“Ajde ubij se, u tome nađi spas, ajde ubij se, razveseli nas” – Đubrivo

Svako ko bar malo prati vesti zna da je društvo daleko od idealnog. Opsersija novcem, prestižom i samoudovoljavanjem ubila je većinu duhovnih vrednosti, a i to malo što je preostalo izvitopereno je u skladu sa novonastalim duhom vremena. Kako se boriti protiv toga? Pa, kako vam se čini pravljenje serije čiji je osnovni motiv taksativno imenovanje svega što vam smeta?

Pre nego što počnem sa ovim opisom, moraću da korigujem opis Excel Sage. Naime, tamo sam napisao da je dotična serija nešto najblesavije i najhaotičnije što postoji u okviru animea. Prevario sam se, ovo je luđe za tri koplja u širinu i pet u dužinu. A to je mnogo. Većina animea koja se bavi suludostima za glavni lik ima ulogu tipa Labusa iz Nikad Izvini. Ovaj za glavni lik ima Koštunicu, što će reći prvog među najluđima.

Osvanuo je divan aprilski dan. Vesela srednjoškolka po imenu Kafka Fra zadivljeno šeta obasuta hiljadama ružičastih latica. Idiličnu atmosferu iznenada prekida prizor čoveka obešenog o najlepšu granu najlepšeg trešnjevog drveta. Kafka se šokira i hvata obešenjaka za noge u pokušaju da ga spusti na zemlju, ali ustvari samo zateže omču nesrećniku oko vrata. Mučenje se završava pucanjem užeta i rasprostiranjem po kaldrmi. Nesuđeni samoubica se pridiže i izgovara sledeću rečenicu:

“Pa šta da sam umro?!”

Kafka zatim provodi pola epizode ubeđujući očajnika da je zapravo samo hteo da pokuša da postane viši, a ne da okonča svoj bedni život (navodeći primer svoga oca koji je u svakoj teškoj situaciji pribegavao dotičnoj meri istezanja tela). A zatim još pola epizode daje krajnje neprikladna vlastita imena predmetima, bićima i pojavama. Tako je nesuđeni samoubica dobio ime Roze Nadzornik (ali molim vas ne pitajte zašto). Dvoje mladih se tu rastaju. Došavši u svoje odeljenje, Kafka saznaje da su dobili novog razrednog starešinu. Ne zna se ko se više iznenadio kada je Roze Nadzornik stao za katedru. Pravo ime ovog depresivnog momka je Nozomu Itošiki, što ga baca u dert, jer je broj linija u njegovom imenu krajnje baksuzan. Kafka predlaže par načina da se to ispravi, od kojih je poslednji pisanje imena horizontalno. Avaj, na taj način dobija se reč “zetsubou” to jest “očaj”, te Nozomu Itošiki, takođe znan i kao Roze Nadzornik dobija novo ime, profesor Očajnik. On i njegovo odeljenje u svakoj epizodi razotkrivaju fenomene japanskog društva koji bacaju u očaj glavnog junaka. Mada, u svom tom nastojanju da objasni neobjašnjivo serija često skreće iz /a/ u /b/ ( za detaljnije reference oko ovih skraćenica posetite 4chan.org).

Grafički, serija je interesantno rešena. Pojedine scene su lepo izdetaljisane, ali najčešće je grafički prikaz jako sveden. Dizajn likova je jednostavan, ali efektan tako da se svi mogu nacrtati u par linija i da se može pogoditi ko je ko. Serija obiluje simbolima i ikonografijom pomoću kojih se efektno prenose ideje. Tokom serije autori su eksperimentisali sa raznim materijalima i načinima crtanja (kolaž, plastelin, akvarel, hemijska olovka, chibi, shojo anime, maho shojo, henshin, yaoi, GAR), što uz ionako haotičan koncept serije rezultira urnebesom ili frustracijom, u zavisnosti da li uspevate da pratite. Takođe, serija poseduje ogromnu, ali ogromnu  količinu teksta koji blicne na sekundu i nestane. Često su u pitanju primeri pojava koje frustriraju Itošikija, ali ponekad i ti natpisi pričaju neku sasvim desetu priču koja je na neki način ipak vezana za onu glavnu. Pripovedanje je ispresecano a rezovi su munjeviti, s pomenutim osvrtom na prateći tekst.

Druga serija, Zoku SZS ceo ovaj koncept diže na drugi nivo, pa je grafika apsolutno minimalistička a propratni tekst poprima obim Marksovog Kapitala. Očito da je u vizuelni aspekt uloženo mnogo truda, ali ne na način koji prvo padne na pamet.

Jedini način da SZS istera svoje ideje po propisu je da glasovi budu više nego adekvatni. Srećom te oni to i jesu, u najmanju ruku. Kako je grafički prikaz takav kakav je, na seiyuima je da izvuku stvar. I to rade izvanredno. Posebno je upečatljivo kada u jednoj epizodi počnu da se menjaju. Muzika je iznenađujuće kvalitetna, jer dodaje crtu preterivanja. Ipak, nekoliko numera je suludo dobro, pri tome naročito mislim na openinge i endinge (Rumba-rumba-rumba-rumba-rumba!).

Uopšteno gledano, SZS je komedija apsurda, ali smestiti je strogo u tu kategoriju pomalo je degradirajuće. Naime, ova serija sadrži jaku dozu satire i kritike društva. U svakoj epizodi, kroz lik jednog učenika, serija razotkriva društvene probleme koji more savremeni Japan. U detaljisanju se išlo u tolikoj meri da su čak i imena likova u skladu sa njihovim izgledom i ponašanjem, što je moguće samo u japanskoj seriji i nigde drugde. Probaću da opisujući likove ubacim njihova imena u grubom prevodu na srpski. Odeljenje broji trideset i dva učenika ali, srećom po mene, nisu se svi predstavili svetu.

SZS i naročito njen nastavak Zoku jako su mentalno zahtevne za gledanje, u rangu sa Stand Alone Complexom. Ne samo da vam treba poznavanje prilika u japanskom društvu, već i velika tolerancija na frustraciju, jer ništa nema prokletog smisla. Mada, ako se uzme u obzir da je SZS ogroman socijalni komentar iznesen kroz priču o učenicima jedne škole, može se zaključiti da je SZS japanska varijanta South Parka, samo beskonačno suptilnija. Ovde egzistencijalna besmisao ipak uzima mesto psovanju, nasilju i klozetskom humoru. Možda nije delotvornije, ali svakako deluje sve jače svakim ponovljenim gledanjem. Da, replay value je beskonačan, jer nema šanse da pohvatate sve detalje u prvih nekoliko gledanja.

SZS ne bih preporučio početnicima u animeu, jer će samo ostati zbunjeni, a i mi ostali ćemo se pitati šta se to koji kukulele desilo. Takođe ne bih je preporučio ljudima koji misle da ih neko konstantno zaj- va, jer bi u ovom slučaju bili u pravu. Ova serija je neverovatno slojevita i kompleksna, a svo vreme vam se čini da vas neko, d’izvinete, zavlači, tako da definitivno nije za svakoga. Ali, oni koji uspeju da se prilagode dobiće jednu od najzabavnijih i najduhovitijih anime serija ikad. S tim rečenim, mislim da je sad vreme da zašušti svila. JURIŠ STANISLAVE!

Nozomu Itošiki (Obrad Čajnik)

  Nozomu je najmlađi sin prestižne porodice Itošiki i glavni lik serije. Negdašnji agent prodaje i nesuđeni obaveštajac, sada radi kao nastavnik. Tipično za njega je krajnje negativan stav prema svemu, paranoja i pesimizam. Redovno uzvikuje “Ja sam očajan!” i pokušava da se ubije, iako retko to ozbiljno namerava. Suviše depresivan da bi živeo, suviše kukavan da bi umro. Začudo, u svom lamentiranju više liči na Branka Kockicu nego na Branka Miljkovića. Nozomu je taj koji imenuje probleme japanskog društva, i na neki način pokreće radnju serije. Zanimljivo je da je uvek odeven svečano (kimono + hakama) kad nije kod kuće, dok u rodnom mestu preferira opuštenu varijantu. Većina njegovih učenica gaji neka osećanja prema njemu, ali samo zbog pogrešnog tumačenja njegovih rečenica. Na kraju, verovatno i nije neki profesor, pošto mu celo odeljenje tri puta pada godinu.

Čie Arai (Frida Niče)

  Školski psiholog. Jako, jako zgodna, lepih grudi i figure. Ime joj se može čitati kao ničie (arai= ni), što naravno asocira na Fridriha. Nagoveštava se da je u telesnoj vezi sa Kiri Komori. Takođe, na početku pojedinih epizoda Arai tretira gomilu mazohističkih muškaraca sadističkim uvredama i grdnjom. Bičuj, Stojane.

Porodica Itošiki

Rin Itošiki je mlađa Nozomuova sestra, majstor ikebane i vlasnik fabrike čokolade. Nažalost, prokletstvo prezimena Itošiki je nije zaobišlo, pa njeno ime podseća na reč “zetsurin” to jest besprekorna. To i ne bi bilo strašno da se ta reč ne koristi prvenstveno u seksualnom kontekstu. Jao. Njena želja je da se uda i oslobodi se prezimena. Kasnije prelazi u Nozomuovo odeljenje i često seva pozadinom u pravcu gledalaca, što je aluzija na raniju ulogu njenog seiyua (Šin-čan).

  Mikoto Itošiki je Nozomuov stariji brat i neverovatno podseća na njega. Radi kao doktor u privatnoj klinici, ali nema problema sa gužvom. Razlog tome je njegovo ime koje podseća na reč “zetsumei” to jest smrt, što znači da je on Dr Death. Ima običaj da head/wall-uje ako mu to neko napomene.

Kei Itošiki je nadrealistički slikar. Oženjen je simpatičnom flekom na zidu po imenu Juka. Zasad nemaju dece, ali se trude. Ime mu znači “sjajan dekor”.

 Mađiru Itošiki (“porodična grana”) je Nozomuov nećak. Kada su ga roditelji napustili, otišao je da živi kod čiča Obrada :). Iako je podosta arogantan, problemi koje Nozomuovi učenici izazivaju dotiču ga u velikoj meri. Počinje da se druži sa Kiri Komori.

Odeljenje 2-6

Kafka Fra (Iva Andrić)

Nasuprot svom razrednom koji uvek vidi sve u najcrnjem svetlu, Kafka je totalni optimista. Za svaku sumornu situaciju ona ima neko bizarno i detinjasto objašnjenje, recimo, već pomenuto vešanje kao istezanje, proganjanje je za nju “duboka ljubav” i tome slično. Obožava da daje neprikladna vlastita imena ljudima i stvarima, što ljude nervira a stvarima je svejedno. Njena veselost je ipak samo pokriće za traumatičnu prošlost. Njen otac je često pokušavao da se obesi, a majka je pokušala samo jednom. Nesrećna žena je čak u jednom trenutku bila posednuta demonima (Let Džiiiizus fak ju!). Zanimljivo je da se nekoliko Kafkinih drugarica nasmrt plaši njene blizine. Naravno, Kafka Fra je pseudonim preuzet od imena češkog pisca, dok je njeno pravo ime verovatno An Akagi.

Čiri Kitsu (Ljubica Razdeljak)

Iako deluje kao predsednik odeljenske, Kitsu to nije. Njena osnovna odlika je pedanterija na granici s fanatizmom, što se vidi na prvi pogled. Njena prirodno kovrdžava kosa je ispravljena i razdeljena strogo po sredini, verovatno uz korišćenje šubera (mikrometar). Počev od kose, Kitsu voli da sve oko nje bude uređeno, precizno i podjednako razdeljeno. U tom nastojanju ume da bude vrlo nasilna i surova. Kitsu krije gomilu noževa i žileta u svom brushalteru (čuo sam za malter u BH ali ovo je smešno), ali omiljeno oružje joj je ipak lopata Tome Nikolića (update 2012: baš sam tad mogao da znam). Uz to, poseduje enciklopedijsko znanje o krvavim istorijskim događajima u celom svetu i psihičke moći putem trećeg oka. I pored svega rečenog, ona je najnormalnija od svih učenika i često se suprotstavlja Nozomuu kad ovaj krene sa očajem.

Abiru Kobuši (Georgina Zavoj)

Ova curica je večito u zavojima, pa mnogima izgleda da je žrtva nasilja u kući. Pravi razlog je benigniji iako podjednako bizaran. Kobuši obožava da povlači životinje za repove, što se njima baš i ne dopada (čitaj, rawr). Da stvari budu još gore, Kobuši je zaposlena u zoo vrtu tako da može da nesmetano neguje svoj fetiš. Kod svoje kuće ona poseduje ogromnu kolekciju iščupanih životinjskih repova u vidu trofeja. Takođe, Kobušine oči su različite boje, zbog transplatacije dužice. Doduše, to se ne vidi, jer joj je jedno oko uvek pod zavojima. Čak i kad nije povređena, Kobuši nosi zavoje da izazove pažnju.

Kiri Komori (Stanija Sobičak)

Kao što joj ime kaže, Komori je hikomori (neko ko godinama ne izlazi iz sobe). Njene crte lica i konture tela su zaklonjene dugom kosom i ćebetom kojim se pokriva većinu vremena. U pokušaju da je ubede da pohađa časove, Nozomu i Kafka su joj usadili strah od sopstvene kuće, pa je zato Komori sad stalno naseljena u školi. Po upoznavanju sa Mađiruom, seli se kod Nozomua i čisti, kuva i pere za njim. Zaljubljena je u svog profesora otkad joj je rekao da bi ona bila njegov idealan partner za samoubistvo u paru.

Matoi Tsunetsuki (Radomirka Progon)

Neupadljiva cura koja progoni ljude koji joj se dopadaju. Ima običaj da se oblači u skladu sa svojom žrtvom i da se ponaša kao japanska supruga. Posle jedne pogrešno protumačene izjave, Matoi Tsunetsuki je počela da progoni Nozomua, na njegovo ogromno oduševljenje. U tom činu ide dotle da mu čita poštu i uništava je.

Nami Hito (Milka Canić)

Jedina odlika ove devojke je što je potpuno obična poredeći sa ostatkom odeljenja. Išla je sa Kafkom u osnovnu školu i ona ju je prva okarkaterisala kao normalnu. Istina je da je ona daleko od normalne. Ne samo da je attention whore, već je i autodestruktivna, ali to je sasvim normalno poredeći sa ekstravagantnostima ostatka odeljenja. U ranim fazama planiranja serije, Nami je trebalo da bude glavni lik.

Fuđijoši Harumi (Nadežda Ćirilov)

Harumi je odeljenski umetnik, vešta u stripocrtanju, inače je veliki fan pederluka i mačjih ušiju (po mogućstvu istovremeno). Njen fetiš je uparivanje i kadra je da sastavi savršen par iz grana umetnosti koje jedva da imaju veze jedna s drugom. Muški par. Ni Nozomu nije pošteđen od njene imaginacije, te smo u prilici da vidimo primere smeđe ljubavi s njim. Blj! Harumi poseduje i izuzetne atletske sposobnosti pa je sportski klubovi rado regrutuju. Zbog svog malo pomerenog ukusa često dolazi u sukob sa Kitsu. Kad već pitate, Nadežda je po gospođi sa dvesta dinara, a Ćirilov po prvom deklarisanom homoseksualcu u Srba. Inače, fuđijoši je naziv za yaoi obožavateljke a Harumi je grad u kome se održavao Komiket.

Taro Marija Seikutsu (Prodan Marija Sirotanović)

Ilegalni imigrant nepoznate nacionalnosti. Po dolasku u Japan kupila je krštenicu jednog od Nozomuovih učenika i pohađa školu pod njegovim imenom. Marija je zaperpašćena japanskim rasipništvom. Hobi joj je kontejner eksploring i hranu, belu tehniku i odeću koje nađe na taj način gomila u skladištu u luci. Njen izgled siročeta i večito veseo stav ohrabruje ljude da joj poklanjaju stvari. Njene neobičnosti su povremeno divlje ponašanje i potpuna alergičnost na nošenje cipela i donjeg veša. Budući sličnog stava druži se sa Kafkom, koja je zove Mataro, inače je svi zovu jednostavno Marija.

Meru Otonaši (Tijana I. Mejl)

Meru je jako stidljiva curica koja komunicira sa svetom samo preko SMSova ili elektronske pošte. Ali, te njene poruke su jako uvredljive i agresivne. Svaki njen pokušaj da progovori rezultira eksplozijom užasavajućeg verbalnog nasilja. Takođe, Meruini roditelji su, čini se, kriminalno bogati čim mogu da organizuju audiciju tražeći ljude koji će govoriti umesto nje.

Kaere/Kaede Kimura (Vidosava Gaćeša)

Iako izgleda krajnje neobično za japanku (svetla kosa i plave oči), Kimura to jeste, iako je dugo vremena bila u inostranstvu. Gde je tačno bila to niko ne zna, ali se odatle vratila kao bipolarna ličnost. Jedna njena strana je Kaede, fina i učtiva japanska devojka, a druga Kaere, pomahnitala inostrana zver koja preti tužbama za svaku sitnicu. Verovatno je bila kod nas. Nažalost, ova druga ličnost je dominantna. Uzgred, Kaere je subjekt verovatno najvećeg broja pantyshotova u istoriji animea, otud i moja verzija imena.

Majo Mitama (Zlata Očin)

Devojka koja izgleda ako oličenje suštog zla (Zl.Očin). Što je najgore, ona i jeste takva. Svo vreme Mitama provodi čineći neka nevaljalstva. Avaj, ne želeći da podlegnu stereotipima, ljudi automatski otpisuju svaku Mitaminu krivicu jer, zaboga, svako ko izgleda toliko zlo mora biti da je dobar. Takvo stanje je izluđuje jer izbegavajući jedan stereotip upada u drugi. Gaji naklonost prema Nozomuu, jedino što je ispoljava maltretirajući ga.

Ai Kaga (Vera Krivac)

Ai je stidljiva, nesigurna devojka koja smatra sebe krivom za sve što u tom trenutku muči ljude oko nje. Stoga se stalno izvinjava maltene na sopstvenom postojanju. Posle nekog vremena počinje da iritira.

Kagero Usui (Tihomir Nemanjić )

Predsednik odeljenja 2-E. Najprimetnija odlika ovog tipa je da je, ironično, neprimetan do granice iščeznuća. To se posebno odnosi na njegovu kosu, koja nestaje malo brže nego on sam te je u sedamnaestoj prinuđen da nosi najgoru džajićku (comb over) ikada. Tek kad se tih par vlasi pomeri i Usuijevo teme zablista, svi živi ga ponovo registruju u vidnom polju. Zaljubljen je u Kobuši, ali juri i ostale.

Džun Kudo (Vlada Bajka)

Opisan je kao genijalni pripovedač, sposoban da od bilo čega napravi bajku, priču ili pripovetku. Uz to jako privlačan. Svojim bajkama često dovodi do suza svoje drugove. Obrnuo je svaku… knjigu u biblioteci i živi s dedom… čekaj malo pa ovo nije Whisper of the Heart.