mehanike, razvoj likova kao i napucavanje, sve to dosta podseća na Fallout New Vegas, samo naravno, smešteni u sci-fi okruženju na totalno levoj planeti, a ne na postapokaliptičnom delu SAD-a.

Dobra stvar u toj interakciji sa drugim NPC-evima je to što uvek, ali aposlutno uvek možete da birate kako ćete rešiti konflikt u kojem se naete. Odmah na početku ćete videti da možete igrati u stilu koji vama najviše odgovara. Sa ”tolikim” izborom u razgovorima, uvek ćete imati šanse da rešite problem, nesuglasicu, misiju ili šta već, na mirnijem, ne nasilnim načinom, ukoliko naravno budete želeti tako. Razvoj dijaloga, račvanje u nekoliko dubljih priča i objašnjenja u trenutku kada pokušate da dođete do određene informacije kako bi rešili trenutni ”Quest” je apsolutno odlično odrađena. Već posle prvih nekoliko sati smo u stvari shvatili koliko nam je igra ovog tipa falila toliko. Sa druge strane, svi ti dijalozi su napisani na zabavne, ne smarajuće načine, do tog nivoa kada vam to ”intelektualno” prepucavanje, ukoliko je naravno vaš lik sposoban za to, postane zanimljivo i totalno neplanirano to u stvari postaje i vaš fokus u tom trenutku. Testirati, videti, saznati šta sve možete od neprijatelja ili osoba koji su tu da bi vas sprečili da zavšite svoj zadatak. Naravno samo ukoliko ste koliko toliko ”humani” jer… lepo je napomenuti da u ovoj igri možete ubiti APSOLUTNO svakog lika, i završiti priču uspešno.

Svaka odluka donosi određene posledice u svetu, tako da ukoliko krenete u Rambo/Staljin stil obračunavanja sa svim likovima koji nemaju isto mišljenje kao i vi, illi vam makar smetaju, možete jednostavno lutati pustim gradićima i prostranstvima bez žive intelektualne duše, jer jel te, sve ste ih pobili, jer jel te, retko ko se slaže u potpunosti sa vama. Najbolje rečeno, što se tiče priče, razvoja likova i sveta oko vas, aposlutno vam je sve dozvoljeno, samo je na vama koliko ste humani ili ipak možda niste. Sa druge strane, igra nema neku ”moralnu skalu” koja bi vam prikazivala koliko ste stvari loše ili dobre uradili. Na vama je da zaključite ili okarakterišete stvari koje radite kako vi želite, sada ako ste psihopata ili ne, izgleda da je u ovoj igri to samo vaš problem.

Sa druge strane, uvek možete da potražite moralnost u saputnicima koje možete upoznati u toku igre. Kao i u svakoj igri ovog tipa, iliti bolje rečeno, Obsidian naslovu, moći ćete kroz tok priče i misija da regrutujete ljude koji će ”raditi” za vas, pratiti vas i pomagati u rešavanju zadataka, donošenja odluka i naravno, ubijanja većeg broja protivnika. Ipak, svaki od nekoliko likova koje ćete sresti i moći da regrutujete će se razlikovati od prethodnog, kako po razmišljanju tako i po funkcionisanju i upravo te moralnosti. U razgovoru sa njima možete otkriti šta ustvari misle o vama i vašim kokretnim potezima u ovom svetu.

Već smo pomenuli da možete rešiti probleme pre konflikta ukoliko je vaš lik sposoban za to. To je ta raznolikost gameplaya koji ova igra pruža, a on ustvari najviše zavisi od načina na koji razvijate vašeg lika u igri. Ukoliko volite i želite, možete da pravite lika koji je jednostavno jak bez ikakvog intelekta tj pameti, ili možda da bude totalno naučno potkoven ali da jednostavno ne zna da komunicira. Način na koji vi želite da igrate je ustvari i način kako razvijate vašeg lika. Imajte na umu da je svaki skill ili atribut vezan za ono šta možete ili ne možete da radite. Kasnije u igri će vam se otvarati mogućnost da nadograđujete ili usavršavate svoje oružje, imate afinitet prema određenoj klasi koju vi želite da koristite. Sve to povlači neke druge ”probleme” ili ti mane. To znači da možda nećete biti efikasni sa drugim oružjem ili jednostavno preslabi u face-to-face borbi. Ipak, investiranje u što više skillova i atributa i pravljenje all around osobu makar u prvom playthroughu je preporučljivo, jer ukoliko malo vremena uložite u ”nauku” onda ćete moći da se igrate i sa nadogradnjom oružja i eksperimentisanjem raznih attachmenta i modula na živim protivnicima.

Što se tiče mehanike napucavanja, ipak ovo nije Triple A FPS igra čiji je fokus upravo na samom pucanju u protivnike. Napucavanje je okej, ima težinu i smisao, oružja koja nalazite se razlikiuju jedan od drugih, imaju svoje vrline i mane. Ipak taj osećaj je nekako drven, nešto slično kaou Fallout New Vegasu na primer iliti svakoj sledećoj i prethodnoj njihovoj igri. Sve je to sa razlogom jer fokus nije konstantno na pucanju i manevrisanju metaka, već na razvijanju priče i rešavanju problema na druge načine. Sa druge strane, tu je i Time Dillation sistem, kako se naziva u igri, praktično delimično iskopiran V.A.T.S sistem iz Fallout igara. Razlika je jasna zbog samog naziva, a to je da umesto da se vreme totalno stopira kako bi vi izabrali sledeći korak u bitci, ono se drastično usporava, ali ipak dovoljno da isplanirate šta ćete uraditi. Ovim se ne gubi na dinamici u igri ali dosta doprinosi preživljavanju, pogotovo u kasnijim delovima kada igra postaje izazovnija. Ipak, cela poenta je da budete što uspešniji u poražavanju protivnika, jer ako niste, stvaraćete fobiju na neprijatelje koji vam prečesto nanose poraz. Sjajna ideja koja još bolje funkcioniše u realizaciji, ali ta fobija nije samo tu zbog eto, fore, već kada se borite protiv protivnika koje ”ne volite” ili se ”plašite” dobićete stats penalty, bolje rečeno, nećete više biti tako efikasni u borbi sa njima kao možda na početku. Samo ovaj segment vam daje do znanja da ne možete u svakoj borbi ulaziti glavom bez obzira, već morate da strpljivo i pametno birate šta možete a šta ne možete da uradite.

Svet The Outer Worldsa, tj Halcyon Kolonija je prelepo odrađena, kako sa grafičke tako i funkcionalne strane. Iako po veličini ovo nije igra koja može da stoji rame uz rame sa The Witcher 3 na primer ili neke od novijih Ubisoft igara, sve je pažljivo i smisleno odrađeno. Grad živi, kao i ljudi u njemu, nebitno da li oni koji kuju zaveru svakodnevno ili oni koji nemaju pojma šta im se sve može desiti. Ta dinamika dešavanja i razvoja karaktera je apsolutno spot on. Cela grafička prezentacija još više doprinosi pravom uživanju u ovoj igri, jer igra u određenim trenucima stvarno izgleda prelepo. Za to su više zaslužni ilustratori i sami grafički dizajneri nego engine koji igra koristi. Najbolje od svega je što je svet pun Lorea, priča, koje možete naći i bolje se upoznati sa kolonijom gde ste možda došli prekasno, iliti bolje rečeno probudili u najgorem mogućem trenutku.

Već smo napomenuli da vaši izbori imaju posledice na svet oko vas, tako da dva kraja koja mogu da se dobiju se razlikuju po vašem opredeljenju kako hoćete da prođete kroz igru. Ali čak i dva završetaka ne moraju da budu samo ”dva” već način na koji dolazite do njega može drastično da se razlikuje, i da ostavite mnogobrojne posledice u ovom divnom svetu. Na vama je da li želite da ponovite avanturu i uradite nešto drugačije ili ne. Ipak, ovo je naslov u kojem možete uživati nekoliko puta, jer izbor u konverzacijama koji vodi do totalno drugačijih razvijanja priče se drastično razlikuje i jednostavno je nemoguće videti sve iz prvog prelaza.

The Outer Worlds (Xbox One X)
  • 9/10
    EmuGlx Score - 9/10
9/10

Finalni utisci:

The Outer Worlds deluje kao početak nečega novog ali sa druge strane, evolucija svega šta je Obsidian Entertainment uradio do sada. Sa količinom svega šta su ubacili u ovom ”malom” svetu, razvojni tim je poprilično lepo utabao put i prilike za budućnost, gde se priča može razvijati i nastavci mogu isplitavi iz ovih Spoljnih Svetova. Ideja i njena realizacija za početak nove franšize je skoro savršeno odrađena, dovoljno raznolika i zanimljiva da zadrži svakog igrača, pogotovo one koji jednostavno umiru od žejle da odigraju klasičan RPG iz prvog lica sa dobrom dozom kvaliteta.