Sonic Mania (2017)

Pet godina nakon Sonic the Hedgehog 4: Episode II, koji je bio solidan naslov, ali ne i mnogo više od toga, stiže nam nova 2D igra sa plavim ježom u glavnoj ulozi: Sonic Mania. Ništa preterano uzbudljivo, pomislili biste, jer najbolje što Sonic može da ponudi videli ste, sada već davnih devedesetih godina. E pa pogrešili biste, jer smo u 2017. godini dobili sjajnu Sonic igru, koja staje rame uz rame sa Mega Drive klasicima.

Kako je ovo moguće? Razvoj Sonic Mania igre je predvodio Christian “Taxman” Whitehead, čovek koji je već itekako bio upoznat sa serijalom. Poznat je po kreiranju Retro Sonica, fan igre koja je radila u Retro endžinu, koji je takođe napravio, a koji je omogućavao fiziku klasičnih Sonic igara. Taj endžin ga je kasnije doveo i do zvanične saradnje sa Segom, pa je Taxman zaslužan za Sonic The Hedgehog, Sonic the Hedgehog 2 i Sonic CD portove za mobilne telefone i tablete. Na novoj igri je radilo još ljudi iz Sonic zajednice, kao što su Simon Thomley, poznat po Sonic Megamix projektu, i kompozitor Tee Lopes, koji je stekao popularnost sa svojim nezvaničnim Sonic remiksovima.

Da bi platformer bio zaista dobar, kontrole i fizika moraju biti odrađeni kako treba. U ovom slučaju osećaj je kao u starim igrama, sem činjenice da sada ne igrate na CRTu, bez ikakvog input laga. Sonic Mania je igra “sa jednim dugmetom”, pored kretanja na strelicama dostupan je još samo skok. Trčanje i skakanje je precizno kao i nekada, i moći ćete samo sebe da krivite kada dođe do Game Over ekrana. A osim ako redovno i dalje ne igrate Mega Drive, doći će, jer je Mania vrlo izazovna igra.

Tokom godina je izašlo mnoštvo Sonic igara, a jedan od načina na koji su pokušavali da ih učine svežim bilo je uvođenje novih Sonicovih prijatelja. Međutim, ako pitate bilo kog fana serijala koji lik mu je omiljen, sigurno je da se neće izjasniti da je to Big the Cat. Na svu sreću, igra koja je pred nama osim što se vraća korenima u vizuelnom i gameplay aspektu, uključuje samo najbolje (neki bi rekli i jedine dobre) sporedne likove. To su, naravno, Tails i Knuckles.

Glavni mod, prikladnog imena Mania, se sastoji od dvanaest zona, a svaka je podeljena na dva nivoa, sa boss borbama na kraju. Moguće je igrati kao Sonic, Tails, Knuckles i Sonic & Tails (podržava i dva igrača). Sonic je najbrži, ali pošto sem toga nema posebne sposobnosti kao ostali likovi, doneta je odluka da se Sonic učini još primamljivijim. On sada ima potpuno novi potez, Drop Dash, koji se izvodi držanjem dugmeta za skok, dok je u vazduhu. Drop Dash omogućava da dobijete ubrzanje lakše nego ranije, ali u klasičnom retro stilu, igra vam ovu neobaveznu tehniku nigde neće otkriti, već je potrebno da je nekako sami provalite. Tails može da leti a Knuckles da lebdi i penje se, pa tako nakon jednog prelaženja igre, igranje sa drugim likovima koristeći njihove specifičnosti može biti zanimljivo i sveže. A s obzirom koliko je Mania zabavna, lako se može desiti da vam jedan prolazak kroz nivoe ne bude dovoljan.

Mania predstavlja kombinaciju izmenjenih nivoa iz Sonic 1, 2, 3, CD i Knuckles, i nekih potpuno novih. Iako ćete većinu prepoznati ako ste igrali stare igre, jer je razmera novih-starih u korist starih nivoa, oni su sada obogaćeni i nekim novim gameplay mehanikama i iznenađenjima. Pa tako nemojte da se začudite ako naiđete na Sonic 2 bossa na kraju nekog Sonic 1 nivoa. Kompletno novi, do sada nepoznati, kao što je Studiopolis se sjajno uklapaju. Neki od njih su inspirisani konceptima iz odbačenih nivoa iz prethodnih igara, a u potencijalnom nastavku bismo voleli da vidimo još više ovakvih skroz nepoznatih okruženja.

Ako pažljivo istražite lokacije, možda ćete naići na specijalne nivoe. U njima jurite leteći brod na 3D putu, usput skupljajući plave sfere za ubrzanje i prstenje za produženje vremena, koje vam ističe dok pokušavate da ga sustignete. U slučaju uspešnog prelaska dobijate Chaos Emerald, a skupljanje svih sedam otključava posebnu borbu i kraj igre, ako igrate sa Sonicom. Pored specijalnih, postoje i bonus nivoi. To su oni gde sve plave sfere treba da se pretvore u crvene. Brutalno je teško preći ih sve sa zlatnim medaljama, ali ako se rešite za ovaj poduhvat, nude simpatične nagrade kao što su otključavanje Debug moda i Mean Bean mini igre, koja je zastupljena i u sklopu jednog nivoa.

U podešavanjima igre mogu se izabrati različite opcije za prikaz slike, uključujući dve koje simuliraju tzv. scanlines i izgled na CRT ekranima. Šta god procenili da vam najviše odgovara, Mania izgleda divno, kao pravi retro platformer, ali sada u 16:9 formatu. U praksi nam se nakon isprobavanja najviše dopala CRT-Sharp, kao i None opcija, za sirov prikaz piksela. A koliko god dobro da izgleda – Mania zvuči još bolje. Praktično svaka lokacija ima vrhunsku muzičku pratnju, koja će vam poboljšati utisak i tokom nivoa koji vam možda nisu omiljeni.

Sonic Mania se drži retro konvencija, u segmentima gde to možda i nije savršeno rešenje. U drugoj polovini igre zone postaju vrlo izazovne, i sa tri života teško da ćete iz prve moći da ih završite. Iako poseduje checkpoint sistem, gde ako izgubite tokom boss borbe na kraju drugog nivoa zone možete odatle i da nastavite, ukoliko vam je ostalo još života, save sistem je vrlo rigorozan. Gubitak poslednjeg života u takvom okršaju znači da ćete oba nivoa te zone morati ponovo da pređete, samo radi nove šanse za borbu protiv bossa na kraju. Kao omaž originalima na početku se može izabrati No Save opcija ali šteta je što nije ubačena i jedna za manje strpljive igrače, koja bi nudila čuvanje pozicije na kraju svakog nivoa. Ovako, igraču ostaje da uči na greškama, bez mnogo opraštanja.

Naizgled sve što je bilo potrebno da se napravi još jedan kvalitatan Sonic bilo je učestvovanje ljudi iz zajednice, koji su nekada samo igrali klasike. Sonic Mania je igra za fanove, od fanova. Igrači koji su voleli Mega Drive igre definitivno neće biti razočarani, ali Mania je takođe i savršen naslov za upoznavanje sa serijalom na novijem hardveru, za ljude koji su možda igrali samo 3D Sonic igre ili su nekako uspeli da potpuno zaobiđu kultni serijal.