Novele, OVA i prve igre (1986-1990) 

Možda je malo čudno početi editorijal jednim pitanjem, ali, želeo bih vas pitati šta je prva stvar koja vam padne na pamet kada čujete anagram “JRPG”? Ukoliko ste upoznati sa značajem ta četiri slova, verujem da bi vaš odgovor sadržao igre kao što su Final Fantasy, Dragon Quest, Mother; Squaresoft igre iz 1990. i slično. Možda se setite i taktičih rpgova kao što su Shining Force ili Fire Emblem. Bilo kako bilo, kada bih vam pomenuo naziv “Megami Tensei”, verovatno biste zbunjeno odgovorili: “Šta?”. Naravno, ako znate o MegaTen franšizi svaka čast, no, većina igrača, pa čak i jrpg fanova, nisu nit čuli nit igrali nijednu igru klasifikovanu kao “Megami Tensei”. Ovo je tužna istina, s obzirom da je ovo jedna od najstarijih i najvažnijih franšiza u istoriji video igara. Baš iz tog razloga, ovim editorijalom želim preći preko dugog, komplikovanog i bogatog istorijata MegaTen franšize, kao i da prikažem i prokomentarišem njen uticaj na industriju video igara.

Kao prvo, naša priča počinje 1986, sa čovekom poznatim kao Aya Nishitani. On je 1985. godinu proveo radeći sa raznim elektronikama, bile one kompjuteri, veš-mašine, konzole ili bilo koji drugi tada svakodnevni aparat. Iz dosade, Aya dobija ideju da napiše priču koja će ukomponovati njegovo iskustvo i znanje o kompjuterima, kao i njegovu fascinaciju sa okultnim stvarima, poznavanje raznih mitologija i religija. Kontaktirajući tadašnji “Oh!PC” magazin, bila mu je data šansa da napiše kratku priču koja će služiti kao uvod u ideju koju je zapravo imao, uz napomenu: ukoliko dobro prođe sa publikom, delo će biti serijalizovano i obljavljeno epizodično u svakom narednom izadanju časopisa (slično recimo Weekly Shonen Jump-u). Ovo delo zvalo se “Digital Devil Story” i doživelo je pozitivnu kritiku među čitaocima. Bilo je dovoljno uspešno da je Nishitani dobio priliku da, umesto da piše epizodične nastavke, razradi delo u punu i pravu novelu. Upravo se ovo i desilo, vodeći do novele “Digital Devil Story: Megami Tensei” (Megami Tensei značeći “Reinkarnacija Boginje”), koja je obljavljena 3. marta 1986. Ova novela predstavlja začetak svega što je povezano za MegaTen, stvarajući temelj od koga se franšiza  neće udaljiti narednih 25 godina. Dodatno, uspeh prve primoralo je Nishitanija da napiše još dve novele, koje su izašle te godine.

Iste godine, novela je dobila animiranu OVU koja na kratko obrađuje prvu priču, tako da, ako želite da vidite gde leži duhovni početak MegaTena, preporučujem nju. Kako god, ono što je meni, a možda i vama, dosta važnije jeste prva video igra. Ovde u priču dolazi jedan mladi studio poznat kao ATLUS co.ltd. Oni su tada radili primarno kao prodavci opreme za arkade, no, naizgled impresionirani Digital Devil Storyem, rešili su da otkupe licensu i naprave igru baziranu na prve 3 novele. Ovo nas dovodi do prve igre u franšizi, naime…


Digital Devil Story: Megami Tensei

Obljavljena  11. Septembra 1987. za familly computer, takođe poznat kao famicom iliti Nintendo Entertainment System u Severnoj Americi, DDS: Megami Tensei ja igra koja je jako napredna za svoje vreme, ali jako ostarela po današnjim standardima. Ova je prva video igra Atlusovog dev. tima, što je jako impresivno, uzevši u obzir neverovatnu ambicioznost ovog projekta. Za razliku od velikog broja licensiranih igara u to vreme, ovaj naslov je RPG. RPG-ovi su u 1987. bili relativan novitet na tržištu, samim tim je čudno da su ovaj žanr izabrali gomila neiskusnih ljudi, a da i ne pominjem da bi neuspeh ovog projekta doveo do raspada studija. Svaka sreća, Megami Tensei je uprkos svemu ipak uspeo. Čak iako su njegovi vršnjaci Final Fantasy i Dragon Quest zaradili više pažnje među mejnstrim publikom, Megami Tensei je ipak zaradio poprilično veliku bazu fanova koji su cenili sve suptilnije stvari koja ova igra radi. Među ovim suptilnijim stvarima je depresivna atmosfera, zajedno sa religiozno/ideološkim tematikama koje igra diskutuje, a nikad ne nabija igraču niz grlo.Tu se kao dodatak prikazuje velika kolekcija raznih bića iz raznih mitologija iz celog sveta. Stvarno je apsolutno impresivno koliko truda su uložili u depikciju ovih stvorenja, no, to me dovodi do razloga zašto i jesu, kao i najambiciozniji aspekt Megami Tensei-a, naime; sam gejmplej.

Vidite, Megami Tensei se od svojih vršnjaka razlikuje po nekoliko stvari. Kao prvo, igra iz prvog lica, slično starijim PC RPG igrama, što je bilo retko na famikomu. Sledeća razlika je u borbenom sistemu. Sada, igra ipak sadrži neke stvari asocirane sa JRPG-ovima ovog vremena. Imate napade oružjem koji ne koštaju ništa, čini koje koštaju MP i možete da pobegnete od bitke. Razlika dolazi u takozvanoj “talk” opciji. Odabirom ove opcije dobijete šansu da popričate sa vašim protivnikom i, ako demokratija prevlada, možete zatražiti od vašeg protivnika tri stvari: neki predmet, pare ili da vam se on/ona pridruži. Ako pitate demona da vam se pridruži, demon će  vas pitati da mu/joj ponudite nešto kao poklon i, ako, joj/mu se svidite, pridružiće vam se. Nakon što vam se demon pridruži, možete tog demona koristiti u bici ili možete tog demona spojiti sa nekim drugim i stvoriti novog, jačeg demona.

1

Možda malo preterujem sa ovim ali legitimno mislim da je ovo bilo revolucionarno za svoje vreme. Po prvi put, vaši protivnici nisu generični, bezlični monstrumi koji su tu striktno za vaše zadovoljstvo u njihovom masakru. Oni zapravo imaju ličnost, brige, probleme i  velika količina njih voljna je da komunicira s vama. Problem leži u tome  što će veliki broj igrača osetiti simpatiju prema nekim demonima i ciljaće da ih ne ubijaju, Ipak, u igri je neophodno da dobijate iskustvo i povećate vaš nivo, tako da su dizajneri bili dovoljno pametni da implementiraju dve mehanike koje služe da ovo balansiraju. Prva od kojih je mesec. Mesec ima sveukupno oko tri faze skrivene između deset podfaza. Svaka nova faza meseca diktira ponašanje demona tokom pregovaranja. Ukoliko je mesec pun, pregovaranje sa njima je nemoguće. Druga mehanika dolazi u formu demona koji su potpune seronje i koje ŽELITE brutalno da izmasakrirate. No, ipak postoji balans između prijateljskih demona koji se samo brane i neprijateljskih koji vas žele mrtve.

Sve u svemu, Digital Devil Story: Megami Tensei za famikom je impresivna, revolucionarna i potcenjena igra koja predstavlja početak MegaTen franšize. Kada sam počeo više da istražujem o ovoj franšizi pišući istorijat, bio sam impresioniran činjenicom da je sistem koji je postavljen u ovoj igri jedan koji će franšiza pratiti narednih 25 godina, retko menjajući ga, čak i u sporednijim igrama. Nažalost, zvaničan prevod igre ne postoji, kao ni fan prevod, tako da je malo teško igrati igru bez fundimentalnog znanja japanskog jezika. Takođe, ako radoznalo rešite da odigrate, preporučujem da odigrate super famikom verziju, koja je grafički unapređena verzija igre.

Naravno, kvalitet i uspeh ovog naslova doveo je do nastavka, no, tek 4 godine kasnije za istu konzolu, što nas dovodi do…


Digital Devil Story: Megami Tensei II

Obljavljen 6. Aprila 1990. za famikom, Megami Tensei II je direktan nastavak DDS: MT-a, odvijajući se 34 godine nakon dešavanja prve igre. Gejmplej je uglavnom ostao isti, samo dodavajući otvorenu mapu sličnoj Final Fantasy-u koju istražujete iz izometrične perspektive i koja služi da vas prenese iz tamnice u tamnicu. Relativno fin dodatak, no, ne doprinosi mnogo novom sistemu – činjenica koja je sasvim u redu jer, sa postavljenim temeljem, Atlus je mogao više da se posveti na razradi MegaTen univerzuma. Za malo konteksta, MegaTen 1 je morao donekle da prati događaje iz novela i samim tim su imali vrlo malo kreativnih mogućnosti. MegaTen 2, s druge strane, nema ovaj problem, dajući piscima potpunu kreativnu slobodu nad licencom. Rezultat ovoga je tematski oslonac velike količine cele franšize. Kratko rečeno, religiozni aspekti MegaTena su preuveličani i postavljeni kao glavni stubovi narativa. Glavna tema je dosta kliše po današnjim standardima, no, inspirativno predstavljena za godinu začetka.

Kratki siže priče bi glasio otprilike ovako: 199X godine, ceo svet je žrtva nuklearnog rata koji, čisto da bi završio posao, otvori portal između stvarnosti koji dozvoljava demonima da uđu i napadnu svet ljudi. Da bi preživeli, ljudi su morali da se povuku u numerisana, podzemna skladišta. 35 godina kasnije, ljudska interakcija sa demonima stvara dve crkve: Crkvu Mesije, koja veruje da će bog poslati mesiju koji će ih spasiti od demona, i Crkvu Sabata, koja se potpuno predaje demonima, gledajući u njih kao u bogove. Dva drugara koji žive u Keihin skladištu br. 3 reše potpuno nevino da odigraju igru koja se zove “Devil Busters”. Porazom prvog bossa u igri, oni sasvim slučajno prizovu demona poznatijeg kao Pazuzu, koji im podari kompjuterski program koji priziva demona i pošalje ih na misiju da “spasu svet”, nazivajući ih “mesije koje će spasiti svet”. Zbunjeni ali radoznali, protagonista i njegov drugar reše da prihvate ovaj zahtev. Odavde, MegaTen2 vas vodi kroz jednu zaista iscrpnu priču punu obrta, izdaja, intrige i simbolizma.

Reči ne mogu opisati koliko cenim narativu MegaTen-a 2. Uspešno je uzeo dosta elemenata i tropa popularnih u JRPG-ovima tog vremena i uspeo je da napravi nešto novo, sveže i inovativno (ponavljam, za to vreme). Kao prvo, glavni likovi zapravo se nalaze u konfliktu oko njihove sudbine. Da li pratiti put koji nam je dat ili uzeti sudbinu u svoje ruke? Svaki lik koji se nacrta u vašoj partiji ima različit pogled na situaciju i samim tim daje igri određen nivo dubine, kao i osećaj da su likovi ljudska bića, a ne likovi u video igri. Kao i do sad, moram ponoviti, ovo je impresivno za vreme u kom je nastalo.

Sve u svemu, sa solidnim mehaničkim temeljom, Atlus je rešio da poradi na priči, stvarajući nešto što je igračima u to vreme bilo u isto vreme poznato, ali i na mnogo načina nepoznato. Ovo označava kraj prvog dela, u sledećem delu pokrićemo super-famikom eru franšize. Hvala što ste ovo pročitali i nadam se da ćete mi se pridružiti i u sledećem delu.