Neposredno pre pojave prve Mortal Kombat igre ljubitelji borilačkih igara su znali da imaju samo jedan izbor – Street Fighter II World Warrior koji je stoga prosto harao automatima. Takav uspeh je bio više nego zaslužen, jer je ova igra praktično definisala žanr 2D borilačkih igara time što je uvela napredan kontrolni sistem upakovan u odlično grafičko i zvučno okruženje, kakvo do tada nije viđeno. Konkurencija je pokušavala da ponudi igre sličnog kvaliteta od kojih su neke zaista bile kvalitetne (prevashodno Fatal Fury 2 kompanije SNK), ali nijedna od njih nije mogla da preotme tron hitu kompanije Capcom, pa čak ni da je ozbiljno ugrozi. Velika kompanija kao što je Midway je shvatila gde leži novac, ali se odlučila na drugačiji pristup. Umesto da pokuša samo da iskopira Street Fighter II uvodeći eventualno par većih novina (kao što su radili svi ostali), proizvedena je radikalno drugačija igra i to uz pomoć digitalizacije (što znači da likovi nisu crtani, nego da su angažovani pravi poznavaoci borilačkih veština koji su snimani a zatim ubacivani u igru), koja baš i nije uživala veliki ugled zbog neuspelih eksperimenata pri korišćenju iste u prošlosti. Sve ostalo je već istorija – neverovatan uspeh bio je plod sjajne grafike, potpuno originalnog izvođenja i nasilja koje je dovelo do pojave organa koji ocenjuju podobnost igara za određene populacije, kao što je američki ESRB.
Capcom je upravo zbog toga morao da već za 1993. godinu najavi nove Street Fighter II revizije, a samim tim je i Midway bio prinuđen da ubrzano počne da radi na nastavku svog hita. Iako se drugi deo pojavio samo godinu dana posle izdavanja originala, bio je to daleko rafiniraniji produkt koji će u istoriju ući kao jedna od najpopularnijih i najboljih borilačkih igara svih vremena uz koju je praktično odrasla jedna generacija igrača sredinom devedesetih.
Ovoga puta radnja je kompletno smeštena u Spoljašnji Svet u kome vlada Shao Khan koji je i poslao Shang Tsunga u prvi, neuspeli pohod na osvajanje Zemlje. Iako su Liu Kang i ostali Zemljini ratnici uspeli da poraze velikog čarobnjaka i njegove podanike, Shang Tsung je pošteđen jer se njegov novi plan veoma dopao velikom imperatoru. Vreme je da novi turnir počne…
Iako to verovatno niko nije očekivao, Mortal Kombat II je daleko nadmašio svog prethodnika, gotovo u svakom elementu. Izbor boraca je značajno povećan, tako da ih sada ima 12 (u prethodniku ih je bilo samo 7). Novajlije su Kitana, Mileena, Baraka, Kung Lao i Jax, a nedostaju samo Sonya i Kano koji su postali Khanovi zarobljenici (možete ih videti na jednoj od scena kako stoje vezani). Takođe, novina je što je sad Shang Tsung dostupan kao igriv lik, mada mu je snaga bitno smanjena. Zbog mogućnosti transformacije u bilo kojeg od ostalih 11 boraca plus Kintaroa (samo u fatalityju doduše) jedan je od najzanimljivijih ali i najjačih likova (ako ste u stanju da popamtite silne komande za promene).
Sistem takmičenja je delimično izmenjen, tj. uprošćen, jer sada više ne postoje endurance mečevi, a i mirror meč (borba protiv sopstvenog klona) nije više posebno označen i javlja se tek kada pobedite sve ostale protivnike. Na kraju će vas po običaju sačekati 2 glavna negativca i to Kintaro (čudovište nalik Gorou, samo daleko pokretljivije) i naravno sam Shao Khan. Najveća genijalnost Mortal Kombat II naslova je neverovatna količina skrivenog sadržaja, pa su u ovaj nastavak ubačena čak 3 skrivena lika – Noob Saibot (nindža nalik senci), Jade (još jedan ženski nindža) i Smoke (sivi ninžda iz koga non-stop izlazi dim). Nalik na Reptila iz originalne Mortal Kombat igre, oni predstavljaju ubrzane kopije već postojećih boraca (Noob Saibot i Smoke imaju Scorpionovo koplje, dok je Jade preuzela Kitanine magije) otporne na projektile, što ih uz problematičan AI (o tome kasnije) čini gotovo nepobedivim. Opet, da li ćete se boriti sa njima ili ne je isključivo vaša odluka, ali je bitno istaći da porazom u ovim mečevima ne dobijate game over poruku (umesto toga bićete vraćeni na ekran sa izborom boraca), već su oni zamišljeni kao svojevrsna nagrada najveštijim igračima.
Ovi likovi naravno nisu jedini skriveni sadržaj jer Mortal Kombat II u sebi krije još mnogo tajni, toliko da je oko njega stvorena neverovatna količina glasina kakva se retko pamti u istoriji igara. Naravno, fatality potezi kao trademark serijala su ponovo tu, s tim što ih sada svaki borac ima po 2, neki i po 3. Pored njih, dodata su i još 2 tipa završnih udaraca kojim su uspešno pokušani da se ismeju cenzori, a to su Babality kojim se protivnik pretvara u bebu i Friendship kojim se meč završava na duhovit i nenasilan način. Kontrolni sistem, uspešno predstavljen u prethodniku je ostao gotovo isti osim što se niskom rukom više ne mogu izvoditi aperkati, a roundhouse kick sada šalje protivnika na drugi kraj ekrana. Glavne novine su ipak povećavanje broja specijalnih udaraca, kao i daleko brže izvođenje koje u originalu bilo skoro kao na usporenom snimku. Grafički izgled igre je znatno uznapredovao, iako treba reći da je korišćen isti hardver na kome je radio i prvi Mortal Kombat. Još jednom je upotrebljena tehnika digitalizacije koja je ovoga puta doterana skoro do savršenstva i predstavlja redak primer pravilne upotrebe ove tehnologije. Kvalitet animacije je ostao na istom nivou, ali likovi izgledaju mnogo detaljnije, dok su boje mnogo življe, tj. ne oseća se ispranost kao u originalnom Mortal Kombat naslovu. Pozadine su prelepe, i zaista je teško izdvojiti samo neku od njih jer su prepune sitnih detalja i dobro animirane. Može se zato sa sigurnošću reći da MKII na vizuelnom polju nije imao dostojnog konkurenta u trenutku svog pojavljivanja. I zvuk je kvalitetniji nego ranije, što je zasluga uvođenja DCS zvučnog sistema, a što se možda najlakše primećuje kada uporedite glas najavljivača borbi iz prvenca i Shao Khana, koji je tu ulogu preuzeo u drugom delu. Muzička podloga je odlična i sastoji se od mračnih ali i prilično slušljivih tema, kombinaciji koju nažalost nije ponovio nijedan kasniji nastavak.
Po pravilu, AI je oduvek bio najveća boljka borilačkih igara, a ni Mortal Kombat II nije imun na tu vrstu problema. Čak i na najnižem, very easy nivou težine Sub Zero i Scorpion su praktično neupotrebljivi jer kompjuter uvek uspeva da izbegne bacanje leda, odnosno koplja. To nažalost nije sve, jer težina posle 3-4 uvodne borbe rapidno raste, tako da sve postaje veoma teško čak i za Mortal Kombat fanatike. Tada slobodno možete da zaboravite na aperkat jer kada vam protivnik priđe, u 90% slučajeva će uspeti da vas baci, iako se jasno vidi da ste od njega sasvim dovoljno udaljeni. Najbolja taktika tada postaje forsiranje roundhouse kicka i leg sweepa dok specijalni udarci padaju u drugi plan, jer je malo njih daje nekakve rezultate (mada su npr. Mileena i posebno Baraka itekako efikasni). Sreća je međutim što MKII toliko briljira u svim ostalim elementima da ovo postaje nebitno, pre svega jer je njegova suština ipak borba između ljudskih protivnika što dobija na značaju kada znate da su likovi odlično izbalansirani, tako da se praktično niko od njih ne može oceniti kao potpuno inferioran ili prejak u odnosu na druge, što nažalost ne polazi od ruke mnogim drugim naslovima.
Mitovi
Ako ste igrali Mortal Kombat II sredinom devedesetih u jeku njegove popularnosti, sigurno ste čuli gomilu navodnih tajni za koje se kasnije ispostavilo da su najobičnije izmišljotine. Evo i onih najinteresantnijih, sortiranih u kategorije:
Izmišljeni likovi/izmišljeni načini za prizivanje likova:
Najraširenija legenda na našim prostorima u ovoj kategoriji jeste da se Smoke, ali i Jade može prizvati na sceni Living Forest (što je proisteklo iz toga što se oni tamo mogu povremeno videti kako izviruju iza drveća). Naravno tu je i gomila navodno skrivenih likova kao što su Scarlett, Flame (tip koji se vidi u pozadini na Pit II nivou, legenda raširena i kod nas), Inferno, Kano (opet pominjan kod nas), Sonya, Goro, Shawn, Ermac (kasnije zaista ubačen), Watchdog, čudovište sa Dead Pool nivoa, Shirastro (pomenut čak i u jednoj domaćoj knjizi posvećenoj prva 3 dela Mortal Kombata) itd. Prizivanje Kanoa npr. se radilo tako što na neki način na Dead Pool nivou udarite protivnika aperkatom tako da se zakači na jednu od mnogobrojnih kuka. Tada će se navodno otvoriti vrata na jednoj od strana i Kano će se pojaviti. Legenda o tome kako se Shang Tsung može pretvoriti u njega (pa čak i Kintaroa, za koga je čak postojao i spisak udaraca!) u toku runde je bila izuzetno raširena a za to je bilo potrebno izvesti zaista suludu kombinaciju tastera. I ovo spada u grupu najčešćih glasina koje su se mogle čuti kod nas. Možda najbolji primer koliku je pometnju izazvala cela stvar jeste postojanje posebne usenet grupe posvećene ovoj temi. Midway se naravno nikada nije izjašnjavao, ispravno verujući da će mu taj mit doneti još veći profit, a igri umnogome produžiti vek.
Izmišljeni završni udarci
U našim krajevima šuškalo se da postoje i skriveni završni udarci kao što su animality ili nudality a širom sveta pominjani su još gunality, ageality, hookality, weirdality, pa čak i brutality koji je kao i animality uvršten u neke od kasnijih nastavaka. Naravno, ni stage fatality potezi nisu zaboravljeni, kod nas je poznata priča o tome kako je moguće poslati protivnika u usta drveća na Living Forest sceni, a treba im dodati i još neke maštovite kao što su podizanje mrtvih na Graveyard nivou ili ubijanje protivnika oružjem na nivou smeštenom u oružarnicu. Tu su naravno i izmišljeni fatality udarci za par likova kao što su Baraka ili Jax.
Kao što smo napomenuli, sve ovo je samo donosilo još veću popularnost igri koju je dugo obavijala aura mističnosti kakvu verovatno nije imao nijedan naslov pre ni posle nje. Možda je čak moguće reći da je postojeći i nepostojeći skriveni sadržaj jedan od najbitnijih faktora za uspeh igre, i ono na šta on prvo asocira svakog igrača koji je proveo bezbrojne sate igrajući ga.
Portovi
Postoji izuzetno malo igara koje su portovane na toliko sistema kao Mortal Kombat II. To su bili Super Nintendo, Sega Mega Drive 2, Sega Master System, Game Gear, Gameboy (2 puta, jednom samostalno a jednom u kompilaciji sa prvim Mortal Kombatom), Sega Mega 32X, Amiga, Macintosh, PC, Saturn i PlayStation. Ova poslednja verzija je ujedno najmanje poznata, što nije ni čudo jer je njen tiraž bio izuzetno mali, pa se zbog toga nije mogla pronaći u našim krajevima iako smo bili preplavljeni kopijama igara iz celog sveta. Iz tuđih iskustava se čuje da je port bio odličan i da se od originala razlikovao samo po tome što se transformacije koje obavlja Shang Tsung učitavaju po nekoliko sekundi. Kod nas su najveću popularnost imale varijante za tada vodeći računar Amigu i Sega Mega Drive 2 mada je i PC port imao brojnu publiku. Detaljne opise većine ovih verzija možete naći u našoj arhivi opisa igara.
Revizije
Midway je sa prvim Mortal Kombat naslovom lansirao praksu da posle izbacivanja verzije 1.0 (kojoj su prethodili prototipi za javno testiranje) objavi barem još 3-4 poboljšanja originalne igre za koja vlasnici automata nisu morali da izdvajaju novac, jer ih je Midway distribuirao besplatno. Time je naravno igra poboljšavana i osvežavana, čime je joj znatno povećavan rok trajanja. Ovaj opis je zasnovan na poslednjoj zvaničnoj reviziji 3.2 koja je bila dostupna samo u Evropi, baš kao što su i sve konzolne varijante portovane na osnovu nje. Interesantno je da prva zvanična verzija čak nije imala implementiranu većinu fatality udaraca kao ni završne priče, a da je u verziji 1.4 Sub-Zero mogao da u toku meča izvede prvu polovinu svog fatality udarca.
Skriveni likovi kao što su Smoke, Noob Saibot i Jade su dodati još kasnije u revizijama 2.1 i 3.1. Treba pomenuti i postajanje nezvaničnih hakova koji su omogućavali lakše mečeve protiv skrivenih likova kao i sitnije izmene u izvođenju.
Iako je portovan na neverovatno veliki broj platformi (što samo još jednom potvrđuje koliko je kvalitetan naslov u pitanju) može se reći da original nikada nije potpuno nadmašen, pa da samim tim predstavlja najbolji izbor. Posle svega što je ovde rečeno i što je odavno poznato, davanje bilo kakvog zaključka nije neophodno.
Grafika: 5.0 Midway je još jednom pokazao kako se radi digitalizacija. Iako je prošlo svega godinu dana od pojave prvog dela, unapređenja su prilično krupna – boje su življe, a sama slika na ekranu kristalno jasna, za razliku od pomalo zamućenog prethodnika
Zvuk: 4.5 Gotovo perfektan. Ono što je najvažnije, mnogo je čistiji nego u prvencu a posebne pohvale zaslužuje muzička podloga kao i sjajan vokal Shao Khana koji ima ulogu najavljivača borbi
Kontrole: 5.0 To što su komande ostale potpuno iste obradovaće sve ljubitelje serijala koji će biti pošteđeni njihovog ponovnog učenja. I oni koji se prvi put susreću sa Mortal Kombat serijalom biće više nego prijatno iznenađeni jer se specijalni potezi izvode izuzetno lako
Zabavnost: 5.0 Daleko od toga da je Mortal Kombat II savršena igra, ali fantastična atmosfera uspešno nadoknađuje sve njene manjkavosti, prevashodno, lošu AI rutinu. Svojevremeno, neverovatno veliki hit koji je ostavio neizbrisiv trag u igračkoj industriji, ovo je večni klasik kome se uvek možete vratiti.
No Comment