Mayhem in Monsterland je bio naslov, koji je pre 25 godina u potpunosti zaokružio debeljkovu komercijalnu priču na tržištu i to na najlepši mogući način. Igra je bila tehnički fenomen, na tada već uveliko vremešnoj mašini. A zbog svih mogućih aspekata koji su je odlikovali, ostavljena u amanet budućem vremenu, da se o njoj dugo piše. Ujedno i da većina šesdesetčetvorki, završi u ormanima i prašnjavim tavanima kao simbol jednog lepog i prošlog vremena. Nadolazilo je neko novo vreme ali i neki novi klinci kao konzumenti sve moćnijih igračkih platformi i igara. Ipak kako su godine prolazile, nostalgija je sve više počela da dobija na značaju pa je tako i emulacija zauzela svoje mesto u hronologiji tog novog vremena. Kada je C64 u pitanju, možda i naizraženije, posebno kroz demo scenu koja je rađala novu generaciju kodera. Iako potpuno izolovana i inferiorna u odnosu na aktuelno tržišta igara i dešavanja, upravo je ta demo scena bila riznica mnogih primera entuzijazma. Kroz kodiranje programskih rutina i grafičkih trikova koji su pomerali granice mogućnosti platforme. Baš taj entuzijazam, podariće šesdesetčetvorki neki novi život, čisteći sa njega onu prašinu koju je godinama skupljao po podrumima i tavanima. Emulacija je bila početak ali ne i konačno rešenje!

2013-te godine, na C64 zablistao je Bomberland, izuzetno kvalitetan Bomberman klon koji je mogao da nagovesiti kojim će putem ova opsednutost da vodi. Vrlo zanimljive i kvalitetne igre, nicale su jedna za drugom a vrhunac se dogodio 2016. godine, kada je na nemačkom Gamescon-u sajmu igara u Retro odeljku, demonstriran preview igre, Sam’s Journey. Igra je izazvala sveopšte oduševljenje a informacija o njoj, širila se munjevitom brzinom po Retro krugovima. Da li je na pomolu, možda najbolja igra na C64 ikada? Prašina se u međuvremenu malo slegla, da bi se ponovo uzburkala, pred sam kraj 2017-te i to na Božić, kada je Sam’s Journey konačno pušten u prodaju. Mislilo se da je Mayhem in Monsterland, bio vrhunac mogućnosti kultnog debeljka. Ipak, čini se je Sam otišao i dalje! Posle tačno 25 godina, svedoci smo novog razloga za uzbuđenje, oduševljenje, nevericu… a pre svega, za višesatno vezivanje za ekran i vrhunsku zabavu.

Evidentno je, igra je kreirana pod snažnim uticajem naslova sa konzola / Super Mario Bros pa tako i ova igra započinje mini introom u kome doznajemo da je tokom noćnog sna, dečak Sam kidnapovan od strane čudovišta iz njegovog ormara i bačen u čudnovat svet iz koga mora pobeći. Igra započinje Semovim padom u vodu, kao početkom njegove avanture. Posle malo ronjenja, dolazi do vrata koje vode ka platformskim etapama igre. Spomenuti svet je podeljen na nekoliko celina koje sadrže podnivoe a mini mapa, omogućava njihov pregled i odabir aktivnih nivoa. (Slično kao u Super Mariju). Već posle prvih vizuelnih momenata i spontanog kretanja kroz igru, penjanja po platformama i efekta standardnog doskoka na glavu neprijatelja, jasan je razlog pređašnjeg uzbuđenja! Iako je nivoe primarno moguće završiti klasičnim jump’n’run obrascom od tačke A do tačke B, istinski učinak je podkrepljen i težnjom igrača da istraži svaki mogući pedalj nivoa, kao sekundarni izazov. Osvojiti što je više moguće  itemsa , kao što su pehari, novčići ili plavi dijamanti. Ujedno kao i najveća zahtevnost po igrače a svega toga u Semu ima na pretek.

Eleminacija neprijatelja, pored doskoka na glavu, moguća je i upotrebom projektilnog objekta poput kamena ili sanduka. Koristan upravo za one neprijatelje, imune na Semov skok na  glavu.  Neretko posle eliminacije živuljki, može ostati i poneki predmet a jedan od njih može biti i kostim koji Sema pretvara u potpuno drugačiji karakter sa unapređenim osobinama. Sem može postati gusar sa mačem, sa kojim čisti neprijatelje. Zatim nindža sa kojim može se može pentrati po nepristupačnim zidovima ali i šetkati se po njima na dole (mada ne i ka gore), astronaut koji ima sposobnost leta ka gore, bejzbol igrača sa kojim projektili postaju još precizniji, disko igrača (ili Elvisa?!)… sa osobinom održavanja u vazduhu ali i mogućnošću vizuelnog otkrivanja tajnih deonica u zidovima u trenutku kada zasvetli. To su samo neki od primera a kostimi kao i ostali predmeti, mogu biti uočeni i na raznim skrivenim lokacijama, do kojih je prava umetnost doći.

Blagi pristup logičkim primesama, brilijatno je implementiran zajedno sa onim akcionim, tako da dodatno stimuliše igrača da im se vrati i pokuša da ih uspešno okonča. Na primer disko igrač može uočiti skakonicu skrivenu u zidu a istu  može i odneti do sporne tačke, iskoristiti je  za odskok do nedostupne lokacije sa predmetima. Isto tako, pojedine pokretne platforme moguće je aktivirati jedino skrivenim prekidačem a njihova dostupnost posle aktivacije, meri se u sekundama tako da je presudan i izuzetan timing kod igrača. Nivo kako odmiču, platformske strukture se sve više usložnjavaju i vrlo često kažnjavaju svaki pogrešan korak. Pa čak i da bi se standardno kompletirali, bez previše zalaženja u “dubinu.” Kompletiranje svake etape stopostotnim učinkom, zahteva bezbroj odigranih partija, upornosti i stečenog iskustva. Nekolicina mehaničkih elemenata imaju ulogu putanje, pa tako rotacioni topovi mogu ispaliti Sem-a u željenom pravcu. Sve je ovo bio samo je delić onog što igra nudi kako se kroz nju napreduje. Ambijenti svetova varijaju od šumske tematike, rudnika, ledenog nivoa, zamka, vodenih dubina… Isto važi i za neprijatelje čija se maštovitost i raznovrsnost ispoljava tokom progresije kroz igru. Ceo program se pored digitalne verzije, distribuira i na ketridžima a nisu izuzete ni (dve) standardne 5,25 diskete, sa odličnom disk rutinom loading-a tako da su čekanja između nivoa na pravoj mašini, svedena na minimum.

Na kraju postavlja se pitanje, šta nam donosi buduće vreme kada je Retro/osmobitna zabava u pitanju? Ovaj program je potpuno pomerio granice na Komodoru. Ali zar nisu već bile pomerene pre mnogo godina? Jesu, ali Sem je to odradio još upečatljivije i samim tim, postavio neku vrstu novog benchmark-a sceni a da pri tom, chipset je ostao nepromenjen od njegovog nastanka: 1982 godine.

Grafika: 5.0 Mayhem in Monsterland je doneo neke grafičke elemente, koji nikada ranije nisu viđeni na C64. Ništa manje drugačije, nije ni ovde. Jer kolorit prosto zrači nekom živošću kojom su ambijenti dočarani. Ujedno, igra skroluluje u četiri pravca sa brzom izvedbom koja klizi kao “po ulju.” Sem izgleda fenomenalno, u bilo kom kostimu da boravi.. Prisutni su i određeni oblici fizike prilikom skoka, bacanja objekata ili ronjenja kroz vodu. Jednostavno, igra na momente ostavlja takav dojam, kao da je tera neki od popularnih 16-bit sistema iz 90-tih godina!
Zvuk: 5.0 SID zvučni čip na svom vrhuncu mogućnosti! Igra funkoniše sa efektima i muzikom u isto vreme. Soundtrack je posebna priča za sebe! Visoko kvalitetan, prijemčiv za uvo i raznovrstan sa tipičnom new age bass linijom, karakterističnom za demoe na C64.
Kontrole: 5.0 Maksimlano precizne i utegnute. Igrač potpomognut iskustvom, sve ono što zamisli, može efektno sprovesti u delo!
Zabava: 5.0  Dok se fanovi bave pitanjem, da li je Sam`s Journey najbolja C64 igra ikada napravljena, dotle pravo je zadovoljstvo biti svedok ovom remek delu od igre i uživati u svakoj sekundi gameplay-a.