Oduvek je važila činjenica, da napraviti igru čija bi sadržina bila pod uticajem konvekcionalnih žanrova a koja bi u sebi nosila i određene nesvakidašnje elemente, nije bila jednostavna rabota za programere. Pogotovo što je postojala i bojazan, kako će takva igra biti prihvaćena od strane relevantnih igračkih krugova. Pre tačno 30 godina, čini se da igračima nije bilo teško pronaći svog miljenika upravo među takvim igrama. Jer na osmobitnim kompjuterima, bilo ih je na pretek! Ovih dana je jubilarna godišnjica te priče, koja se delom može ispričati kroz osvrt na igru iz naslova. Jedan od autentičnih primera i kao čista C64 ekskluziva tog perioda.
Pre 30 godina, svemirsko istrebljivačke pucačine činile su jednu od najzastupljenijih kategorija igara, držeći igrače prikovane uz ekran dok im poslednji atom koncetracije ne bude iznuđen, ne bi li prevazišli gotovo nemoguće. Kultni naslovi sa automata, bili su temeljni povod za izradu takvih igara na kompjuterima a nekolicini se mogao pridodati i status unikatnosti, kakva se do tada nije viđala. I ovde je potrebno istrebljivati, samo u malo neuobičajenoj formi.
U svemirsko-zvezdanom okruženju, maleni brodić biva okružen čudnovatim strukturama, nalik na neku vrstu vanzemaljskih košnica kroz koje kruži energetsko polje u obliku bele tačke. Nije teško pogoditi, najmanji kontakt sa tačkom ili poljem košnice, trenutno oduzima život. Brodić može napustiti ili prodreti u košnicu, upucavanjem u njezina polja u trenutku kada smrtonosna tačka tokom svoje rotacije, ostavi slobodan prostor. Šansa za uspešno napuštanje/preživljanje svedena je na svega nekoliko sekundi. Posle preživljanja, kao osnovni imperativ okončanja nivoa potrebno je sakupiti dovoljan broj svetlucavih ćelija (Starcells), koje se nesistematičnim redosledom pojavljuju u okruženju. Njihovo prisutsvo, moguće je očitati radarom u donjem delu ekrana i tako isplanirati putanju. Koliko god da je igrač usaglasio rutinu kojom će se kretati, nepredvidive situacije tokom ulaska u košnice, staviće igrača na surovi ispit testiranja nervnog sistema.
Svaka misija sastoji se od nekoliko podnivoa i bonus sekcija, koji se mogu startovati selektivno, odnosno redosledom po želji igrača. S obzirom da težina tih nivoa u velikoj meri varira, igrač može posegnuti strategijom kreiranja sopstvenog recepta za njihovo kompletiranje. Uobičajeno, krenuti od lakše misije ka težoj, koje forsiraju sve strpljiviji pristup i razmišljanje. To podrazumeva najefikasniju i najbezbolniju rutu oko košnice, kojom bi brodić bio usmeren u njezinu unutrašnjost i osvojio dragocenu ćeliju. Upravo tu leži začkoljica oko težine jer progresijom kroz igru, svetlucave ćelije sve više borave unutar sve zapetljanijih struktura košnica. Dok smrtonosne tačke rotiraju sve brže i u grupisanim varijantma. U delovima slobodnog prostora, dodatnu muku zadaju smrtonosni naleti sitnih meteora. Personalno, ni sam nisam dosegao više od treće misije.
Osnovno oružje brodića je laser dok se ostala bitna, prekopotrebna pomagala aktiviraju po potrebi i trenutnim okolnostima. To mogu biti štit ili ubrzanje brodića. Štit može biti automatski aktiviran oko dve sekunde nakon osvojene ćelije i tako bar na momenat, pružiti veću šansu za preživljanje. Mada, štitovi nisu imuni na kontakt sa poljima same košnice. Igra broji ukupno 128 nivoa, čija se sadržina učitavala samo jednom u memoriju. Još jedan primer brilijatnog umeća kodiranja Commodore programera, prema postojećim hardwer-skim resursima mašine i stepenom iskorišćenja.
U momentu pisanja ovog teksta, na retro gaming tržištu osvanula je vest da će Hunter’s Moon biti revitalizovan kroz rimejk verziju, ni manje ni više nego na C64 (?!). Koliko će Kickstarter biti uspešan, ostaje da se vidi.
Grafika: 4.5 Sa čisto grafičko/tehničkog i uticajnog faktora, HM je zračio unikatnim primerima dizajna, počev od samog brodića. Isto važi i za pojedine detalje na strukturama. Skrolovanje u četiri pravca, takođe je bilo retko.
Zvuk: 4.5 Muzičke teme tokom introa igre ili poruke Game over, nisu bile toliko prihvacene kao kultne i poznate. To se promenilo tokom perioda generacije Retro igrača današnjice, te se iste opisuju kao jedne od najboljih kompozicija na C64. Sveukupni audio aspekt, čini da igra odiše nekom psihodeličnošću kao redak primer u igrama osmobitne generacije.
Kontrole: 4.5 Brodić se kontroliše džojstikom precizno i glatko. Pomagala se aktiviraju preko tastera na računaru a s obzirom da je dinamika igre nešto spontanija u odnosu na standardne skrolojuće pucačine, ne predstavlja poseban problem.
Zabavnost: 5.0 Hunter’s Moon pripada onoj kategoriji igara, u kojoj nije postojala mogućnost selektovanja nivoa težine (tu ne računam razna hakovanja). Bez bilo kakvog oblika beneficija i “kažualštva”, igraču je jedino preostalo da puno uči, da razmišlja, da bude uporan, da u igrama ostavi većinu svog tinejdžersko-životnog doba a kako je vreme pokazalo i većinu svog kasnijeg doba. Sve to ni malo nije uticalo da te igre ostanu voljene i do dana današnjeg. Jedan od slatko-bizarnih momenata u HM je kada primenom strategije od lakšeg nivoa ka težem, ipak shvatiš da kako god okreneš, moraš se suočiti sa problemom zbog kojeg okolišaš. Ali bude kasno, jedan nesmotren potez i algoritam igre ti “odvali šamarčinu” u trenutku kada se najmanje nadaš i oduzme ono malo preostalih života. Ali to te ne sprečava da pokušaš opet!
No Comment