Anime – Initial D: 1st Stage (1998)

“Mi izjavljujemo da je sjaj sveta obogaćen novom lepotom: lepotom brzine. Želimo da slavimo čoveka koji sedi za volanom, čija zamišljena osovina probija Zemlju izbačenu u orbitu njene planetarne staze”
– Filipo Tomazo Marineti, Manifest futurizma

Uveren sam da ću dobiti virtuelnu klempu od vrhovnog autoriteta zbog ocene, ali kad nisam dao peticu Elfenu i Fumofuu, ne mogu ni Initial D-u, makar prvom stage-u. I na prvi pogled se vidi da su je radili ljudi koji su mnogo stručniji u automobilizmu nego u animaciji i koji su sami svesni toga. Stoga su se koncentrisali na svoje jake strane i stvorili neverovatno realističnu seriju o uličnim trkama. Ko se imalo razume u automobile i voli da prati iživljavanja po stazi, a odgledao je sve delove “Taksija” i “The Fast and the Furious”, odigrao svaku simulaciju vožnje od Road Fightera naovamo, može da se raduje. Initial D će mu biti ostvarenje snova. Moj saradnik na opisu bi sad rekao “hell yeah!”, ali ja sam ušao u sve to sa dozom rezerve. Budući da sam jedan od ljudi koji su se bez prethodnog iskustva u jurnjavi automobilima bacili na seriju, mislio sam da neće biti posebno zanimljivo gledati kamikaze koji pokušavaju da što spektakularnije okončaju sebi život lomatajući se po japanskim okukama. I po ko zna koji put, prevario sam se.

Sve počinje na obroncima planine zvane Akina, koja je poznata po delu puta sa neverovatnim brojem krivina uključijući i pet uzastopnih polukružnih (tzv. češalj). Takva deonica je kao stvorena za noćne trke niz planinu, pa i u samom gradu pored Akine postoji nekoliko grupa Road Racera, kako pripadnici ove subkulture vole da se nazivaju. Među njima kruži urbana legenda o vozaču demonske veštine koji drži rekord u brzini prolaska niz planinu u zastareloj “Osamdeset-Šestici” (Toyota Sprinter Trueno AE86). Grupa Speedstars, čiji su članovi svi zaposleni na pumpi podno Akine, grčevito se bori za ugled u svetu noćnih trka, ali bez naročitog uspeha. A tada u grad dolaze čuvena braća Takahaši iz grupe Redsuns i postavljaju im izazov. Situacija izgleda neugodno, a onda Speedstar grupa dobija pojačanje u vidu Duha sa Akine lično. E, sad ispade da je dotirani Duh ne samo neko koga Speedstar-i znaju, već i da je među njima dotad važio za totalnog romalja što se vožnje tiče. Njegovo ime je Takumi Fudživara i sin je Bunta Fudživare, nekada legendarnog vozača a sada vlasnika prodavnice tofua (vrsta hrane). Njegov prvi performans je bio tako upečatljiv da su svi, uključujući i braću Takahaši, bili zapanjeni i uvereni da je njegova Osamdeset-Šestica teško nabudžena. Ipak, u ovom slučaju čudovište nije pod haubom nego za volanom.

Grafika je… hmm, dvojaka. Crtana grafika je daleko ispod proseka, naročito izgled likova. Backgroundi još mogu da se nazovu dobrim, kao i retki crteži automobila, ali lica junaka su baš patos kvaliteta. Ne samo što nema onog udubljenja na slepoočnici koje je preduslov pravilnih facijanih kontura, već su skoro svima gornje usne nalik na dečji crtež ptice (ili znak za McDonald’s). Uz to, boje su loše a ni senčenje ne popravlja stvar. Sve u svemu, crtež je u u ravni Vampire Hunter D, koji je jedno dvadesetak godina stariji. Glavni adut Initial D-a nije ni trebao da bude crtež, već fantastični modeling automobila i staza. Taj aspekt grafike u potpunosti nadomešćuje nedostatke grafike u ravni. Vozila su urađena maksimalno moguće detaljno, i krajnje autentično prema svojim realnim verzijama. Jedino što zbuni su prazne tablice, ali to se ispravlja u drugom stage-u. Kvalitet modela je otprilike u rangu PlayStation-a 2. Usput, sve trke se voze noću, valjda zbog uštede pri korišćenju treće dimenzije, ili možda što se i u stvarnosti Road Raceri trkaju noću. Nije ni bitno. Bićete svedoci zapanjujućih scena: uklizavanje u polukružnu krivinu u punoj brzini, jurnjava nizbrdo, preticanja, sve to uz izvanredan rad kamerom koji je nemoguće izvesti uživo. Treba ipak malo vremena da se čovek navikne na takav kontrast između nacrtanog i renderovanog. Ali j**eš crtež (citat, pogodite čiji :)).

Zvuk i muzika su bitno ujednačeniji. Urlanje motora pri punom gasu tera svakoga da se naježi, kočnice škripe gotovo milozvučno a za divljenje je i onaj zvuk nalik ispuštanju pare pri šaltanju. Muzika je zanimljiva bez obzira da li volite J-pop/Eurobeat ili ne. Melodijice stvarno dižu atmosferu. Sve podseća malo na naše Danče Musić (kako je jedan moj drug pročitao natpis “dance music” na kaseti) iz devedesetih. Pa, zar “Dvesta na sat” nije kao poručena za Initial D? Ne odgovarajte, znam. Glasovi junaka su mnogo bolji od njihovog izgleda, pa se stvara mala nekompatibilnost. Sveukupno, zvuk je mnogo kvalitetniji od slike i tek u scenama trka se savršeno uklapaju.

Bilo da ste stručnjak ili laik, priča će vam se svideti. U svakoj epizodi se otkriva neka mala tajna vrhunske vožnje, specifičnosti svakog automobila, saveti, a sve ukomponovano da zaliči na stvarnost što više. Zapravo, to i jeste stvarno, jer sva ta pravila važe i sa ove strane. Ipak, ne pokušavajte kod kuće ono što vidite na ekranu, deco. Najbolje je da otpišete sve ono što vidite kao fikciju, iako ustvari nije. Osim ultraških trka priču odlikuju i Takumijevi ljubavni jadi i njegov odnos sa drugovima i ocem, čisto da ne bude sama vožnja. Likovi su obični i nesavršeni ljudi, sa izraženim manama i težnjama, kako to već biva u animeu. Nema preteranog dramljenja, ipak je ovo shonen.

Mogu slobodno da kažem da je Initial D jedna žestoko zarazna serija. Izvedba delova sa trkama, koje Road Raceri inače zovu dvobojima, neverovatna je i sama po sebi, a kamo li kad gledate auto u rangu Golfa Dvojke kako se ravnopravno nosi sa savremenim, pa još i unapređenim automobilima. Kamera radi neverovatan posao, kadrovi se smenjuju velikom brzinom a objektiv je postavljen na najluđim tačkama. Zvuk guma koje cvile po asfaltu čuje se mnogo pre nailaska duelista, sve praćeno adekvatnom muzikom. Ma, uživanje jedno.
Ova serija je započela jednu dugovečnu i, što je važnije, vrlo kvalitetnu franšizu. Malo sam zavirio u Stage 2 i ostao zatečen. Za prve mačiće znate šta kažu, pa Initial D 1st Stage predstavlja više nego dobar početak serijala. Posvećenost detaljima i realističnosti je stvorila veliku bazu zaljubljenika, koja se, nadam se, upravo uvećala za jednog. Za ljude sa benzinom u venama ovo je delo po narudžbini, za ostale je zagarantovana luda zabava. Makar pogledajte, čisto da vidite šta propuštate. I, za kraj: “Dvesta na sat uuuuuuu krivinu…” (?! Ko je to? A, ti si Nick. Ko, ja narodnjak? Ne, NEMOJ CEGERLAUFNOM!!! -SLAM!-…X-Q)

Takumi Fudživara
Kada je došao da radi na benzinskoj pumpi, članovima Speedstara je bilo jasno da pred njima stoji teh noob. Ne samo što se Takumi ne razume u automobile, već je i potpuno nezainteresovan da nauči nešto. To zapravo važi generalno, pošto on ignoriše većinu stvari s kojima dolazi u kontakt. Kada Keisuke Takahaši izazove Speedstar-e na dvoboj, oni se nađu u nebranom grožđu. U nedostatku vozača koji će otići na duel, budući daje njihov vođa Iketani zaglavio u bolnicu, oni mole Bunta Fudživaru da ih Osamdeset Šestica predstavlja te večeri. Bunta se slaže, ali kvaka je da on u poslednjih pet godina nije seo za volan svojih kola. Sve isporuke tofua je u to vreme obavljao Takumi, vozeći po Akini “i po kiši i po snegu” od prvog srednje (14 godina). Međutim, njegove kolege sa pumpe to ne znaju i kada ga vide kako vozi u momentu se šokiraju. I nisu jedini. Svaki protivnik sa kojim je Takumi ukrstio farove biva zadivljen samom činjenicom da jedna zastarela mašina može da prati vrhunske automobile kakvi su njihovi.

Za pet godina Takumi je uspeo da razvije savršen stil vožnje nizbrdo, čija je osnova perfektan drift (po definiciji, kontrola pogonskih točkova pri proklizavanju), a Akinu zna da prođe žmureći, tako da mu na tom kursu nema ravnog. Osim činjenice da vozi kao nenormalan, Takumi je sasvim običan srednjoškolac. Potpuni je kuler, pomalo odsutan i nema apsolutno nikakvo teorijsko znanje o automobilima. Dnevni raspored mu je prilično tesan jer mora da u isti uglavi školu, rad na pumpi popodne i pošiljke tofua noću. Ipak sve to radi “sa pola gasa” i ne uzbuđuje se ni zbog čega. Čak ni za vreme duela Takumi ne menja izraz lica, jer je Akinom prošao hiljadama puta. Ali, dokazujući se na drugim, njemu nepoznatim stazama, Takumi potvrđuje procenu svog tima da je jedan u milion vozača.

Toyota Sprinter Trueno GT-apex (AE86)
Takumijev automobil koji pozajmljuje od Bunte je nabudžena verzija specijalnog trkackog modela stare Toyota Corolle. AE86 je legenardna drifterska mašina koju i dan danas obožavaju u Japanu i koriste u D1 trkama. Toyota nikada više nije napravila tako jeftina a dobra sportska kola sa pogonom na zadnjim točkovima, tako da je AE86 i danas veoma tražen i obožavan u odredjenim krugovima. O dodatnoj popularnosti tj. maniji za istim kolima nakon Initial D-a je suvišno govoriti, mada ipak treba imati na umu da i pored legendarnog drifterskoj i trkačkog statusa koji AE86 ima medju entuzijastima, mnoga nova kola su ga odavno prevazišla i po pitanju upravljivosti i po snazi. Model koji Takumi vozi je posebno podešen i izbalansiran od strane Bunte.
Pogon: FR
Motor: Twincam 16 Valve 4A-GEU, fuel-injected 4-cylinder, 1.6 litara
Snaga: 150HP

Itsuki
Takumijev sidekick u svakom pogledu. Kako to obično biva, i ovi najbolji drugovi su sušta suprotnost. Itsuki je bučan, emotivan i ne mnogo privlačan momak sa priličnim znanjem i interesovanjema za automobile. Nažalost, potpuni je pacer za vožnju. Teši se da je makar bolji od Takumija, sve dok ga ne vidi kako drifta niz Akinu. Tada postaje njegov najveći obožavalac. Itsuki uporno štedi da bi priuštio sebi jednu Osamdeset Šesticu kao Takumijevu, kako bi njih dvojica postali ubitačni tandem vozača. Nažalost, sabrana veština tog tandema jedva da bi prelazila prosek.

Toyota Corolla Levin SR-5 (AE85)
Automobil koji je Itsuki kupio samo na prvi pogled podseća na ono što je on želeo. Ispaljen je na uobičajenu teh newb grešku, uzeo je AE85 koji iako ima pogon na zadnjim točkovima (za razliku od običnih Corolla) u suštini predstavlja low-spec verziju AE86. Ružno poredjenje AE85 i AE86 koje su Itsukijevi drugovi na pumpi napravili nije daleko od istine, 87 konja je premalo za drift mašinu.
Pogon: FR
Motor: SOHC 3A-U, 1.5 litara
Snaga: Oko 87HP

Kouičiro Iketani
Vođa Speedstara i čovek koji je zadužen za duele u timu. Iketani je malo stariji od prethodna dva momka i daleko balansiraniji između znanja i veštine. Osim što je dobar vozač on je i vrsni mehaničar i osoba kojoj bi svako iz tima dao auto u ruke. Nažalost, u trenutku kada treba da se nadmeće sa Keisukeom on doživljava saobraćajku pokušavajući da forsira sebe i auto do kraja. Ubrzo po izlasku iz bolnice on sreće Mako i romansa se rađa. Nažalost, njegova muška sujeta i nesigurnost prete da upropaste sve, a zašto, videćete kasnije. Znatno je zreliji od Itsukija i Takumija, ali i dalje vrlo mlad, pa ponekad impulsi nadvladaju. Uz Iketanija se stalno mota Kendži, koji mu je sidekick u istoj meri kao Itsuki Takumiju.

Nissan Silvia K (S13)
Silvia je još jedan od popularnih jeftinijih automobila pogodnih za drift. Iketani vozi model sa oznakom K (od King) koji dolazi sa najboljom opremom i performansama, koju je dodatno bužio i podešavao.
Pogon: FR
Motor: 4-cylinder DOHC CA18DET, 1.8 litara
Snaga: Oko 180HP

Rjosuke Takahaši
Hladni i proračunati brat, koji gledajući duele prikuplja podatke sa ciljem da napravi savršeni stil vožnje na određenom terenu. Vešto se koristi obradom statističkih podataka i kompjuterskim simulacijama. Stil vožnje mu je milimetarski precizan i uvežban, a i tokom svojih duela ima sposobnost da vrlo tačno proceni slabosti svog protivnika.

Mazda Savanna RX-7 Infini III (FC3S)
FC je oznaka za drugu generaciju RX-7 legendarnog sportskog automobila iz Mazde sa unikatnim rotacionim motorom. Model koji Rjosuke vozi predstavlja ultimativnu verziju FC-a koji je još dodatno budžen.
Pogon: FR
Motor: Rotary Engine 13BT Turbo II
Snaga: Maksimum 350HP, u trci protiv Takimija je spušten na 260HP

Keisuke Takahaši
Mlađi i luđi brat. Iako su im vozačke veštine podjednake, Keisuke se oslanja prvenstveno na instinkte i brzinu reagovanja u vožnji. Stoga je prilično agresivan, ali kratkog fitilja i brzo se nervira. Jedini je doživeo da ga Takumi dvaput pobedi, doduše jednom nezvanično. Kao i njegov brat, Keisuke je zvezda u sferi automobilizma. Malo bolje razmislivši o Takumiju, počinje da ga ceni u velikoj meri, a potom i da zdušno navija za njega.

Mazda Efini RX-7 (FD3S)
FD je treća i poslednja revizija Mazde RX-7 prodavane u Japanu pod eksperimentalnim Efini brendom. Keisukeov FD je naravno dodatno budžen i podešavan.
Pogon: FR
Motor: Rotary 13BREW Engine
Snaga: 350HP

Takeši Nakazato
Vođa grupe Night Kids, neprikosnovenih pod Akinom. Nesigurnost je odlika ovog momka. Ne samo što ima britvu od kola, njegov adut je brza i sigurna vožnja, bez proklizavanja i sa ATTESA-ETS sistemom. Nažalost, izazov mu dolazi sa neplanirane strane. Takeši je u početku prokleto arogantan i iritira, ali posle nekoliko upečatljivih duela spušta loptu i prihvata svoje mesto.

Nissan Skyline GT-R V-Spec II (BNR32)
GT-R modeli tradicionalno predstavljaju fabrički najnabudženiju i najjaču verziju Skyline-a. Model koji Takeši vozi je poslednja verzija GT-R Skyline-a R32 iz 1994. ATTESA-ETS (Advanced Total Traction Engineering System for All – Electronic Torque Split) sistem je dodao da bi ovu divlju mašinu uskladio sa svojim novim “grip” stilom vožnje bez ikakvih proklizavanja i driftovanja.
Pogon: AWD
Motor: 16 DOHC RB 26DETT, 2.6 litara
Snaga: 380HP

Mako Sato i Sajuki
Mako je upoznao Iketani kad joj je popravio kola i dobio od nje broj telefona. Mladi par počinje da se viđa, a Mako se izokola raspituje koliko bi Iketaniju smetalo da ima devojku Road Racera. Videvši Takumija na delu, ona otkriva Iketaniju svoju pravu veštinu i moli ga da ugovori duel sa Akininom Osamdeset Šesticom. Zauzvrat, ona će Iketaniju pokloniti svoju nevinost (potpuno nepotrebno, jer Iketani već ima jednu). Sajuki je Makoina drugarica i navigator u vožnji, pošto zna napamet njihov domaći teren. Njih dve su toliko sinhronizovane da deluju kao jedna celina.

Nissan Sileighty (RPS13)
Sileghty je automobil koji se dobija kada na Nissan 180SX zakačite prednji deo sa Nissan Silvia(S13) modela, fazon popularan među originalnim drifterima u Japanu koji su oštećene prednje maske sa 180SX-a menjali onima sa Silvije zbog niže cene a i manje težine. Nissan 180SX sa Silvia maskom ili bez nje je odlično izbalansirana drift mašina popularna zbog svoje niske cene i dobrih performansi.
Pogon: FR
Motor: SR20DET, 2.0 litara
Snaga: 230HP

Natsuki Mogi
Jedini lik koji nema veze sa automobilima, osim Mercedes Benca E serije (Dženis Džoplin bi ubila za takav) u kome se povremeno vozi. Mogi je Takumijeva drugarica i kasnije devojka. Simpatično jedno biće, ako izuzmemo da ima sponzora a nije sportista. Po početku romanse sa Takumijem, Mogi se trudi da promeni svoj način života ali je “tatica” izgleda previše vezan za svoju “večnotrajnu muzu”, koja ga muze savršeno prostodušnog lica. Pa dobro, tražili smo realno, eto nam ga.

Bunta Fudživara
Sad znam od koga je Takumi nasledio stav. Bunta je nekad bio ime od autoriteta u svetu noćnih trka (možda čak i više od toga), a sada je poštovani vlasnik tofu šopa. Kada Takumi počne da se trka, Bunta se pomalo oklevajući slaže, valjda želeći da vidi koliko je mali ozbiljan. Deluje vrlo striktno i indiferentno, mada se iza pokeraškog lica i dalje krije strastveni vozač. Bunta nikad ne gleda Takumijeve trke i pravi se da ga ne interesuje ishod, ali otkriva ga cigareta koju uvek pali kad je nervozan. Znam, ne vadi cigaretu iz usta, ali se uvek zadesi da je pali pošto čuje neku dramatičnu vest sa staze. Takumi mu je jedina porodica, a šta se desilo sa njegovom suprugom je jedna od nerešenih misterija serije.