PGA Tour 2K25 (2025)

Golf možda nije sport koji privlači mase kao “fuca” ili “basket”, ali oni koji ga vole, znaju koliko može biti iscrpljujuć i tehnički zahtevan. PGA Tour 2K25 stiže sa pompeznim najavama unapređenog realizma, dublje mehanike i mogućnostima koje bi trebale da zadovolje i najzahtevnije ljubitelje ovog žanra. E sada glavno je pitanje, da li je 2K uspeo da ispravi mane prethodnih izdanja ili je ovo još jedan „copy-paste“ naslov sa zavlačenjem ruke u džep fanova?

Prvo što upada u oči pri pokretanju PGA Tour 2K25 jeste vizuelni aspekt cele prezentacije. Iako serijal nikada nije bio poznat po vrhunskoj grafici, jasno je da su HB Studios uložili trud u po pitanju nadogradnje endžina i u osvežavanje izgleda terena i poboljšanje osvetljenja. Tereni izgledaju živopisnije nego pre – trava deluje gušće, a refleksija vode dovodi do pomisli da biste zaista želeli da budete tamo i pored tromosti celog sporta koji možda neki smatraju izuzetno nezanimljivim.

Kada pređemo na modele igrača, stvari postaju “malo” problematične. Iako su pokreti sada fluidniji, lica su i dalje beživotna, a animacije emocija su na nivou osveženog betonskog zida. Ako ste igrali prethodne naslove, verovatno ćete primetiti da se vizuelni skok ne oseća drastično – više kao blago poboljšana verzija nego potpuni overhaul na vizuelnom planu. Često je problem u ovakvim igrama da se ne obrati pažnja na ovaj detalj ali kako je moguće da to glavni dizajner zanemari kada je 60% fokusa kamere na samom igraču. Takve odluke mi nisu jasne ali teško je poverovati da ako skenirate Tajgerovo lice ne dobijete makar jedan osmeh ili “mršt”.

Jedan od najvećih noviteta u PGA Tour 2K25 jeste EVOSwing sistem kontrole. Umesto standardnog načina udaranja lopte, sada imate priliku da koristite kombinaciju analoga i klikova kako biste postigli veću preciznost. Ovaj sistem deluje odlično na papiru – dodaje dodatni sloj realizma i omogućava igračima da na skoro OCD nivou podešavaju svoj zamah. Ako ste navikli na klasične kontrole, prilagođavanje EVOSwing mehanici može biti izazov. Osećaj je prirodniji i precizniji, ali takođe zahteva puno strpljenja i prakse. Nekim igračima će ovo biti revolucionarno unapređenje, dok će drugi želeti da se što pre vrate na klasičan način igranja ili bace kontroler. Opet imamo “learning curve” koji će veteranima igre možda biti dodatna prepreka.

Dobra vest je da igra omogućava prilagođavanje težine, tako da možete podesiti preciznost zamaha, pomoć pri nišanjenju i druge parametre kako bi odgovarali vašem stilu igre. Režim karijere je i dalje srce naslova i donosi najviše sadržaja za one koji vole single-player iskustvo. Počinjete kao nepoznati golfer i kroz niz turnira gradite reputaciju, privlačite sponzore i otključavate nove mogućnosti. Ništa revolucionarno ali donosi novu dozu imerzije koja je donekle falila prethodnicima u serijalu. Sada imamo i nove arhetipove igrača, što znači da sada možete još preciznije oblikovati svog lika – da li će biti fokusiran na snagu, preciznost ili možda volite balansiran stil? Ovi izbori utiču na način na koji ćete igrati, što dodatno doprinosi strategiji na terenu.

Problem nastaje kada shvatite da je, kao i u prethodnim izdanjima, progresija delimično vezana za virtuelnu valutu (VC). Ova valuta se koristi za otključavanje kozmetičkih predmeta, ali i za ubrzavanje napretka vašeg lika. I dok su mnogi od ovih predmeta potpuno opcioni, postavlja se pitanje koliko su balansirani u kontekstu igre. Ako želite brže napredovanje u karijeri, grindanje do bezumlja vam ne gine i jedino rešenje je otvaranje novčanika. Neki će ovo videti kao normalan deo modernih sportskih igara, dok će drugi biti razočarani što se monetizacija i dalje agresivno gura u serijal.

Znači stigli smo do glavnog skeleta u ormanu. Toga sam se i bojao ali neke navike zaista teško umiru. Iako ne morate nužno koristiti RMT (Real Money Transaction), igra vas često podseća da ta opcija postoji, što je blago rečeno frustrirajuće. No ako niste fan svega toga, možete slobodno zanemariti iritantne poruke i nastaviti u svom stilu velikog majstora grindanja.

Za one koji vole takmičenje protiv pravih igrača, PGA Tour 2K25 donosi solidan online segment. Crossplay konačno radi, omogućavajući igračima sa različitih platformi da se takmiče jedni protiv drugih. Ovo je veliki plus, jer ranije zajednica nije bila dovoljno velika, pa je bilo teško pronaći protivnike u određenim modovima igre. Sada je to dosta svedenije i takoreći glaće iskustvo pa vam neće biti mučan odlazak u online svet.

Societies mod, gde možete kreirati sopstvene golf klubove i organizovati turnire, i dalje je jedan od najboljih aspekata online moda. Ovaj režim pruža priliku da okupljate prijatelje i kreirate sopstvene izazove, što za one koji imaju volje da se time bave je jedan pravi sandbox mogućnosti. Ako imate ekipu koja je golferski orijentisana – eto vam sjajne zabave nekoliko nedelja a možda i meseci. Ne bih da spominjem lagove ali na tome se konstanto radi tako da i nije neki odlučujuć faktor ali može pokvariti užitak.

PGA igre nikada nisu imale spektakularan soundtrack, ali ono što zaista može razočarati jeste komentarisanje tokom partija. Tu reči nemam i zaista je neverovatan nivo lenjosti koji je prikazan u ovom segmentu igre.  Realno vidi se da su komentatori iskusni i znaju pravila golfa, ne daj bože da je drugačije. Kada dođemo do dijaloga tu cela atmosfera pada u vodu. Razmena komentara je često repetitivna i generička. Umesto da stvaraju uzbuđenje i podižu atmosferu prilikom ključnih udaraca, često će se čuti iste rečenice nakon kojih je zevanje neminovno. Uhvatio sam sebe par puta tokom meča u zevanju čim čujem anemične komentatore.

S druge strane, ambijentalni zvuci su odlično odrađeni – oseća se šum vetra, ptice u daljini i udarci lopte, što doprinosi osećaju da ste zaista na terenu i prosto poželite da odete na Adu Ciganliju da se oprobate u ovoj kako kažu poznavaoci “igri kraljeva”.

Skoro je očekivano da je PGA Tour 2K25 igra koja donosi donekle neka značajna poboljšanja, ali u isto vreme ne rešava sve probleme koji su mučili prethodne naslove. Obrazac ponašanja se ponavlja kao i kod igara koje su nastale u kuhinji poznatog konkurenta EA Sports-a. E sada koliko je 2K spreman da zagrize da bi se izdvojili od svega to je pitanje ali sudeći po trendu koga se tvrdoglavo drže da bez para života nema, sumnjam da ćemo dobiti pozitivan epilog u skorije vreme.

Igru na test smo dobili preko distributera “CD Media”