Undisputed (2024)

Godinama smo čekali povratak bokserskih simulacija, a sada je Undisputed stigao da popuni prazninu koju je ostavio Fight Night Champion pre više od decenije. Steel City Interactive, novokomponovani razvojni tim iz Šefilda, ambiciozno su preuzeli ovu odgovornost, ciljajući da stvore najautentičniju boksersku igru do sada. Studio je obećao najrealističniji bokserski simulacijski doživljaj, što moram da priznam da nije malo obećanje. Da li je Undisputed uspeo da zadovolji ove apetite ili je ostao “na kolenima” pre nego što je borba i počela?

Steel City Interactive je relativno nov igrač na sceni, ali su pokazali ogroman entuzijazam i ljubav prema boksu od samog početka razvoja igre, što je fanove sporta ispunilo inicijalnim optimizmom. Prvobitno najavljena kao eSports Boxing Club 2020. godine, igra je kasnije preimenovana u Undisputed (na svu sreću!), zadržavši pažnju fanova kroz brojne trejlere i testiranja. Cilj im je bio jasan – vratiti bokserske simulacije u svet gejminga sa realističnim prikazom borbe, detaljnim mehanikama i impresivnom listom boraca.

Prvo što mi je privuklo pažnju ka igri Undisputed bili su pomenuti fajteri, od aktuelnih šampiona poput Tajsona Fjurija, Oleksandra Usika i Kanelo Alvareza, do legendi poput Mohameda Alija i Frenka Bruna. Iako postoje neki izostanci na rosteru, poput Majka Tajsona i Krisa Eubanka, Undisputed je ipak uspeo da okupi impresivnu listu boraca. Grafički modeli ovih boraca su verno prikazani i predstavljaju pun pogodak sa strane autentičnosti, što doprinosi užitku igranja.

Kada govorimo o grafici, osim verno prikazanih modela, Undisputed već ovde kreće da posustaje. Ukratko, igra mi izgleda kao da je izašla iz PlayStation 3 ere. Vizuelni prikaz igre je jako zastareo, sa gotovo nepostojećim senkama, jednoličnim teksturama i gotovo nikakvim svetlosnim efektima vrednim pomena. Iako se igra može pohvaliti sa borcima koji izgledaju skoro identično kao u stvarnom životu, modeli timova, sudije i tereni, izgledaju znatno lošije.

Međutim i pored ovako snažnog vizuelnog prikaza, performanse igre nisu na potpuno zavidnom nivou. Iako je samo iskustvo borbe uglavnom glatko, problemi počinju u cutscene-ovima i menijima, gde dolazi do povremenih padova frejmova, naročito kada se kamera prebacuje na publiku ili tokom post-borbene animacije. S obzirom na to da je igra isključivo dostupna na modernim konzolama i PC-ju, očekivalo bi se da ovakvih problema nema. Ovo je nešto što bi developeri definitivno trebalo da poprave u budućim apdejtima.

Bokserske simulacije su poznate po tome da moraju pružiti balans između realnosti i zabave, a Undisputed je evidentno pokušao da uspostavi taj balans. Na PlayStation 5 verziji igre možete koristiti desni d-pad ili desni analog za odabir udarca, što je izvedeno prilično intuitivno. Nisam imao nikakvih problema da shvatim koncept udaranja levom rukom pomoću kvadrata i trougla, kao i desnom rukom putem kruga i iksa. Power udarci, koje borac ispucava sa dodatnom snagom uz cenu nešto više stamine, izvode se držeći R1. Prosto i efikasno. Pomenuti sistem izdržljivosti (stamine) je ključan za vođenje borbe, do te mere da je po mom mišljenju i prejak. Konstantno zamahivanje će iscrpiti energiju, što me je činilo ranjivim i primoravalo me da pažljivo biram udarce koje ću zadati.

Velika pažnja je posvećena različitim stilovima boraca. Svaki borac deluje jedinstveno – neki su brži, neki imaju snažnije udarce, a tehnika zavisi od toga koga izaberete. Na primer, igranje sa bržim borcima omogućava vam da koristite njihovu agilnost kako biste izbegli udarce, dok borci sa jačim udarcima, poput Tajsona Fjurija, više igraju na snagu i dominaciju u ringu.

Realizam borbe je poboljšan kroz sistem oštećenja. Svaki udarac može izazvati vidljive povrede, kao što su posekotine ili otoci, a cilj vam postaje da napadate ta oštećena mesta kako biste završili borbu pre vremena. Takođe, sudija može prekinuti meč ako proceni da je borac previše povređen, što dodaje osećaju autentičnosti.

Ipak, i pored ovako detaljnog sistema borbe, onog momenta kada sam malo dublje zagrebao ispod površine ove igre, primetio sam da nedostaju brojni elementi. Na primer, nemogućnost da koristim klinč kada sam povređen je veliki propust. Klinč je u stvarnom boksu često korišćen kao taktika za oporavak, a njegovo izostavljanje u igri će itekako frustrirati iskusne poznavaoce boksa. Takođe, iako nokauti izgledaju spektakularno, ponavljanje iste animacije tokom svakog nokauta, značajno umanjuje dramatičnost tih trenutaka.

Veliki problem sam imao i sa kamerom u Undisputed-u. Naime, tokom cele borbe sam imao utisak kao da se igra previše fokusira na gornji deo tela boraca, potpuno zanemarujući noge i položaj istih. Imao sam velike poteškoće u praćenju rada nogu svog borca, pošto sam bio u nemogućnosti da gledam njihov položaj, pa sam samim tim i teže pratim njegovo kretanje. To i dalje nije prevelik problem sam po sebi, pošto sam svoj fokus prebacio na daljinu, koncentrišući se jab udarcima na dužinu ruku. Ali problem nastaje i tokom iskoraka u stranu, kada sam imao utisak da je kamera zaista preblizu, pa bi mi celo iskustvo tuče postalo jako dezorijentišuće. Prosto sam želeo da imam dugme kojim mogu da “odzumiram” kameru da ne hvata borce toliko blizu.

Možda najveća mana gameplay-ja u igri Undisputed leži u damage i stamina sistemu, kao i disbalansu istog. Primetio sam brojne nelogičnosti i nejednakosti između ove dve statistike. Borci koji su izmoreni mogu da prime preterano puno udaraca i da naprave previše štete protivniku u takvom stanju. Dok sam u jednom meču igrao kao Saul Alvarez protiv Kalzagea, kojeg u stvarnosti ne smatram nekim prejakim protivnikom niti dobrim udaračem, i izgubio u četvrtoj rundi tehničkim nokautom. Sa povredama i krvarenjem smo se nabadali izmoreni i ja sam bio taj koji je nokautiran. Dakle, da vidimo da li sam razumeo: igrajući kao Kanelo, borac koji je poznat u srednjoj kategoriji kao čovek koji u stvarnom životu nije nikada u svom životu nokautiran, izgubio je na ferku od daleko lošijeg čoveka. Hvala, igro!

Mod karijere u Undisputed-u ima solidne temelje, ali mu nedostaje šarma koji bi ga učinio zaista uzbudljivim. Počinjete kao mladi borac sa sirovim talentom, a vaš cilj je da se uspinjete kroz redove i postanete šampion. Imate mogućnost da angažujete trenera, menadžera i cutmana, koji vam pomažu u karijeri. Međutim, problem je u tome što je način na koji je ovaj mod predstavljen previše suvoparan. Veliki deo vremena sam provodio u menijima, pregovarajući o ugovorima i treninzima, dok mi je nedostajao vizuelni ili narativni momenti koji bi mi omogućili da osetim napredak kroz karijeru. Takođe, opcija budženja društvenih medija je bila još jedna stvar za koju apsolutno nisam bio zainteresovan, jer ipak je ovo boks simulator, a ne Logan Paul simulator (iako se dotični oprobavao u raznim sličnim avanturama, ja sam purista, prim. Aut.)

Online režim igre je možda i najslabija karika u igri Undisputed. Problemi sa kašnjenjem reakcija na komande (input lag) su previše prisutni i kada se igra offline, a posebno u online režimu, što može biti veoma frustrirajuće u igri koja zahteva preciznost i dobar tajming. Tokom mečeva, prosto sam se osetio kao da se boksujem pod vodom i mnogi igrači po forumima se slažu sa ovom konstatacijom. Povrh toga, postoji i bizaran bag gde se trener ponekad pojavi ispred boraca tokom borbe, što vas sprečava da vidite šta se zapravo dešava. Ove greške značajno narušavaju uživanje u online borbama, naročito u kompetitivnim rangiranim mečevima.