NieR: Automata (2017)

Kada je najveći japanski gaming časopis Famitsu prošle godine pitao svoje čitaoce, tokom perioda proslave 10 godina PS3 konzole na tržištu, da glasaju za najbolje igre sa ove platforme, prvih pet igara su zauzele veoma popularni hitovi kao što su Demon‘s Souls, The Last of Us, Dark Souls, Final Fantasy XIII i MGS4: Guns of the Patriots. Ali šesta igra na listi je iznenadila mnoge – NieR. Kako je moguće da je veoma malo zapažena JRPG igra sa dosta tehničkih problema i koja se očajno prodala u mesecima odmah posle premijere ogromne Final Fantasy XIII igre ipak uspela da ostane u sećanjima japanske publike i po svojoj popularnosti nadmaši ogromne planetarne hitove kao što su Uncharted 2, GTA V i Skyrim? Odgovor na ovo pitanje se krije u istoriji serijala Drakengard koji je pod vođstvom režisera Yoko Taro-a stigao prvi put u prodaju 2003. godine. Posle dve kritički neuspešne Drakengard igre na PS2 konzoli (obe su baš bile dočekane na mač od strane svetskih medija), Yoko Taro je sa NieR-om pokušao da se probije u popularnost sa veoma ambicioznom akcionom PS3 JRPG igrom koja je nažalost našla dom samo u kućama pravih ljubitelja lika i dela ovog režisera. Kako su godine odmicale ova mala armija fanova je lagano rasla, NieR je dobio status „kultne“ igre, a Yoko Taro i Square Enix su pokušavali da nađu način kako da vrate život u posrnulu Nier franšizu.

Posle dugogodišnjih pregovora, Square Enix je najzad dao dozvolu da se nastavak napravi ali pod uslovom da se osnovni gameplay igre promeni u neki drugi žanr. Potrage za novim gameplay-om je završena 2014. godine potpisivanjem ugovora sa poznatim japanskim studijom Platinum Games i mnogim ključnim developerima igara Metal Gear Rising: Revengeance, Bayonetta 1 & 2, uz dogovor da će Yoko Taro ostati na poziciji režisera sa punim ovlašćenjima da kontroliše priču igre. Projektu se pridružio dizajner karaktera Akihiko Yoshidi (Final Fantasy Tactics, FF XII, Bravely Default) kao i kompozitor originalne Nier igre Keiichi Okabe. Ovaj tim je ponosno predstavio igru NieR: Automata tokom E3 2015 sajma, davši fanovima Drakengard i Nier franšiza iznenađenje koje je veoma lako nadmašilo ogromne najave koje je Sony imao samo par sati ranije (legendarni trostruki kombo koji je odjeknuo preko celog sveta – The Last Guardian, Final Fantasy VII Remake i Shenmue III).

Sada kada je NieR: Automata najzad stigla u prodaju, slobodno možemo reći da su dugo čekanje za njen izlazak i visoka očekivanja javnosti bila totalno opravdana. NieR je sa ovom igrom nazad postala franšiza koja može zadovoljiti široke narodne mase, sa odličnim miksom priče, gameplay-a i RPG sistema koji promovišu pametno igranje i nagrađuje igrače koji ulože vreme da nauče njene napredne i skrivene tehnike.

NieR: Automata je smeštena u daleku budućnost posle kraja prve NieR igre (čiju radnju uopšte ne morate znati da bi ste uživali u ovom naslovu!), hiljadu godina posle prvog rata čovečanstva i vanzemaljaca koji su na Zemlju sa sobom doneli armiju robota. Suočeni sa totalnim uništenjem, par stotina hiljada zemljana uspevaju da se evakuišu na Mesec, ostavljajući opustošenu Zemlju pod kontrolom beskrajnih armija robota i njihovih vanzemaljskih gospodara koji se nikad nisu ni pokušali da ostvare bilo kakvu direktnu komunikaciju sa Zemljanima. Jedina nada čovečanstva za povratak u domovinu je ogranizacija YoRHa koju sačinjavaju visoko trenirani androidi sa zadatkom da uspostave kontrolu nad uništenom zemljom. Posle nekoliko vekova bezuspešnih pokušaja YoRHa-e da ostvare bilo kakav uspeh, dvoje android operativaca 2B i 9S upadaju u avanturu koja će im otkriti istinu oko događaja odmah posle davnog uništenja Zemlje, već će i rešiti misterije iza iznenadnog početka čudnog ponašanja robota, vođstva YoRHa-e i preispitivanja naređenja da androidi i roboti ne smeju da prikažu ljudske emocije.

Ova veoma zanimljiva SF priča je ispričana ne samo tokom prvog prelaska kampanje (koje traje u proseku oko 11 sati, sa dosta opcionih sub-misija koji mogu dosta produžiti igranje), već igrači moraju uložiti dodatno vreme u nova New Game+ prelaženja u kojima će dobiti mogućnost da preuzmu kontrolu nad totalno drugim likovima čija priča će dodati mnoštvo novih detalja (ovakav pristup igri je pozajmljen od ranijih Drakengard i Nier igara). Za prelazak centralnih pet kampanja (A, B, C, D i E) je potrebno odvojiti čak oko 40 sati, što definitivno podiže vrednost igre i igračima daje dosta vremena i content-a da se udube u veoma detaljno napravljen Nier univerzum. Priča često ima obrte i čudne događaje, tako da prosto tera igrača da igra dalje bez prestanka. Negativna stvar kod ovakvog pristupa storytelling-u je činjenica da će igrači često posećivati iste lokacije (pogotovo u B kampanji), ali srećom svi novi glavni likovi nude drugačije načine igranja, što pomaže dosta da igra ne postane jednolična i dosadna. Pored ovih centralnih New Game+ kampanja, NieR Automata takođe krije i preko 20 drugih opcionih skrivenih završetaka, od kojih su mnogi komični ili se dobijaju na veoma komplikovane načine. 

Platinum Games je tokom zadnjih 10 godina postao poznat po svom akcionom “stylish“ gameplay-u, a NieR: Automata je još jedan dokaz da oni definitivno ne treba da prestanu da prave ovakve igre. Odmah po prvom pokretanju dobićete mogućnost kontrole 2B ratnice koja se kreće veoma brzo po terenu i u stilu najboljih akcionih igara vešto barata sa dve vrste mačeva koje igrač može nadograđivati radi bolje efektivnosti u bitkama. Broj combo poteza je mali (i igra ne nudi nikakve HUD brojače ili nagrade za dobro koriscenje komboa), ali kombinovanje brzog kretanja, dodge poteza i „Pod“ robota koji ima dve vrste napada iz daljine, igrači već u prvih pola sata mogu veoma lako da se naviknu na sistem borbe koji će biti korišćen tokom toka cele igre. Ovo je dobra stvar za novajlije i ljude koji ne žele da iskuse prevelik izazov, ali je definitivno minus za okorele fanove ovog akcionog žanra koji traže veliku dubinu gameplay-a ili popularno otvaranje novih gameplay mogućnosti pred kraj kampanje igre. U svakom trenutku možete preko d-pad da promenite sastav oružja koje nosite, vrstu napada koje Pod robot koristi, kao i da pristupite napitcima za lečenje, napad i odbranu. Bitno je napomenuti da korištenje d-pad dugmadi ne zaustavlja tok igre, dok se sve te iste radnje mogu obaviti i preko sistemskog menija kada je igra pauzirana. Sve bitke od najmanjih do najvećih su veoma impresivne i zadovoljavajuće, a dizajn, kretanje i maniri protivnika su često veoma čudni i zabavani.

Dok je 2B totalno fokusirana na ofanzivu, drugi likovi (na primer njen saborac) su više posvećeni novim sposobnostima koje omogućavaju da tok bitaka teče drugačijim tempom. Na primer 9S umesto korišćenja dva hladna oružja ima samo jedan mač i mogućnost hakovanja protivnika (što dovodi do njihovog oštećenja, uništenja ili preuzimanja kontrole nad njima) koje je prikazano u stilu jednostavne ali veoma zahtevne shoot-em-up igre u kojoj uspeh definitivno nije zagarantovan.

Iako je većina igre bazirana na standardnom gameplay-u sa poglednom iz trećeg lica i kamerom koja se slobodno pomera, deo igre takođe ima i inovativne primere sidescrolling, top-down, vazdušnih shoot-em-up i masovnih „bullet hell“ deonica u kojima će igrači morati da se prisete starih dana i arkadnih igara na kojima su odrasli igrači u 80-tim i 90-tim godinama prošlog veka. Ovi delovi igara su veoma dobrodošli jer razbijaju monotoniju i daju osećaj igrači da se iza svakog ćoška krije neki zanimljiv momenat. Leteći segmenti su posebno impresivni i često znaju da oduševe sa količinom ofanzive koju protivnici bacaju na naše junake. Kako igra odmiče i protivnici na zemlji će krenuti da koriste sve više i više energetskih napada koji su prikazani u formi brzih lasera i crvenih kugli (svetlo crvene se mogu ukloniti pucanjem iz Pod robota, ali tamno crvene kugle se moraju fizički izbeći pametnim kretanjem po terenu). Bitke protiv boss-ova zahtevaju totalnu posvećenost, jer će oni često menjati svoje napade i puniti borbene arene sa stotinama energetskih kugli i lasera. U takvim trenucima Nier Automata na odličan način emulira najbolje momente nedavno izdate igre Furi, sa razlikom da ovde igrač često ima punu kontrolu nad kamerom tokom bullet hell sekvenci.

RPG sistemi nisu previše zahtevni, ali njihov pametan menadžment dovodi do lakšeg igranja. Osnovni sistemi se svode na ojačavanje efikasnosti oružja i Pod robota (što traži ulaganje novca i određene opreme koja se pronalazi svuda po terenu), a malo više ulaganja vremena i truda je potrebno za menadžment sistema čipova (Plug-in Chips). Čipovi pronađeni na terenu ili kupljeni u in-game radnjama se mogu utaknuti u svojevrsnu „matičnu ploču“ od androida kojeg kontrolišete, a broj slobodnih slotova se može lako dokupiti u in-game radnjama. Kada otključate ceo prostor na matičnoj ploči (što se bez problema može uraditi pre kraja prve „A“ kampanje), imaćete više nego dosta prostora da u nju ubodete širok spektar čipova koji će pojačati mogućnosti vašeg androida. Čipovi su podeljeni u kategorije System (koji služe da vam olakšaju igranje sa prikazom raznoraznih HUD elemenata, kao što su na primer mini mapa, količina protivničkog zdravlja, količina štete koju pravite sa oružjem i sl), Attack (povećanje efektivnosti bliskog i vatrenog napada, dodavanje specijalnih efekata na napade i sl), Defense (povećanje odbrane i količine zdravlja, reflektovanje primljene štete, efekti za brzo vraćanje zdravlja i sl), Support (brže kretanje, povećanje drop rate-a itema, i sl) i Hacking (što je korisno samo 9S androidu). Ako imate više od jednog čipa istog imena, možete im povećati efektivnost „sjedinjavanjem“ za koje je potrebno uložiti malo para. Ovo je veoma korisna tehnika koja će omogućiti da popunite matičnu ploču mnogo jačim čipovima. Prilikom stavljanja čipova obavezno proverite koliko slotova zahtevaju, jer često se desi da čipovi istog ranga traže različiti broj slotova (naravno koristite uvek one koji zahtevaju najmanje slotova). Od ranih čipova koje predlažemo da koristite su povećanje efektivnosti mačeva, dodavanje Shockwave efekta, Auto-Heal i Deadly Heal.

Pored povećanja sposobnosti androida kojim upravljate, čipovi su takođe veoma bitni jer postoji šansa da ih izgubite pri igranju! Naime, iako je ovo na prvi pogled veoma zabavna i laka za igranje „stylish charachter action“ igra u maniru Devil May Cry-a, penal koji će vam biti zadan kada umrete u bitci je poprilično velik. Kao u maniru sada popularnih Rogue-like i Souls igara, vaše telo će ostati na bojnom polju zajedno sa svim čipovima (i XP-om sakupljenim od poslednje savegame pozicije) koje ste u trenutku smrti imali instalirane. Da bi ste povratili te čipove, morate ponovo otputovati od najbliže Save stanice do vašeg mrtvog tela, a ako poginete prilikom tog puta, vaši čipovi su zauvek izgubljeni! Ovakav pristup igri će sigurno sputati vašu želju za eksperimentisanjem tokom bitaka i nateraće vas da u svakom trenutku date sve od sebe da što bezbednije odstranite opoziciju. Neretko ćete odlučiti da je pametnije da se povučete i napadate iz daljine pomoću vašeg Pod robota, što predstavlja suštu suprotnost u odnosu na druge igre ovog žanra koje se aktivno trude da vam daju što više prostora za lagodnu eksperimentaciju ili čak redovne sukobe sa protivnicima koji će vas žestoko namučiti i skoro sigurno ubiti mnogo puta pre nego što naučite kako da ih odstranite.

Najteže borbene situacije NieR: Automate se zbog ovakvog značajnog smrtnog penala mogu opisati kao „osrednje teške“ ako pažljivo igrate, i veoma retko smo tokom našeg igranja (na „Normal“ težini) naišli na protivnike koji su nas baš namučili. Ako imate iskustva sa ovim žanrom igara, više ćete ginuti od interakcija sa okruženjem igre (na primer hidraulične prese u fabrici koje vas mogu spljoštiti) nego u bitkama sa protivnicima. A ako i poginete, sama pomisao da možete izgubiti veoma vredne i korisne čipove za koje nemate zamene vas mogu dovesti do biranja lakšeg rešenja problema – da se vratite u osnovni meni igre i učitate zadnji savegame. Ovo je moguće jer igra nikad sama ne snima poziciju, i igrač sam mora misliti o tome. Na svu sreću stanica za snimanje (koje istovremeno služe kao i stanice za teleport) ima dosta, tako da i ako poginete na nekoj od misija nećete izgubiti puno vremena i živaca.

Vizuelno gledano, NieR: Automata je bez ikakve sumnje najlepša igra koju je Platinum Games napravio do sada. Ovo ne čudi jer to je i prva igra koju su napravili isključivo za nextgen hardver. Likovi su dizajnirani i kreću se veoma dobro, a svet u kojem se nalaze je realizovan na dopadljiv način. Pored glavnih likova igre, svet je pun veoma čudnih NPC karaktera koji su namerno napravljeni da se ponašaju neuravnoteženo i neočekivajuće (ceo svet je ovde ipak sačinjen od robota i androida koji se ili trude postanu sve više „ljudski“, ili se bore da suzbjiu svoja ljudska osećanja koja su počeli da osećaju). Velika većina igre je smeštena na Zemlji i zone (neke velike i totalno otvorene, a neke male i prepune uskih prolaza) koje ćete posećivati su sve povezane sa centralnom hub zonom koja je smeštena u centru uništenog grada. Centralne misije će vas terati da otkrijete sve sporedne zone, a širok spektar sporednih sub-misija će vam dati dosta zabave. Grafika samog okruženja nije preterano impresivna, jer je timu očigledno bilo bitnije da engine uspe da održi rendering od 60 frejmova po sekundi (osnovni PS4 radi u 900p rezoluciji, dok na PS4 Pro-u izgleda lepše sa 1080p rezolucijom i malo više vizuelnih efekata) nego da grafika obori trenutne rekorde vizuelnih detalja. U trenutku pisanja ovog opisa, NieR: Automata je dostupna samo na PS4 platformi, ali to će se promeniti već 17. marta kada će igra stići i na PC.

Grafika u otvorenim zonama često zna biti puna objekata sa nižim kvalitetom geometrije i tekstura, okruženja prikazana kroz raznorazne filtere boja koji čine zone jednoličnim i bez puno varijacija boja (u pustinjama je baš sve u varijacijama žute, u šumama su samo varijacije zelene, urbane zone su često totalno sive i sl), ali opšti utisak igre i dalje ostaje na velikom nivou jer ćete većinu vremena provesti fokusirani na bitke i veoma dobro rešene efekte borbi (raznorazne varnice, eksplozije, laseri i delovi uništenih robota koji lete svuda po ekranu). Najbitnije od svega, sam proces udaranja i uništenja protivnika budi veoma zadovoljavajuće reakcije, što je pojačano dobrom podlogom raznoraznih zvučnih borbenih efekata. Kompletna zvučna podloga igre je veoma dobro rešena, sa vanserijski dobrom i veoma unikatnom muzikom kod koje svaka posebna kompozicija ima tranzicije između nekoliko tempoa koji se menjaju u zavisnosti od vaših radnji. Glumačka postava je odlična, a igrači mogu sami da biraju da li žele da čuju japanske ili engleske glasove.

Kada se sve sabere i oduzme, NieR: Automata nije savršena igra i nije čak ni u rangu najboljih ostvarenja iz svog žanra, ali priča, likovi i veoma dobro osmišljeni miks gameplay sistema je čine ostvarenjem vredanim paznje i igrača koji ranije nisu bili zainteresovani za ovakav tip igara.

Za fanove ovog žanra (i naravno fanove režisera Yoko Taro-a) ovo je naravno nezaobilazna igra, ali sa ovako dobrim likovima i zanimljivom pričom koja se odmotava na unikatan način, NieR: Automata će sigurno ostati zapamćena kao jedna od najboljih Japanskih akcionih igara napravljenih za ovu generaciju konzola.