Poljski developer CD Projekt RED uspešno se pojavio na RPG mapama 2007. godine prvom Witcher igrom koja je ujedno bila njihov debi. Oslanjajući se na svet Vešca (Wiedźmin u originalu), delo Andžeja Sapkovskog, urađen u BioWare Aurora endžinu (donekle izmenjenom), mnogo, mnogo doterivan do “Enhanced Edition”, Witcher se pokazao kao izuzetno dobar RPG da je prava šteta bila okončati priču jednom jedinom igrom. Na svu sreću ili bolje reći zasluženo, naslov je dobro prošao komercijalno (i kod kritike ali je novac gotovo uvek važniji, da se ne lažemo) i neke četiri godine kasnije stigao je The Witcher 2: Assassins of Kings.

Witcher 2 (5)Posle dešavanja iz prve igre, kralj Foltest primio je Geralta u neku vrstu radnog odnosa na neodređeno ali manje-više odmah saznajemo da to i nije nešto dugo potrajalo jer kralja ubija zagonetna gromada od čoveka. Sticajem okolnosti Geralt biva glavni i jedini osumnjičeni tako da igra počinje u ćorki dok Geralta ispituje Vernon Roche, zapovednik specijalnog odreda, izuzetno odan Foltestu. Nizom potpuno igrivih flešbekova Geralt pripoveda šta se zaista desilo i dobija komandantovo poverenje. Roche olakšava bežaniju iz tamnice i zajedno sa witcherom kreće u potragu za ubicom što je razume se, Geraltu potpuno u interesu.

Witcher 2 (6)Nakon prijatnog privikavanja na sjajnu grafiku, ključnu promenu doživeo je sistem borbe pa je potpuno napušten ritmičan način klanja prve igre (što je veoma dobra stvar). Komanda za sporiji ali napad koji više “cepa” kao i komanda za brži i slabiji, mogućnost povezivanja udaraca u seriju, blokiranje protivničkih nasrtaja, kontra i akrobatsko izbegavanje predstavljaju ono što se od igrača očekuje u baratanju mačevima. U priču ponovo uleću “witcher signs” tj. proste, neophodne i efektivne magije. Relativno brza rekapitulacija: Quen kao privremen štit apsorbuje štetu, Igni stara dobra vatrica; Yrden je zamka koja zaustavlja u mestu; Aard je otprilike mini force field efekat i odbacuje protivnike ali na određenim mestima uništava prepreke; Axii kratkotrajno preobraća protivnike što će reći da postaju saborci i Geraltu olakšavaju posao. Da ne zaboravimo, različite vrste bombi su odlična pomoć u borbi posebno protiv većih grupa neprijatelja. U toku makljanja sve se ovo može (a nekad i mora) kombinovati što daje respektabilnu notu složenosti gde isključivo mlataranje mačem nije dobra taktika.

Witcher 2 (29)Meditacija se vraća uz promenu da je sada dostupna bilo gde (osim ako su čudovišta željna Geraltovi krvi u blizini) i da, napici se konzumiraju samo u toku meditacije. Brza promena doba dana je takođe poželjna opcija dok witcher odmara (neke misije se recimo odigravaju u određeno doba). Napici kao i ulja za mačeve dobrim su delom priprema na slepo (ne zna se šta vas očekuje iza ćoška). Ograničenog vremenskog trajanja, svaki napitak ima nivo toksičnosti i drugačiji efekat na Geralta iz čega je lako zaključiti da i ovde postoji limit: nije moguće odvaliti dvadeset i kusur ovih stvarčica odjednom ali nema više ni predoziranja i gubljenja kontrole. Bitne sitnice koje čine planiranje pred bitku svakako zanimljivijim.

Bolje oružje i oklop standardno se mogu nabaviti kako gotovi tako i u obliku dijagrama sa potrebnim sastojcima. Čak se složeniji/ređi sastojci mogu napraviti od prostijih. Dodajmo da alhemija tj. smućkavanje napitaka i pravljenje bombi u sopstvenoj izvedbi nikako nije na odmet, naprotiv. Stečeni iskustveni poeni troše se na veštine raspoređene u četiri grane – trening (opšta grana) i tri specijalizovane (mačevanje, magija i alhemija) uz opciju dodavanja mutagena za raznovrsne efekte.

Witcher 2 (21)Mape su podeljene u celine koje iako prilično velike, nisu open-world tipa što ne umanjuje odličan osećaj istraživanja. Svet lagano odaje utisak života, dinamičnosti, nepredvidivosti ili jednostavno opušta panoramama koje oduzimaju dah. Posvećenost detaljima je vanserijska na svakom koraku i vredna je divljenja. In-house RED engine pokreće igru izvlačeći odlične rezultate od DirectX 9 okruženja. Nesumnjivo se dobar deo PC konfiguracija oznojio dok je “terao” ovaj naslov (u vreme izlaska). Pod uslovom da su hardverski zahtevi adekvatno ispunjeni, Witcher 2 je tehnički izuzetno stabilna igra sa retkim problemima koji bi mogli da pokvare doživljaj. Ako bismo baš tražili manu, animacija nije najbolja ali i kao takva, veliki je napredak u odnosu na prvu igru. Glasovni glumci engleske verzije nisu podjednakog kvaliteta što je prilično ispravljeno u originalnoj poljskoj postavi koju možete probati zarad autentičnosti.

Witcher nikada nije imao likove predstavljene (da ne kažemo idealizovane) kao kompletne dobrice i ološe. Ni Geraltove odluke nemaju primesu krajnosti. Postoje samo različite posledice – bolje ili nezgodnije, srećnije ili tragičnije itd. sve u zavisnosti od posmatrača. Poenta je da igra ne obeležava izbore kao ispravne i pogrešne jer oni takvi nisu. Likovi su puni vrlina i mana, događaji su tipa dok se jednom ne smrkne, drugom ne svane. Geraltov uticaj nije kozmetički. Ovo je najočiglednije na kraju Flotsam poglavlja što će za posledicu imati potpuno drugačije oblasti za nastavak avanture, drugačiji set misija i pomaganje bukvalno suprostavljenim taborima. Neophodan je još jedan prelazak (ili snimljena pozicija pred izbor) da biste videli kako ćete proći ako se priklonite drugoj strani. U svakom slučaju, skupom manjih i krupnijih odluka izgrađeno je osam varijacija završetka vrlo složene priče.

Witcher 2 (18)Prvobitna verzija igre nije bila bez svojih boljki. Witcher 2 je takođe doveden do Enhanced Edition (2012. godine) sa pozamašnim brojem promena poput ubacivanja detaljnog tutorijala, prilagođavanja težine prologa, slabljenja Quen magije (previše zloubotrebljavan apsorpcioni štit), boljeg sortiranja sastojaka za alhemiju kako se ne bi prvo spiskali oni najređi i najvredniji, smanjenja konfuznosti korisničkog interfejsa, dodatka Arena moda, najveće “Dark” težine i naravno još gomile popravljanja bagova, doterivanja gejmplej balansa, spektakularnog CGI introa i nekoliko sati novog quest sadržaja.

Igra je portovana na Xbox 360 konzolu uz očekivane kompromise. Međutim, port je toliko dobar da ga je lako preporučiti ako niste u mogućnosti da obrnete PC verziju.

Witcher 2 je jedno od najkvalitetnijih RPG ostvarenja svoje generacije gde je gotovo sve uklopljeno baš kako treba da bi pružilo nezaboravno iskustvo. Ako ste ljubitelj žanra, greh je ne odigrati ovaj naslov.