Split Fiction (2025)

Danas u gaming industriji, gde većina igara liči jedna na drugu, imamo par studija koji su postali čuvari tradicija igara koje nisu više toliko aktuelne. Na primer: Capcom čuva survival horor, Nintendo čuva platforme, SquareEnix čuva JRPG… zapravo, možda baš i ne. Hazelight Studio, manji razvojni tim pod vlasništvo EA-a, su u poslednjih nekoliko godina postali čuvari, pa čak i inovatori split-screen igara. U Hazelight Studio igrama, uvek je potrebno imati dva igrača, ne možete igrati sami, a kako ne bi zaboravili da igrate sami, gotovo uvek vam je ekran podeljen u dva dela. Iako je ovo vrlo poznato nama starijim igračima, Hazelight Studio je gurao ovu formulu dalje, i nadmašio sva iščekivanja 2021, sa It Takes Two.

Ova zabavna split screen igra, osvojila je srca mnogih, pa čak i GoTY na GameAwards-u. Osim obaveznog split-screen-a, ova simpatična igra o mužu i ženi koji pokušavaju da se izmire kako bi spasili svoj brak, imala je vrlo unikatne mehanike. U skoro svakom nivou (poglavlju) svaki igrač bi dobio unikatnu sposobnost bez koje ne bi mogao da napreduje. Međutim, koliko god da je ta sposobnost unikatna ili zabavna, apsolutno je beskorisna bez sposobnosti drugog igrača. Iako je poenta igre bila da spasete brak fiktivnih likova, mnogi su igrali It Takes Two samo da bi videli kakve će nove power-up-ove dobiti u narednom nivou.

• Jedan igač bi, recimo, dobio eksere, a drugi čekić
• Neko bi dobio moć da se naduva i poleti, a drugi da postane brz i da se smanjuje
• Neko bi dobio element vode, a neko vatre

Isto tako bi se menjali i nivoi. Na jednom bi bili na kućici na drvetu, na drugom u bašti, a trećem bi bili u dečijoj sobi. Sve ovo pomešano sa utegnutim komandama i mogućnosti da dvoje ljudi igraju zajedno (čak i online gde samo jedna osoba poseduje igru), i nije ni čudo što se It Takes Two toliko proslavio.

Split Fiction, najjednostavnije, pokušava da odradi identično istu stvar, samo što ovaj put igramo kao dve spisateljice.

Naučna i epska fantastika

Mio i Zoi, su dve mlade spisateljice koje ne mogu nikako da izdaju svoje priče. Mio voli da piše o naučnoj fantastici (roboti, laseri, cyberpunk, ekstremni sportovi, letelice, itd.), dok Zoi preferira epsku fantastiku (zmajevi, magija, mitska bića, itd.). Jedan dan, dobijaju poziv od vrlo unikatnog izdavača koji su spremni da izdaju sva njihova dela, samo pod jednim malim uslovom. Umesto da napišu, mlade spisateljice treba da uđu svaka u svoju sferu, (nešto kao VR) kroz koje mogu da iskuse svoje avanture i na taj način će izdati svoje knjige (?).

Naravno, vrlo očigledno bude da ova zla kompanija pokušava samo da izvuče ideje od kreativnih ljudi, i Mio to brzo shvati. Baš pre nego što treba da uđe u mašinu, Mio se pobuni i slučajno upadne Zoinu sferu (odnosno u njenu priču).

Zajedno, ove dve spisateljice (koje se do tada nisu upoznale), treba da pobegnu iz mašine pre nego što im pokupi sve njihove ideje. Ovo rade tako što nalaze na gličeve dok prolaze kroz svoja dela. Problem je što obe devojke pišu o različitim temama koje se baš ne podudaraju, te se priča malo odvija u naučnoj fantastici, te u magičnom fantastičnom svetu.

Baš kao i It Takes Two, Split Fiction je u većini slučaja 3D platforma koja redovono menja power-upove. Prolazićete kroz prilično linearnu priču od oko 15 sati, gde ćete stalno menjati lokacije dok skačete, duplo skačete, dash-ujete, penjete se, koristite grappling hook, kao i predmete u svom okruženju.

Sve smo to već videli… ali ne na jednom mestu

Dok smo u It Takes Two uglavnom prolazili kroz porodičnu kuću, ovde prolazimo kroz svetove iz naučne i epske fantastike. I baš ovde moram da napomenem, ne čudi me što Zoi i Mio nisu mogli da nađu izdavača. Većina ideja, svetova, čak i sposobnosti su pozajmljene iz drugih igara. Prednost je, naravno, što su sve te ideje na jednom mestu, i što vrlo lepo koriste split-screen gde dva igrača igraju istovremeno. 

Ako ste aktivan igrač, velika je šansa da ste već iskusili neke od ovih poboljšanja. Split Fiction pozajmljuje ideje iz igara kao što su HALO, Hogwarts Legacy, Portal, SSX, Cyberpunk 2077, Metroid, Chained Together, i još mnoge druge. Ali da budem fer, Split Fiction ima i dosta svojih ideja koje su uglavnom uspešne, iako često deluje kao parodija. 

Priča takođe nije ništa posebno. Iako su mi do kraja igre postale drage, Mio i Zoi mi uopšte nisu bile simpatične tokom prvih par sati igranja. Mio je previše zatvorena i nadurena, dok je Zoi skroz suprotna. Nekako, ne deluju kao prave ličnosti. Srećom, ništa od ovoga stvarno nije bitno kada je reč o gameplay-u, koji stvarno nadmašuje sva iščekivanja.

Na jednom nivou, jedan igrač dobije sposobnost da se pretvori u majmuna, a drugi u vilu. Na drugom jedan igrač ima mač a drugi bič, a ima čak i nivoa gde svako dobije svog zmaja. Osim ovoga, Split Fiction takođe ima i Side Questove, pod nazivom Side Stories.

Dok prolazite kroz nivo jedne spisateljice, nekada ćete pronaći portal od druge koji vodi kroz kartku epizodu. Ovi nivoi nisu obavezni ali vam iskreno preporučujem da ih sve odradite, pa makar da razbijete monotoniju, glavnih nivoa, koji mogu da potraju. Mogu da budu kratke mini igre (kao recimo neka trka), ili čak kratki nivoi sa svojim unikatnim sposobnostima (kao recimo, gde igrate kao dva praseta).

Sve u svemu, iako me priča nije oduševila, lagao bih kada bih rekao da je igra dosadna. Čak i kada sam koristio sposobnosti koje mi se nisu svidele, znao sam da ću uskoro dobiti nove, i uvek sam se pitao s čime će Split Fiction da me iznenadi.

Težina i cena

Kao što možete da vidite po slikama, Split Fiction je jedna vrlo lepa, ali grafički ne-impresivna igra. Verujem da koristi isti stil kao i It Takes Two, i ovo se sasvim lepo uklapa kako sa magičnim, tako i sa svetovima naučne fantastike. Budite spremni da vidite mnogo lepih lokacija, prepunih detalja. Muzika, nažalost, nije ništa posebno. Za ovu recenziju, mi smo igrali Split Fiction na PC-u, i igra je prelepo radila bez ikakvih problema.

Kada je reč o težini, Spit Fiction nije teška igra. Dovoljno je da ste prešli nekoliko 3D platformi i ne biste trebali da imate problem ni sa čim što igra nudi. Međutim, ako niste… e pa, igra će vam i dalje izaći u susret. Split Fiction je vrlo darežlljiv kada je reč o check-pointovima. Čak i za vreme boss borbi, možete imati nekoliko check-pointova. 

Ako kojim slučajem niste iskusan igrač, kao recimo moja supruga, koja je celu igru igrala sa mnom, i za to ima lek. Ako kojim slučajem poginete, dovoljno je da tapkate jedno dugme na kontroleru kako biste brzo oživeli, dokle god je drugi igrač živ (ova mehanika je, naravno, obostrana). Nažalost, ako ste iskusniji igrač, naviknite se da čekate drugog (manje iskusnog) igrača, da vas stigne.

Kada je reč o ceni, vi možete igrati Split Fiction potpuno besplatno. Pazite kako funkcioniše: Dovoljno je da odete na zvanični Discord kanal, pronađete nekoga ko poseduje punu igru, i igrate s tim igračem kao gost, i to bez obzira da li igrate na Xbox-u, PS-u, ili PC-u. Naravno, ako želite da imate igru u svojoj kolekciji, možete je kupiti za €50 i na ovaj način igrati sa partnerom online, ili da sedite jedno pored drugog (kako sam ja igrao). Za ono što dobijete, ovo je, po meni, neverovatno dobra cena.