Sonic Superstars (2023)

Zašto SEGA, zašto ovo stalno radite? Zašto svaki put kad krenete da pravite dobru Sonic igru, uvek je pretovarite s glupostima dok ne napravite nered? Daj pustite plavog ježa da trči a ne da se pretvara da je neka Battle Royale igra.

Dok sam igrao Sonic Superstars ovako su mi išle misli:

• Prvi sat – Ovo je fantastično!
• Drugi sat – Ovo je možda najbolja Sonic igra koju sam igrao!
• Treći sat – Ok, ovo možda nije toliko dobro ali je jaka 9-ka.
• Četvrti sat – Zašto je ovo u igri?
• Peti sat – Molim te, Sonic Superstars, nemoj da ti dam 8.
• Šesti sat – Ti stvarno želiš šesticu?
• Sedmi sat – Dobro, ako baš hoćeš…

Kad radi kao Sonic igra, Sonic Superstars je odlična. Komande su savršene, muzika je fenomenalna, nivoi su šareni i kreativni i 2D gameplay u 3D okruženju se super uklapa. Stvarno sam uživao tokom prvih par sati. Međutim, kako sam napredovao kroz igru i otkrivao sve ostale frustrirajuće i nepotrebne mehanike koje Sonic krije, žao mi je što moram da saopštim, da je ovo “samo još jedna Sonic igra”.

Kad Sonic valja, onda STVARNO valja…

Kao i skoro sve druge Sonic igre, Dr. Eggman je napravio zlu armiju robota, i preti malim životinjicama. Sve zavisi od Sonic-a i prijatelja da zaustave zlog doktora i spasu svet. Kao što uvek kažem, nije kao da Mario igre imaju bolju priču, tako da ne zameram ni Sonic-u.

Sonic Superstars koristi Unity engine, što je bilo malo zabrinjavajuće jer taj engine nije baš prikladan za ovakve igre. Međutim, drago mi je što mogu da vam saopštim da Sonic Superstars izgleda i radi odlično na ovom engine-u. Kada Sonic, trči, skače, zaleće se i glatko prolazi kroz nivoe, stvarno je fenomenalan osećaj. Uživao sam u prvih nekoliko nivoa ove igre jer sam radio ono što Sonic najbolje zna: da brzo trči! Stvarno je dobro urađeno. Osećao sam se kao da igram pravi nastavak Sonic Mania-e. 3D okruženje je tako fino skockano čisto da igra lepše izgleda ali ne i da se igra kao 3D Sonic igra.

Vi možete celu igru igrati kao Sonic, Tails, Knuckles ili Amy Rose. Svaki karakter ima svoje specijalne sposobnosti i na vama je da birate ko vama najviše odgovara. Meni se jako sviđa Amy Rose zbog svog dodatnog okreta čekićem ali sam ipak većinu igre odigrao kao Sonic. Mada, čak i da preferirate da igrate kao plavi jež, imate specijalne nivoe gde morate igrati kao neko od drugih karaktera. Ovi nivoi su posebno napravljeni za Tails-ovo letenje, Knuckles-ovo penjanje, lebdenje i uništavanje zidova, ili Amy-in čekić. Sasvim lepo su se uklopili unutar igre. Ako volite da skupljate smaragde (Emerald), sada vam je na raspolaganju nova mini igra. Vi padate u dimenziju gde smaragd beži od vas a vi koristie druge lebdeće dragulje da se zakačite za njih sajlom (grappling hook) i stignete smaragd. Vrlo su zabavni ovi bonus nivoi.

I da još napomenem, Sonic Superstars se ne plaši da bude inovativan. U nekim momentima me je igra vrlo prijatno iznenadila sa inovacijama. Na jednom nivou se vreme izokrenulo i bilo je potrebno vratiti se u nazad na sam početak nivoa dok su se neprijatelji i platforme takođe pomerale unazad. Na jednom nivou Sonic čak sedne u Dr. Eggman-ovu ikoničnu letelicu i igra se pretvori u space shooter. Sonic Superstars uvek ima neku novu mehaniku u rukavu, bilo to dobro ili loše…

Kad Sonic ne valja, onda STVARNO NE VALJA.

Ajde, kao i uvek u mojim recenzijama da krenem od stvari koje su mi najmanje smetale i da polako dođem do stvari koje su mi najviše smetale:

Znate kada u 2D sonic igrama prođete kroz check-point i dobijete bonus nivo? E pa, ima ih i u ovoj igri. Ovi bonus nivoi su dosta slični onima iz prve Sonic igre, samo su nekako lepše napravljeni. Naime, kada uđete na bonus nivo, vi dobijete tri mala nivoa i na svakom imate mogućnost da pokupite veliki Sonic novčić (kasnije ćemo o njima, spremite se). Ovi nivoi su zabavni, ali problem je što su bukvalno na svakom ćošku. Na jednom nivou možete ući na 3-4 ovakva bonus nivoa. Previše ih ima. Na kraju sam ih samo izbegavao, naročito kad sam otkrio za šta mi zapravo služe ti Sonic novčići.

• Super moći – Svaki od sedam smaragda haosa vam takođe daje i super moć. Možete dobiti moći kao što su uništavanje svega na ekranu, dashovanje u vazduhu, otkrivanje skrivenih stvari i još par drugih power-upova. Uglavnom ih možete koristiti svega par puta po nivou jer im dugo treba da se napune nakon korišćenja. Problem je, što vam uopšte neće trebati. Nemojte loše da me shvatite, ove moći su korisne, ali apsolutno vam nisu neophodne i s obzirom kako deluju neprirodno u Sonic igri, možda ih nećete ni koristiti. Ja nisam.
• Nagla promena gameplay-a– Superstars voli da menja gameplay mehanike s vremena na vreme. Nekada je ovo super, kao što je nivo sa letelicom ili kada uđete u džinovsku bušilicu, ali ponekada to bude loše. U jednoj kratkoj zoni se pretvorite u miša i potrebno je da se popnete na vrh platforme dok vam iskaču neprijatelji. Ako vas pipnu, nazad na početak i sve ponovo. Igra je puna ovakvih momenata gde promeni gameplay i onda vas kažnjava jer vi niste bili spremni za to. A ovo je najgore kada se susretnete sa…
• Instant death mehanike – Verovatno znate da je Sonic ima zaštitu dokle god ima makar jedan prsten kod sebe. E pa, nije uvek tako. Kao i u prošlim Sonic igrama, ima situacija gde vam ni prstenje neće pomoći. Ako padnete u provaliju, umirete. Ako vas spljeska platforma ili kamen, isto umirete. Ako samo stojite pored kamena koji padne na zemlju, opet možete umreti jer je jedan Sonikov piksel bio unutar te zone. Znam da izgleda kao da cepidlačim ali stvarno je bilo situacija gde sam umirao a da skoro nije ni bilo razloga za to.
• Morao sam da utišam TV – Kako sad ovo, zar nisam malopre rekao da je muzika dobra? Jeste, muzika je jako dobra, čak je odlična. Svaki nivo ima svoju posebnu melodiju i skoro sve su zabavne. Problem su zvučni efekti. Igra baš često voli da koristi dosadne zvučne efekte i da ih stalno ponvalja iznova i iznova. Zapravo, evo izvolite video. Kad sam ja morao da patim, morate i vi.

 

• Boss borbe – Sonic igre nisu baš poznate po dugim i teškim boss borbama. Osim možda poslednje boss borbe, većina Sonic igara ima vrlo jednostavne okršaje. E pa, u Sonic Superstars ovo je malo drugačije. Boss borbe su u početku vrlo kreativne i zahtevaju da naučite putanju. Ponekada je potrebno da kroz isprobavanje naučite prave mehanike ali je uglavnom vrlo zadovoljavajuće pobediti boss-a. Kako se budete približavali kraju, Boss-evi će postati agresivniji a vi ćete imati sve manje i manje šansi da ih napadnete. Za neke boss-eve imaćete svega par sekundi da uradite jedan napad, dok ostatak vremena samo izbegavate njihove napade. Kad smo već kod toga…
• Poslednji boss – Ajde da ništa ne spoilujem, ali poslednji boss je užasan. Nije težak, nego je samo dugačka borba koju morate odraditi skoro bez greške. Cela borba traje oko 5-6 minuta, sastoji se od nekoliko faza i boss može da vas instantno ubije kad god želi. Ako u bilo kom momentu umrete, morate sve iz početka. Najgore je što ovaj boss, kao i prethodni, ima samo određene trenutke gde je ranjiv, dok vi svo ostalo vreme morate samo da izbegavate napade i ne umrete. Uopšte nije bilo zabavno.

Lokalni multiplayer i Time Trials

Glavna igra će vam trajati oko 10ak sati, možda čak i manje. Kada pređete glavnu igru, otklučavate i alternativnu priču novog karaktera. Ovo vam možda daje još par sati. I šta još možete da radite u Sonic Superstars?

Pre svega, imate local co-op. Ako imate dodatne controller-e i par prijatelja dajte im drugi, neka izaberu druge likove i igrajte zajedno. Šta je ovde problem? Problem je što igra stvarno nije namenjena za lokalni co-op. Skoro uvek će vam se desiti da jedan igrač izostane za drugim. A pošto igra nema split-screen kamera će pratiti… pa zapravo ne znam. Igra sama odluči koga treba da prati i često se desi da prati pogrešnog igrača. I da budemo fer, mislim ni da lokalni co-op u Mariju nije baš savršen ali bar tamo niko ne žuri toliko i svi uvek nekako stanu na jedan ekran. U Sonic Superstars, kao da non-stop gledate samo jednog igrača dok drugi dođu i odu kao znakovi na putu.

Time Trials, s druge strane, jako lepo radi. Izaberite tablu, stignite što pre možete do kraja i onda poredite svoje vreme sa svima ostalima. Sasvim lepo odrađeno.

I evo, dočekasmo da vam, konačno, kažem za šta služe oni veliki Sonic novčići. Spremite se za…

Fall Sonics

Jao Bože! Zašto, zašto, zašto!? Novčiće koje skupljate tokom glavne igre i za vreme onih dosadnih bonus nivoa, služe da biste kupili kozmetiku u Sonic Superstars Battle Mode-u. A šta je battle mode?

Najjednostavnije da vam kažem, Battle mode je Fall Guys. Izvinjavam se, Battle mode je LOŠ Fall guys. Ovo je takođe jedini mod gde možete igrati online protiv drugih igrača. Pre svega, vi prvo napravite svog robot avatara. Možete da mu menjate glavu, telo, noge ruke, boje i svašta još. Onda lepo kažete da hoćete da igrate i onda čekate, i čekate, i čekate još malo i možda nađete neki meč. Ja sam za celu ovu recenziju uspeo da pronađem samo jedan meč gde sam igrao sam samo jednim pravim igračem. I da napomenem, igrao sam Battle Mode NAKON što je igra izašla i bila dostupna svima.

Svaki Battle Mode meč se sastoji iz tri (od četiri moguće) igre.

• Jedna od tri igre je trkanje. Ovo je jedina igra koja nekako ima smisla. Trkajte se ko će prvi stići do cilja i usput postavljajte banane i prepreke drugim igračima.
• Druga igra je survival. Imaćete par platformi a iz pozadine će vas gađati topovi i ostala gamad. Potrebno je da skačete sa jedne platforme na drugu i da ne padnete u provaliju. Poslednji koji bude stojao je pobednik… baš kao i u Fall Guys.
• Star Snatcher – vi se trkate sa ostalim igračima ko će skupiti najviše zvezdica. Kada primite štetu gubite zvezdice
• I poslednja igra, koja je apsolutni haos, je Zap Scrap. Svaki igrač dobije energetsku kuglu i pokušava da uništi druge igrače. Dovoljan je jedan hitac da nekoga uništite ali za svega par sekundi se ponovo vrate u igru. Onaj ko ima najviše “kill-ova” pobeđuje. Apsolutni je haos i ponekada kugle samo prođu kroz igrače.

U zavisnosti koje mesto osvojite u Battle modu, dobićete još više/manje Sonic novčića kako bi kupili još kozmetike za vašeg avatara.

Jednostavno ću vam reći: ovo nije zabavno. Ne samo zato što nema igrača, nego i da igrate protiv botova ili prijatelja i dalje je vrlo labavo i jadno iskustvo. Još gore se osećam kada shvatim da sam sve one novčiće iz glavne igre skupljao kako bi kupio jednu bezveznu glavu za mog robot avatara. Jedina zanimljiva atrakcija u battle modu su te trke.

Skupa je igra

Sonic Superstars ne vredi za svoju cenu €60. Glavna priča traje kao dve Sonic igre sa Sega Mega Drive-a. Čak i sa dodatnom pričom koju otključate nakon što pređete glavnu igru ovo i dalje nije dovoljno da opravda punu cenu. Mislim da ne treba da napomenem da Battle Mode uopšte nije dobra zamena za manjak sadržaja.

Za €30, preporučio bih ovu igru čak i sa svim nedostacima.