U prvih godinu dana postojanja NES-a, za njega nije bilo mnogo naročito kvalitetnih igara, što je izmenila prva igra iz Zelda serijala koja se pojavila tokom 1986. i postala najprodavanija igra svih vremena do tada, prva igra u istoriji koja je prodata u preko milion kopija samo u Severnoj Americi. Pre ovog klasika, igre za NES su bile prilično jednostavne, a jedan od klasičnih primera je Slalom. Iako je lako pogoditi o čemu je ovde reč, treba reći da ova igra i nema mnogo dodirnih tačaka sa ovom skijaškom disciplinom, i ne samo to, već ima i potpuni arkadni karakter. Igra je zapravo zamišljena kao kombinacija svih skijaških stilova uz dodatak mnogobrojnih prepreka po stazi. Jedini cilj je da svaku od njih završite pre isteka predviđenog vremena. Kontrolni sistem je vrlo jednostavan i logičan, tako da pored osnovnog manevrisanja možete izvoditi i freestyle akrobaciju (pritisnite dole u skoku) koja vam donosi neophodne poene. Najveći problem u postizanju uspeha u igri predstavljaju protivnici koji vam konstantno smetaju, a jedini lek za to je skupljanje poena koje dobijate kada se saberu sekunde (1 sekunda 1 poen) i freestyle poeni za akrobacije u vazduhu. Zbir poena označava koliko ćete sekundi voziti sami na sledećoj stazi (total solo bonus).

 

 

Takmičenje se odvija na 3 planine koje broje po 8 staza ali se veoma razlikuju po težini, gde je Snowy Hill najlakši a Mister Nasty najteži. Upravo je takmičenje na ovoj planini najinteresantnije iako je težina poprilična. Neke od staza su izuzetno strme što doprinosi postizanju neverovatnih brzina, većih i od 200 km/h! Sa druge strane, kontrolisanje skijaša pri tako suludim brzinama predstavlja neverovatan poduhvat jer pored potrebe za konstantnim obilaženjem 2 protivnika koji se pojavljuju do beskonačnosti, na stazi se nalaze i mnogobrojne, ali ne preterano raznovrsne prepreke (deca koja se sankaju, sneško belići, jelke). Vrhunac su ipak staze na kojima treba prolaziti kroz uske kapije što će vas garantovano totalno isfrustrirati. Iako je normalno da prve igre za jednu konzolu po pravilu ne izgledaju toliko dobro kao one koje nastaju u zenitu sistema, Slalom jako razočarava i predstavlja jednu od tehnički najlošijih igara za NES. Objekti na stazi doduše izledaju sasvim solidno ali je izgled okoline neverovatno loš i što je najbitnije, potpuno je isti na svakoj stazi svake planine! Pogađate, pored staze nema ničega, tu je samo smešan efekat kojim valjda treba da se dočara svetlucanje snega i ništa više! Kada smo upoznati i da na stazi nema preterano mnogo raznovrsnih elemenata utisak postaje krajnje negativan. Zato na ovom polju igra ne može da dobije pozitivnu ocenu. Ništa bolji nije ni zvuk ne samo zbog toga što je apsurdno siromašan nego što semplovi, odnosno muzika zvuče jako loše. Uopšte, celokupne tehničke karakteristike su tek minimum iznad Commodore 64, ZX Spectruma ili konzola sa početka osamdesetih, daleko skromnijih mogućnosti.

 

 

U vreme svog pojavljivanja ovo je bila praktično jedina igra u kojoj ste mogli da stanete na skije što je budi rečeno i njen najveći kvalitet. Slalom zato ne preporučujemo nikome jer vam se garantovano neće svideti a svrha ovog teksta bila je zapravo da vam ukaže na jedan naslov koji obavezno treba da preskočite.

Grafika: 1.0 Jedna od vizuelno najsiromašnijih igara za NES. Sve staze su toliko slične da će vam igra verovatno samo zbog toga brzo dosaditi
Zvuk: 1.0 Glavna tema je podnošljiva, ali to je sve. Zvučnih efekata gotovo i da nema a postojeći deluju izuzetno loše
Kontrole: 3.0 Na stazi postoji isuviše mnogo prepreka koje treba preći velikom brzinom što je praktično nemoguće, čak i posle dužeg vežbanja
Zabavnost: 0.5 Jedna od retkih igara koja nema da ponudi igraču apsolutno ništa osim totalne frustracije