Syberia: The World Before (2022)

Ahh Syberia, stara prijateljice dugo se nismo videli. Kao da je sve to juče bilo kada sam išao do prijatelja da ga molim da mi pozajmi kopiju igre iako je nije završio. Uspeo sam da ga nagovorim samo zahvaljujući činjenici da je zaglavio na jednoj zagonetci koju ne može da reši već nekoliko meseci. Point and click igre su imale tu crtu da svojim zagonetkama nateraju igrača da odustane i da bude srećan zbog toga. U međuvremenu C&C Generals groznica je zavladala zato što sam kasnio sa pozajmicom i ti CD-ovi su pronašli put do najmračnijih delova moje bibilioteke fizičkih izdanja. Kada vam dojadi konstantan žamor pregaženih jedinica na ekranu od strane allied tenkova odlučite se za mirniju opciju da biste napunili svoje baterije. Mislim da je taj mentalni momenat bio savršen da se upije setting ove igre na pravi mogući način. Kvalitetne mada neretko besmislene zagonetke, divan soundtrack i dijalozi, clockwork tehnologija i određena „nevinost okruženja“ su faktori koji su unosili toplinu tokom vremena provedenog za monitorom. Na taj način Syberia je stekla status terapeutskog sredstva. Nema osobe koja je odigrala a da nije rekla da je muzika divna i da je osećala samo pozitivne vibracije. Niste ustajali besni od kompjutera nego sa osmehom na licu zato što ste tokom kampanje mogli da otkrijete još neki sitan detalj o svetu u kome Kejt pokušava da pronađe Hansa i da uz Oskarovu pomoć proba da pronađe rešenje za fabriku mehaničkih igračaka. Benoit Sokal je odlično odradio posao sa estetske strane i scenarističke strane. Pravo malo remek delo za tadašnje vreme modernog dizajna.

Niko nije gadljiv na uspeh a pogotovu ne sam kreator i izdavač tako da su napori uloženi da se izbaci nastavak ove avanture ekspresno. Syberia 2 se prodala još bolje zahvaljujući naučenim lekcijama iz prethodne epizode. Nastavak priče je bio veoma dobar sa manjim problematičnim razvojem likova i previše bledim antagonistom ali završni deo avanture je dao takav dobar vajb da je igra kao celina bila za nijansu bolja od prvog dela. Nažalost treći deo je bio rob svog vremena i dizajnerskih rešenja koja su ostala zaglavljena u prvoj deceniji 2000-ih. Previše bagova, klišea i svega ostalog što je sušta suprotnost onome što Syberia serijal predstavlja je potpuno „ukanalilo“ franšizu. Mlak prijem kod fanova i kritičara je ukazivao da ćemo teško imati priliku da vidimo povratak ove igre na naše ekrane.

Došlo je vreme iskupljenja sa novim nastavkom koji počinje donekle stidljivo i sa veoma solidnim uvodom u naše protagoniste koje ćemo voditi kroz priču. Za početak imamo Danu Rouz, mladu pijanistkinju koja  pokušava da pobegne iz malog grada na muzičku akademiju u proleće 1937. dok se nad Evropom nadvija nacistička okupatorska senka. Na drugoj strani je Kejt Voker u 2004. koja pokušava da pobegne iz rudnika soli u koji je zatvorena posle događaja iz trećeg dela. Vremenom boravak u tom rudniku, sećanja i kompletan emotivni krah čekaju Kejt dok ne skapira da je došlo vreme da se otisne dalje i da pobegne iz tog užasnog mesta. Interesantno je kako prilikom bekstva Kejt uspeva da naleti na sliku Dane Rouz i da uvidi veliki broj slilčnosti između njih dve što joj pruža dodatnu motivaciju da se otisne u srce Evrope sa namerom da stigne do korena te misterije. Preplitanje dva istorijska timeline-a je dosta dobro odrađeno sa uzrocima i posledicama koje možete osetiti u kampanji i kakav značaj imaju za glavnog lika. Povratak dobro poznatog karaktera me je u potpunosti oduševio jer mi je generalno bio najomiljeniji NPC u prvom delu. Dijalozi su solidno napisani, imaju smisla i lišeni su donekle klišea. Situacija nije toliko ružičasta ali je barem na nivou prethodnih delova.

Sa tim stavom i interfejs nije dodatno menjan, nisu se trudili da se bave inovacijom nego evolucijom koja definitivno nije mnogo odmakla u moderne vode. UI je dovoljno intuitivan da vas nepretenciozno vodi kroz priču i da vam donekle da smernice ako negde zaglavite. Držanja za ruke nema što je veoma bitno, ako baš imate problema sa progresijom pojaviće se tu i tamo poneki „hint“ i to je to. Kroz kampanju imate standardne point and click stvari koje morate obaviti. Istraživanje lokacije, moguće je da ćete morati i piksele da lovite ali to se ne dešava često, razgovor sa likovima i iscrpljivanje dijaloga i naravno skupljanje objekata koji pružaju bitne informacije ili su ključni za progresiju. Većina zagonetki nije neka teška glavolomka na nivou Lucas Arts ili Sierra igara ali je skroz u duhu prethodnih delova tako da ljubitelji franšize će osetiti čar domaćeg terena.

Iako je linearnost Siberije njeno srednje ime, opcionalni kvestovi će biti isto ponuđeni sa određenim beneficijama ako ih završite. Nisu u pitanju neke astronomske stvari ali će vam pružiti uvid u likove i ovaj divni svet koji je izašao iz uma Benoa Sokala koji je nažalost preminuo prošle godine što je značajno uticalo na ton same igre. Oseća se neka zebnja i tuga na svakom koraku i nesigurnost u događaje koji će uslediti. No da se vratimo na opcionalne kvestove, dolaziće vam prirodno i nekako ćete ih spontano rešavati tako da ne deluju kao da „štrče“ nego su integralni deo same priče. Elegantno rešenje zaista. Mnogi će reći da je ovo više manje ista Siberija kao prethodne igre i neće se mnogo prevariti, naravno to je trend u industriji plus trauma koja se sigurno vuče od prethodnog dela.

Grafički Siberija jako lepo izgleda, animacije karaktera su dosta dobre mada facijalna ekspresija nije uvek na mestu. Šta se može očekivati od malog studija. Definitivno služi svrsi i drago mi je da su imali emotivne snage i motivacije da dovedu ovakav lep projekat do kraja. Doduše javljaju se povremeno padovi fps-a bez nekog očiglednog razloga i nadam se zakrpi ali definitivno to ne remeti doživljaj tokom igranja. Ovo nije fps, ovo je point and click slow paced igra u kojoj treba da se uživa lagano. Svemu tome i zvučna podloga doprinosi koja je ovde veoma kvalitetna. Glasovna gluma je na višem nivou a muzička podloga je posebna priča. Kompozitor Inon Zur je ovde odradio veoma dobar posao tako da očekujem da će se ovaj OST možda i naći na YouTube plejlistama zaljubljenika u dobre muzičke teme.

Za veći broj fanova Syberia: The World Before je must buy ako želite da se podsetite starih dobrih vremena ali nemojte očekivati čuda. Za sve ostalo imate naslove drugih izdavača. Definitivno u ovom delu obraz franšize je spašen i nadam se da će developeri možda imati hrabrosti da prikažu nešto novo u budućnosti.