System Shock (2023)

Bioshock i ja se zabavljamo već neko vreme. I dan danas se sećam kako smo se upoznali. Bila je to ljubav na prvi pogled. Sreli smo se slučajno na Xbox 360 i od tada se nismo razdvajali. Kasnije smo još putovali na PC, na PS3, PS4 pa čak i na Nintendo Switch. Upoznao sam i njene dve sestre: šarmantnu ali aljkavu Bioshock 2, i pomalo uobraženu Bioshock Infinite. Čak i njena daleka rođaka, Atomic Heart, mi se svidela. Sve u svemu, malo je reći da volim Bioshock i njenu porodicu.

Nedavno sam bio na sistematskom pregledu i poverio se Doktoru da želim konačno da je zaprosim. Pošto je Doktor stari prijatelj obe naše porodice, rekao mi je: “Odlična ideja. Mislim da ste stvoreni jedno za drugo. Ali, Grinch, zar nije red da prvo upoznaš njene roditelje?”

Njene roditelje? Doktor je bio u pravu, naravno. Upoznao sam sve sestre i rođake, ali roditelje nisam. Stvarno je već vreme. “Slušaj, Grinch, nikada nije bilo bolje vreme da upoznaš oca. Baš nedavno je imao preokret. Kaže da se vraća u biznis. Nekada je bio LEGENDA a sad se skroz modernizovao” rekao mi je doktor. Stvarno. Mogao bih konačno da upoznam tu legendu, da vidim zapravo od koga je moja buduća verenica naučila sve što zna. Ko zna? Možda bih mogao i da ga pitam za blagoslov? Bioshock se, naravno, složila s tom idejom ali je delovala malko zabrinuto. “Vidi, dragi, moj tata je dobar čovek i divan otac, ali malo je konzervativan…”

Iako mi je Bioshock druga omiljena igra svih vremena (prva je Final Fantasy VII original) nikada nisam igrao igru koja je započela ovaj stil igranja: System Shock. Ova igra je prvi put izašla 1994. samo za PC i ja sam dugo izbegavao da je odigram. Problem je što je originalna igra, čak i u novijem Enhanced Edition (2015), stvarno zastarela. Od komandi, grafike do zastarelih gameplay elemenata, stvarno je potrebno imati čelično strpljenje i živce da se pređe ova igra, čak i za nekoga ko obožava Bioshock. Stariji PC igrači se kunu u ovu igru, baš kao i u originalan Deus Ex, Fallout 1 i 2, Diablo 2 itd.

E pa, sad smo u 2023, i System Shock je dobio remake. Ova stara igra je dobila full tretman kako bi mogla da se kači sa modernijim naslovima sličnog žanra, prvenstveno sa Bioshock-om. Grafika je unapređena, komande su unapređene a sve ostalo je nepromenjeno. Drugim rečima, savršena prilika da se novi igrači upoznaju sa starim naslovom, zar ne?

Citadel Station nikada nije bolje/gore izgledao

Konačno sam upoznao Gospodina Shock-a, starijeg. Bio sam iznenađen. Jasno je bilo da je čovek već u godinama ali se stvarno lepo sredio za ovo upoznavanje. Obukao je novo odelo, sredio frizuru i lepo se namirisao. Iza svih tih modernih detalja, videlo se da je čovek ponosan na svoju prošlost. Nosio je stari, ali ujednako lep, ručni sat. Na glavi šešir koji je ljubazno skinuo kada me je upoznao. A iz prednjeg džepa mu je virio lanac gde je držao… još jedan sat (?). Malo čudno, ali svakako unikatno. Izdaleka, neko bi mogao da kaže da je System Shock čak mlađi od mene. Otac Bioshock-a bio je vrlo opušten. Umesto da sednemo u dnevnu sobu, odveo me je u svoju omiljenu kafanu jer je hteo da se, kako on kaže, “upoznamo ko ljudi”. Nisam imao ništa protiv, naravno. Seli smo da pričamo i uživao sam u razgovoru s čovekom. Odmah se vidi koliko je uticao na svoju ćerku. Sve divne stvari koje obožavam kod Bioshock-a se odmah primete na njemu, naročito u ovom novom izdanju.

U System Shock, vi igrate kao haker iz godine 2099. Jedno veče vi budete uhvaćeni i umesto da vas uhapse, dobijate izbor. Velika mega-kompanija koju ste hakovali vam nudi da hakujete u njihovu svemirsku stanicu i onesposobite moralno jezgro veštačkoj inteligenciji koja vodi računa o svemu. Zbog nekog razloga, veštačka inteligencija ne pravi dobre odluke ako u svom kodu stavlja sigurnost i osnovne ljudske potrebe na prvom mestu. Nakon što ovo uradite, vi bivate uspavani i probudite se na stanici koju ste hakovali.

Ali sami ste. Oko vas su leševi. A ona veštačka inteligencija koju ste modifikovali, pa, hajde da kažemo da ima sada… nove ideje.

Moji prvi momenti sa ovim remake-om su bili savršenstvo. Dobio sam tačno ono što sam hteo: Bioshock u svemiru. Tehnički, Bioshock je System Shock ispod vode, ali da ne dužimo. System Shock je jedan od prvih FPS-a koji je od vas zahtevao da istražite svaki ćošak kako biste preživeli. Naravno, možete samo ići i pucati neprijatelje i žuriti ali to vam neće toliko pomoći. Razlog zbog kojeg toliko volim Bioshock je što nagrađuje istraživanje. Istražite svaku sobu, pogledajte u ladicama, ispod stolova, na policama i na samom plafonu i zgrabite sve što možete. Ne samo da ćete naći novac, municiju i lekovite predmete, nego možda čak i nova oružja ili unapređenja za vašeg lika.

System Shock ovo radi predivno. Već u prvoj sobi vi možete da uzmete šolje, tablete, i medicinsku opremu s polica, rastvorite ih u materiju i kasnije to reciklirate u pare. Pronalazićete raznu municiju za svakojaka oružja tokom ove igre. Potrebno je da menjate oružja po potrebi i budete štedljivi. Isto važi i za lekovite predmete.

Igra, odnosno Stanica, se sastoji od 9 nivoa gde je konačni cilj da se popnete na Bridge (najviši nivo) i onesposobite veštačku inteligenciju koja će mnogo toga uraditi da bi vam otežala poduhvat.

Isto kao i u Bioshock-u, većina prijateljskih likova su već odavno mrtvi. Srećom, voleli su da snimaju svoje glasove tako da ćete pronaći mnogo Audio logova tokom igre. Ovi audio logovi daju ovim igrama unikatan šarm. Vi tokom cele igre pronalazite poslednje reči radnika i stanara ove stanice i otkrivate šta se sve dešavalo pre nego što su umrli.

Igra ima 4 stavke za težinu, i svaka se može zasebno podesiti. Postoji stavka za težinu borbi, za lakoću zagonetki, za generalnu priču i za cyber sekcije. Ovo znači da možete imati lakše okršaje sa neprijateljima ali da imati i najteže zagonetke. Možete čak da uradite i najteži izazov gde pređete celu igru za samo 5 sati.

I naravno, ne bi bila Shock igra, bez malo šokiranja. Osim energije, imate i manu u obilku elektriciteta koju nosite na svojoj hakerskoj ruci. Pomoću ove energije možete koristite punjive električne pištolje i da koristite zanimljive sposobnosti kao što su brzo trčanje, visoko skakanje, zaštitu od radijacije i slično.

Jedan modni detalj koji mi se jako sviđa u ovom remake-u je to što su developeri NAMERNO ostavili neke assete da izgledaju pikselizovano, baš kao u originalnoj igri iz 1994. Rekao bih da je 95% tekstura i asseta u igri u prelepoj HD rezoluciji ali tih par pikselizovanih predmeta, stvarno daje igri unikatan šarm.

SHODAN: Naučićeš više o bolu nego što si ikada hteo da naučiš, insektu jedan!

Počeli smo da pričamo o Bioshock i gospodinu System Shock. Pričao sam mu šta sve volim kod njegove ćerke i siguran sam da mu je prijalo da čuje koliko mi njegovo potomstvo znači. Onda smo prešli na njega. Zadivio sam ga kad sam mu otkrio koliko zapravo znam o njemu, iako se nikada nismo upoznali. Svidelo mu se što znam koliki je uticaj imao na današnju industriju i što znam ko je SHODAN. Nastavili smo tako da pričamo i pijemo i kako je vreme prolazilo, atmosfera je počela da se menja…

Sećate se one veštačke inteligencije koju ste hakovali. E pa, pobila je više od pola posade, ove preživele pretvorila u Cyborg-e i planira da pogodi zemlju laserom gde će pobiti dosta čovečanstva dok će ostale zaraziti virusom ili preobratiti.

Kad god neko priča o System Shock-u (originalnoj igri) nemoguće je ne spomenuti veštačku inteligenciju SHODAN. Zamislite GlaDOS iz Portal serijala samo mnogo manje sarkastičnu a mnogo više psihotičnu. SHODAN mrzi ljude i čovečanstvo. Zapravo, toliko joj se gadimo da nas naziva insektima.

Tokom igre, često ćete čuti kako vam se ruga kako sa direktnog razglasa, tako i kroz audio logove. Cilj igre je da je zaustavite pre nego što uništi čovečanstvo. Ovo radite tako što joj remetite planove, jedan po jedan, i na kraju je skroz onesposobite.

Vrlo unikatna mehanika je nadozorni sistem. Na svakom nivou postoje kamere. Uništavanje ovih kamera je ključno kako biste napredovali kroz neke sekcije. Takođe, utiče na količinu neprijatelja koji će se pojavljivati (spawnovati) na nivou. Naime, što više kamera postoji na nivou, biće i više neprijatelja.

SHODAN ima strašan ženski glas koji zvuči još strašnije kad počne da glitch-uje i menja ton. Ona daje System Shock-u isti onaj šarm koji su Bioshock-u dali Big Daddies i Little Sisters. System Shock stvarno ne bi bio ono što jeste bez ove ljute AI tete. I da napomenem, originalna glumica koja joj je pozajmljivala glas u originalu joj ponovo daje glas.

Iza prelepe grafike i unapređenih komandi, krije se zastareo gameplay

Gospodin Shock i ja smo počeli da pijemo i pričamo o životu. Nisam odmah hteo da pričam o veridbi sa Bioshock jer sam hteo da se oboje malo opustimo pre nego što budem pitao išta bitno. Pričali smo o životu, kulturi, politici i drugim raznovrsnim temama. I naravno, pili smo. Mnogo smo pili. Ponosan sam na svoj metabolizam jer mogu dosta da popijem, ali nažalost, ovo nije bio slučaj sa gospdinom Shock-om. Već posle drugog viskija, gospodin je počeo da iznosi svoje stavove koji… da se lepo izrazim, ne sede baš najbolje u ovom modernom svetu. Počeo je da priča o muškim i ženskim ulogama, o komunizmu, o tome kako treba vaspitavati decu, šta je presudan faktor za dobar brak, itd. I što je više popio, to je više kontroverznijih tema izlazilo iz njegovih usta. Iako je alkohol već polako uticao na mene, bio sam dovoljno trezan da ga apsolutno sve razumem. Malo je reći da mi je bilo neprijatno. Ali, zbog Bioshock, bio sam odlučan da izguram ovaj izlazak do kraja…

Ako ste ikada igrali originalnu System Shock igru, naročito ako imate lepa sećanja na nju, predlažem vam da pročitate opis brata Doktora na IGN-u. Kod mene dobijate opis novog igrača koji nikada pre nije igrao System Shock.

Vrlo mi je žao što moram da vam saopštim da nisam uživao u System Shock-u, bez obzira koliko sam se trudio da bude drugačije. Iako ovaj remake mnogo liči na svoj mnogo popularniji spiritualni nastavak, igra se i dalje drži starih mehanika koje nisu više prihvatljive kod modernih igrača.

Iskreno, i nije toliko začuđujuće. Ovaj remake je napravljen pomoću donacija igrača koji su samo hteli moderniju veriju svoje omiljene igre iz ranih 90-ih, i baš to su i dobili. Međutim, igra kao da ne želi da prizna da u današnje vreme postoje bolje varijante, i drži se strogo svoje kulture, pa makar je to ubilo (baš kao i tvrdoglavi očevi).

Izvolite listu svih stavki koje su mi pokvarile raspoloženje od najsitnijih do najkrupnijih:

• Neprijatelji – Iako je moderan remake, System Shock je niskobudžetna igra. Jedan od najboljih primera gde se ovo može zapaziti je kod ponašanja neprijatelja. Neprijatelji vas ne primećuju na daljinu a i kad vas primete, vrlo se predvidljivo ponašaju. Umeju jako da vas udare ali kao da su još uvek napravljeni za staru verziju igre. Dok ih napadate, gotovo nikada nećete imati naznaku da li vaši napadi rade štetu. Svi meci i udarci nekako prolaze kroz neprijatelj. Kada sredite neprijatelje, ragdoll efekat se uključi i oni se stumbaju na pod. Vrlo je primetno. I kao šlag na tortu, ako ponvo uđete u prostorije ili reload-ujete igru, neprijatelje se stvore u stojećim pozama i opet se uključi ragdoll fizika, kao da su zaboravili da treba da su mrtvi. Nije strašno, ali ubija udubljenost u igru.
• Inventar iz pakla – System Shock koristi onaj stariji grid inventar gde je potrebno da slažete predmete. Ovo mi uopšte nije smetalo ali orgraničeni prostor jeste. Tokom igre možete pokupiti toliko predmeta, municije, suplemenata i ostalih stvari da ćete lako popuniti ceo svoj inventar. Možete malko da ga proširite tokom igre, ali je skoro zanemarljivo. Moraćete da se odreknete nekih stvari kako bi napravili mesta za druge. Imate i banku ali je vrlo mala i gotovo da se ne isplati da je koristite. Takođe, prodavnice i mesta za lečenje su veoma udaljeni i često ćete morati da se vraćate čak nekoliko nivoa nazad samo da biste se rešili reciklirane materije kako bi napravili malo mesta u inventaru.
• Cyber svemir – Pošto ste ipak haker, možete koristiti svoje sposobnosti kako bi manipulisali mašinama. Ovo radite tako što bukvalno uđete u sajber svemir i igrate mini-igru gde ubijate geometrijske elemente. Ovo je sigurno lepo izgledalo 94.-e ali danas nije ništa posebno. Štaviše, dosadno je i konfuzno. Ove sekcije dugo traju, neprijatelji vas mogu lako uništiti što znači da morate sve ispočetka. A pošto sve izgleda isto a vi možete da se pomerate (plivate) po cyber nivoima, lako se izgubite.
• Težina igre – System Shock će vas GAZITI! Odmah sam znao da je najbolje da igram igru na najlakšoj težini, jer nisam znao šta me čeka. Međutim, čak i na ovoj težini, neprijatelji su znali da me unište iz samo par udaraca, zalihe su bile ograničene a da ne spominjem sve početničke zamke koje vas lako mogu obeshrabriti. I naviknite se brzo da save-scummujete (da često quicksave-ujete i quickloadujete) jer će vam biti nužno u nekim sekcijama.

Poslednja, i ujedno najveća zamerka, zaslužuje svoj podnaslov.

Kuda? Gde? Kako? Zašto?

Kada se već dosta popilo, i ja sam već bio na izmaku snage ali dovoljno budan da se vratim kući, gospodin System Shock je otišao u WC i nije ga bilo neko vreme. U jednom momentu sam se zabrinuo i onako pripit počeo da ga tražim. Niko u kafani nije izgledao zabrinut kada sam počeo da se zapitkujem gde mi je budući tast jer, kako su rekli, “to je jednostavno tako kod njega”. Vratio sam se u stolicu i čekao ga. Da sam bar uzeo njegov telefon a bilo mi je glupo da zovem Bioshock i kažem da joj se otac izgubio. Eventualno se System Shock vratio nazad onako pijan i presrećan. Gledao me kao da nisam normalan kada sam mu rekao koliko sam se zabrinuo za njega. Kad sam završio, samo je počeo nenormalno da se smeje i privukao me u grub zagrljaj. Kombinacija neprijatnosti i nekog čudnog olakšanja je nešto što verovatno nikada neću zaboraviti.

Najveći problem u System Shock-u je taj što nemate nikakav putokaz gde dalje da idete. Igra očekuje da lutate, istražujete, preslušavate audio logove i sami shvatite kako da napredujete kroz priču. Problem je što je vrlo lako propustiti bilo koju od ovih stvari.

Recimo, za jedan deo vam je potrebno odelo protiv radijacije koje ste možda propustili pre dva nivoa. Da, možete da se vratite po njega ali ako ste propustili audio log koji vam govori gde je odelo uopšte, možete do sutra tragati za njim. Na prvih pet nivoa, imate sobe sa procesorima SHODAN-a koje morate da uništite. Svaki put kad uništite procesore, dobijete jedan broj koji morate da zapišete. Tek na sedmom nivou ukucavate sve ove nasumično generisane brojeve kako bi nastavili priču. I naravno, tek na sedmom nivou uopšte saznajete da ste trebali zapisivati ove brojeve. Da, rekao sam ‘zapisivati’ jer je igra odbila da ubaci quest log, indikatore, tracker ili podsetnik. Bilo šta od ovoga bi pomoglo da lakše napredujete kroz igru kao nov igrač ali su developeri odlučili da se drže tradicije.

Znam, originalna igra nije imala ništa što bi vam pomoglo da znate kuda dalje da idete i šta da radite i slažem se da ovo treba da ostane u ovom remake-u. Ali, to su bile 90e. Ovih dana, ovakve mehanike nisu prihvatljive. S toliko igara na vidiku, retko koji novi igrač će biti voljan da satima luta i pretražuje 9 spratova za onu jednu stvar koju je propustio a ne zna ni šta je to. Od toliko različitih modova za težinu mislili biste da ima bar jedan koji će vam reći kuda da idete, ali nije tako bilo. Zapravo, u najmanjoj težini stoji da ćete imati waypointove, ali ih jednostavno nije bilo (možda ih dodaju u day1 patch-u). I odmah sam znao da nešto nije u redu s ovim jer sam uz review kod za ovu igru dobio i ceo walkthrough (od početka do kraja) bez kojeg je verovatno ne bih ni završio.

I da napomenem, Bioshock ima vrlo lep putokaz ali sam i dalje uživao u istraživanju van glavnog puta. I ovde sam uživao dok sam istraživao ali u jednom momentu svako želi da nastavi dalje sa pričom. A system shock, jednostavno, ne želi da vam kaže gde dalje da idete.

Samo za obožavatelje originala

Sećam se da sam nekako dovukao gospodina System Shock-a nazad kući i da sam se nekako sam vratio svojoj. Ujutro me je System Shock pozvao na telefon i rekao mi je da se super proveo sinoć. Rekao mi je da sam onaj pravi i da će da me ubije ako ne oženim njegovu ćerku. Kao i uvek, bilo mi je neprijatno ali pomalo i drago. Iako ga poštujem, drago mi je što planiram da oženim Bioshock a ne njega.

Pre svega, drago mi je što sam konačno odigrao ovu igru i što sam video odakle potiče moja druga omiljena igra svih vremena. Atmosfera, naracija, traganje za predmetima kao i taj osećaj da ste zalutali u svet gde su do nedavno svi bili živi je apsolutno tu i vrhunski je urađen. Nažalost igra se previše drži mehanika iz prošlosti i odbija se modernizira jer je, kao i mnogi očevi, tvrdoglava i konzervativna.

Siguran sam da će obožavatelji uživati u modernom izdanju System Shocka ali sam takođe siguran da ovaj remake neće privući nove igrače. Zapravo, da nisam morao da odigram ovu igru za recenziju, sumnjam da bi je ikada završio.