Xenoblade Chronicles X Definitive Edition (2025)

Dok sam 2015. godine posmatrao najave za Xenoblade Chronicles X, nisam ni slutio da će to postati jedna od onih igara koje me godinama proganjaju, a da ih nikad nisam igrao. Razlog? Jednostavan: nisam imao Wii U. Kao ni većina sveta. Iako sam bio ogroman fan originalnog Xenoblade Chronicles na Wii-ju, X mi je uvek delovao kao fascinantan, ali nedostižan nastavak – zarobljen na konzoli čiji je uspeh bio sveden na entuzijazam najvernijih Nintendovih fanova. Sada, deset godina kasnije, Xenoblade Chronicles X: Definitive Edition je konačno stigao na Nintendo Switch i pružio mi priliku da prvi put zakoračim u njegov impozantni svet. A ono što sam pronašao nije samo port, već punokrvni svemirski RPG koji i dalje drži glavu visoko čak i pored svojih mlađih naslednika.

Xenoblade Chronicles X se odvija u budućnosti, nakon što je Zemlja uništena u unakrsnoj vatri između dve vanzemaljske rase. Ljudska rasa biva primorana na evakuaciju pomoću nekoliko međuzvezdanih brodova. Jedan od njih, „White Whale“, biva pogođen i ruši se na planetu Mira – čudnovatu, vanzemaljsku sferu čije zakone prirode jedva da razumemo. Igrač se budi iz hibernacije kao novi regrut organizacije BLADE, koja je zadužena za istraživanje Mirovog ekosistema, zaštitu kolonije New Los Angeles i potragu za preživelima. Za razliku od emotivno vođenih narativa koje donose Xenoblade Chronicles 1, 2 i 3, ovde dominira osećaj pionirskog duha. Ovo nije priča o izabranom heroju, već o kolektivnom opstanku. Otkrićima. Gradnji nepoznatog. Da, postoji narativna nit koja vas vodi kroz glavne misije, ali njena svrha je više okvir nego srž – a prava snaga igre leži u samom svetu.

Mira je među najimpresivnijim open-world okruženjima u JRPG žanru, čak i danas. Planeta je podeljena na pet ogromnih regija: od bujne šume Primordie do brutalnih vulkanskih prostranstava Caulda, svaka zona ima sopstveni ekosistem, vremenske prilike i faunu koja vam u početku uliva strahopoštovanje, a kasnije postaje izazov koji jedva čekate da savladate. Jedna od najupečatljivijih karakteristika igre je vertikalnost sveta. Ovo nije flat mapa s ikonama – Mira je trodimenzionalna igraonica puna skrivenih staza, pećina, lebdećih ostrva i visinskih razlika koje imaju realnu funkciju u istraživanju. Sama mapa sveta je ogromna i ne koristi proceduralnu generaciju, sve je ručno dizajnirano i ima svrhu, što doprinosi organskom osećaju istraživanja.

Borba u Xenoblade Chronicles X funkcioniše u realnom vremenu, sa sistemom pozicioniranja i veštinama (tzv. Arts) koje se koriste u taktičkim nizovima. Fokus nije samo na maksimalnom DPS-u, već i na pametnom korišćenju role sistema: tenk, healer, DPS i svi su potrebni. Sistem je proširen u odnosu na prethodnike, sa dodatnim slojevima kao što su “Soul Voice” komandni odgovori, kao i mogućnost specijalizacije kroz više borbenih klasa koje se otključavaju kako napredujete. U početku je sistem kompleksan, ali igra vas postepeno vodi ka njegovom razumevanju. Nema instant tutorijala, već učite kroz iskustvo i to je u ovom slučaju, prednost. Kada vam klikne, osećaj kontrole i taktičkog savršenstva je izuzetno zadovoljavajuć. Momenat gde Chronicles X zaista briljira i izdvaja se od ostatka serijala je uvođenje Skellova – mecha jedinica koje ne samo da vam omogućuju borbu protiv najopasnijih zveri, već menjaju način na koji se krećete i doživljavate svet. Skellovi dolaze kasnije u igri, ali kada ih jednom dobijete, sve se menja.

Letenje iznad planinskih vrhova koje ste ranije morali da pređete peške, spuštanje u nepristupačne klisure ili samo osećaj da vozite ogromnog borbenog robota sa raketnim bacačima je skroz drugi nivo u kampanji. Skell gejmplej je kao da vam igra pokloni novu dimenziju zabave. Nasuprot svemu, iako deluju tako, Skellovi nisu svemoćni.  Održavanje samih mechova, eventualni gubitak jedinice u borbi, kao i troškovi popravke uvode preko potrebni balans u gejmpleju.

Switch verzija igre donosi vidna unapređenja. Grafički gledano, teksture su oštrije, rezolucija stabilnija, framerate konstantan i sa ispeglanim frame pacingom. Učitavanja su znatno kraća a HUD i meniji su redizajnirani da bi se mogli čitati na manjem ekranu. Poboljšanja se posebno vide u interfejsu za mapu koji je sada daleko pregledniji i funkcionalniji, sa lakšim praćenjem zadataka, tačaka za fast travel i najvažnije – resursa. Tu su i sitni quality of life dodaci poput mogućnosti bržeg sortiranja opreme, automatskog prihvatanja nekih misija i bolje preglednosti statistika. Nisu spektakularni, ali čine svakodnevno igranje prijatnijim. U prevodu ne morate lupati glavu kada izađe more informacija na ekranu šta ste prihvatili ili šta treba da prihvatite ili ne.

Jedan od manje istaknutih, ali veoma zanimljivih aspekata igre je njen asinhroni online sistem. Nećete videti druge igrače u svetu, ali ćete konstantno nailaziti na tragove njihovih aktivnosti: da li je neko postavio sondu za rudarenje na određenoj tački, da li su se borili sa određenim čudovištem, ili možete koristiti njihov Skell za pomoć. Nekome bi možda pao Death Stranding na pamet kada ovo pročita ali mehanika je mnogo rudimentarnija. Ovaj sistem definitivno stvara osećaj zajednice ne narušavajući atmosferu kampanje za jednog igrača. Imate osećaj kao da ste deo velike ekspedicije ali svako ima svoj pravac i zadatak. Ako želite konkretno poređenje ovo više liči na Dark Souls sistem praćenja aktivnosti igrača u svetu. U Xenoblade Chroniclex X DE sistem je diskretan i efektan.

Soundtrack je delo Hiroyukija Sawana, poznatog po radu na Attack on Titan i Kill la Kill franšizama. U skladu sa pedigreom kompozitora donosi neobičan spoj elektro elemenata sa simfonijskim orkestrom. Nije revolucionarno ali je efektno u određenim momentima. Mnogi će reći da je previše „divalj pristup“, i zaista, nije uvek u skladu sa atmosferom ali mu se ne može osporiti karakter. Jednostavno kao i sama igra koja se ne uklapa u standardne JRPG šablone tako i OST nije cut and dry nego ima u sebi nešto drugačije.

Xenoblade Chronicles X: Definitive Edition nije samo još jedan remaster. Ovo je drugi život igre koja je bila osuđena na to da ostane deo zaboravljenog Wii U kataloga. Sada kada je napokon dostupna široj publici, pokazuje koliko je bila ispred svog vremena po pitanju dizajna sveta, sistema i ambiciji.

Igru na test dobili smo od firme Nintendo preko distributera CD Media.