Tomb Raider I–III Remastered (2024)

Da li je potrebno u današnje vreme da se objašnjava ko je Lara Croft kao i šta je Tomb Raider serijal? Naravno da treba obzirom da novije generacije su samo imale priliku da igraju poslednjih par iteracija ove legendarne franšize koja je doživela reboot 2013. godine, uz neizbežno pitanje kako su izgledale prethodne igre? Naravno obzirom da su igre iz kraja 90 i početkom 00 godina, PlayStation era je uveliko počela da postavlja novi domaći gaming industriji sa izuzetno dobrim i zabavnim igrama. Jedna od igara koja je prva izazvala error u mozgovima tadašnjih igrača je definivno bila Lara Croft u Tomb Raider igrama.

Tenk kontrole su bile donekle presedan i jako zbunjujuće za uhodavanje jer do tada retko koja igra je favorizovala takvo kretanje (ne računamo Resident Evil 1,2,3) kao i zvuci u lokalnoj igraonici koji su bili totalno suprotno hvalospevima, preciznije ozbiljna prozivanja u stilu „Kako si uspeo da padneš u rupu nemaš pojma da igraš“ itd. Sve te traume kao i poprilično nemilosrdne izazove za Laru a i igrača su ovaj put u remasterovanoj verziji dostupne na svim konzolama i PC-u.

Tomb Raider I-III Remastered je kao što ime kaže, trilogija prva tri dela i početka Lara Croft avantura, koje neće biti ni malo lak izazov za autosave generacije gamera. Nakon što pokrenete igru dobijate izbor koji ćete nastavak pokrenuti, kao i dodatni sadržaj koji je ubačen u cilju pravdanja cene igre. Najiskrenija preporuka je da ne preskačete Lara Croft mansion koji je idealan da se uvežbate sa osnovnim kontrolama, ali je takođe i tu da vas obavesti šta se novo dešava u igri i da vam nagoveštaje za dalji tok avanture.

Odmah moramo da naglasimo da grafički igra nije ništa spektakluarno i pošto su igre iz devedesetih u pitanju, sve je bilo kockasto i u jako primetnim poligonima, što je donekle i bio šarm 3D igara koji se kasnije usavršavao. Naravno igre su optimizovane da mogu da rade na novim mašinama i konzolama da ne bi jurili PlayStation 1, i pokušavali da povežete AV kablove ili SCART da bi videli glorious „kockastu“ grafiku. Naravno ukoliko želite možete da izaberete između „remasterovane“ grafike i originalne grafike da bi upotpunili znatiželju i doživeli pravo iskustvo originalnih igara. Jedina specifična stvar za koju zameramo u remaster grafici je da su crne boje nekako previše jake i imaćete situacije gde ste zagubiti ili još gore upasti u neku zabit jer niste mogli da vidite ništa u mračnim ćoškovima.

Da bi se modernizovale igre, naravno da je ubačen photo mode koji će značiti tom jednom procentu igrača, ali obzirom na grafiku, ovo bi bilo kao da dobijete zlatan ram sa osvetljenjem u koji bi stavili sliku Yugo Koral iz 1993. godine. Iskreno photo mod se može koristiti za blagi „cheat“ jer možete slobodno pomerati kameru i istraživati mapu unapred kako bi videli gde ima municije ili HP-a, što nije bilo moguće u originalnim igrama usled hardverskih ograničenja.

Da se odmah razumemo, ove igre su TEŠKE. Nemojte očekivati današnji dizajn i nivo igara koje vas vode za ruku i teše ako niste nešto uspeli da uradite. Lara će umirati i to mnogo. Bilo to od protivnika, ljudi, životinja, ili zamki koje nisu ni malo naivne, neće biti rezervacije da se prikažu scene kako Lara pada u rupu sa šiljcima, kako je lomi zamka u obliku kamena, i to sve propraćeno jako realnim zvucima. Nivoi mogu biti izuzetno teški i konfuzni jer retko gde i kada imate neku smernicu nego sami sve istražujete i morate da pravite plan kako da se organizujete i snađete do kraja nivoa. Nećete nailaziti na waypoints, kompas, ili slično, moraćete svaki nivo ponaosob da naučite da bi se adekvatno snašli, a ako vam navigacija nije jača strana, spremite se da lutate hodnicima, pećinama i ostalim mestima očajnički pokušavajući da pronađete izlaz.

Skrivena mesta na kojima nalazite municiju i health su naravno tu jer su ovo igre iz ere koja je itekako nagrađivala smelost da istražujete, proverite onaj zid, vodu, zamku sa šiljcima, game over ekran… i da se vratite na početak nivoa. Naravno mehanike kretanja, skoka i hvata za ivice su i dalje noćna mora mnogih. U ovakvom stilu 3D igara, imate često problem da utvrdite efikasnu daljinu skoka Lare tako da ćete često herojski se baciti samo da bi shvatili koliko je duboka rupa u koju je naša heroina upala ili da čujete zvuke lomljave njenih kostiju.

Postoje i remasterovane kontrole kretanja ali iskreno nisu toliko zahvalne jer imate neka jako čudna ograničenja koja će vam izazvati dodatnu konfuziju koju ne bih nikome preporučio. Obzirom da je u pitanju originalni engine ovih igara, input komandi neće biti uvek instant, može se desiti da kasne, kao i da ne budu funkcionalne, što može biti frustrirajuće jer pixel perfekt skokovi su i dalje tu i vrebaju da vam sagore poslednje živce. Da definitivno ćete u sred trčanja i pritiska skoka, videti kako Lara nastavlja da trči iako ste više puta pritisli skok, i da ne ponavljam šta se sve njoj može zbog toga desiti.

Iskrena preporuka je da počnete hronološkim redosledom sve igre, jer ipak prvi Tomb Raider (1996) će vas donekle naučiti kako treba da funkcionišete u igri. Ukoliko odlučite odmah da krenete na treći deo ove franšize, spremite se za pakao jer vas igra ODMAH baca u kompletnu akciju očekujući da ste igrali prethodna dva dela i da nema tu više vremena šta da se objašnjava.