MotoGP 18 (2018)

Iako ne toliko popularni moto sport kod nas, MotoGP je jedan od najgledanijih u svetu. Zvezde kao što su Valentino Rossi, Jorge Lorenzo, svake godine oduševljavaju fanove jednog od najbržih cirkusa na svetu. Isto tako, godišnje nam Milestone kompanija izbacuje simulaciju MotoGP šampionata za konzole i PC. Većina tih igara bude skoro neprimetno, prođe under the radar kod nas, jer kao što smo rekli, malo interesovanja i ne toliko velikog svetskog marketinga kao kod na primer F1 šampionata. To ne znači da su igre do sada jednostavno bile loše, već eto, nekako neprimetne. Sa druge strane, MotoGP igre, iako su bile zanimljive, činjenično stanje je da jesu bile ne toliko dobro realizovane.

Nakon startovanja igre, prva i najveća razlika koja je uočljiva je prelazak na Unreal Engine 4. Nove mogućnosti ovog engine-a su načinile da neke staze iz šampionata izgledaju kao da su precrtane iz stvarnosti. Osvetljenje i teksture su napokon onakve kakve bi svaki fan poželeo da vidi, osećaj i izgled mokre staze, kiše ili sunčanog vremena dok svojim motorom lomite svaku sledeću krivinu je prosto fantastičan. Godinama su fanovi MotoGP šampionata tražili da se razvojni tim pozabavi detaljima i oko staze i van trke, što su napokon u mogućnosti to i da urade. Ubačeno je preko 30 novih proslava, stavova i ponašanja vozača, neke karakteristične za svoje kopije iz stvarnog sveta, što dovodi do veće realnosti i imersije u toku igranja.

Sa druge strane, da, UE4 je čudan izbor za jednu vožnju sa motorima, ali rešenje odlično radi. Tim koji stoji iza njih jeste pun talenata i programera koji su što vernije pokušavali da prebace MotoGP osećaj na konzole i PC, ali uvek je nekako, nešto falilo. Fanovi su se godinama žalili da je to što se u razvoj igre ne koriste pravi vozači MotoGP šampionata, da se ne provodi dovoljno vremena u testiranju igre i tako dalje. Ono šta nije toliko dobro urađeno je implementacija AI-a i i ponašanje njihovih vozila u trkama.

Sa druge strane, pošto smo prvo počeli sa vizualnim aspektom igre, ona zaista izgleda fenomenalno. Nekako je Milestone napokon uspeo da se otarasi svog enginea koji su koristili godinama, i koji se jednostavno nije dobro pokazivao apsolutno ni u jednoj simulaciji koju su izbacili do sada. Problem sa AI-em je možda i jedini, da kažemo, veći problem koji postoji u igri, jer sve ostalo, je skoro dovedeno do savršenstva, a najviše osećaj kontrole vozila kao i osećaj brzine.

Čim startujete igru, biće vam ponuđen mali tutorial koji će vam objasniti osnovne mehanike motora koje vozite. Preko poprilično interesantnog i slatkastog uvoda, vi ćete interaktivnim tutorialom moći da pronađete podešavanje koje apsolutno vama odgovara. Naravno tu je i težina koju ne možeo da preskočimo, a svaki veći nivo smanjuje pomagala koja vam igra ubacuje. Tako da, prebacivanje težine, proklizavanje, agresivno kočenje, ulazak u krivine, sve zavisi od vas na najvećoj težini ove igre. Kada smo kod tog aspekta ovog naslova, tu ona najviše i sija.

Najveći problem kod vožnji je preneti igraču osećaj kontrole vozila, težine, proklizavanja i brzine. Sa Unreal Engine 4 i svom fizikom koju su stručnjaci iz Milestonea adaptirali u igri, ovo je možda i naslov koji ima najbolju kontrolu i osećaj kontorle vozila u igri. Po prvi put, makar u ovoj franšizi, imate osećaj da aposlutno vi kontrolišete vozilo. Bez problema sa analozima, skretanjem i ostalim problemčićima. Oni iskusniji igrači će sada moći da osvoje svaku krivinu kako su poželeli, uskim ulazom, bez gubitka prostora, prebacivanjem težine sa jedne na drugu stranu, sa malo možda agresivnim kočenjem ali koje ipak opravdava cilj, a to je da budete prvi na podijumu. Sada da se vratimo na AI-u koji smo već pomenuli. Upravo zbog njegove nerazvijenosti, da ne upotrebimo neku goru reč, na većim nivoima težine, oni ne mare da li će se slupati ili ne, bitno im je samo da spreče vas da budete prvi, ili ispred njih, makar rizikovali sopstveni motor i poziciju. To je jedina stvar koja ubija užitak ukoliko želite da igrate na najvećem nivou težine, jer igra vas na veštački način sprečava da budete tamo gde zaslužujete. Da preskočimo ovu jednu, možda jedinu manu, i bacimo pogled na animacije i pokrete. Pored prelaska na UE4, programerima je dozvoljeno da se ubace i nešto komplikovanije animacije, pokreti, koji bi bili, da kažemo više, živopisniji nego od ranije. U kombinaciji sa odličinm fizičkim engineom, sve deluje i funkcioniše podmazano, fluidno i odlično. Prelazak preko jedne u drugu animaciju izgleda što bliže realnosti kao i pokreti svega šta je na stazi i oko staze (okej makar par sitnih detalja).

Što se tiče gaming sadržaja, sve je tu standardno. Career mode, single races pa i multiplayer. Svaki mod pruža zasebna zadovoljstva, ali preporuka, ne uključujte se u multiplayer okršaje pre nego što savladate makar osnovnu mehaniku igre. Možda na papiru sve lako izgleda, ali prebacivanje težine sa jedne na drugu stranu, pozicioniranje vozača, pravovremeno kočenje i ulazak u krivine, sve to zahteva mnogo vežbi i strpljenja, ali rewarding osećaj je zato fantastičan.

MotoGP je sjajna simulacija vožnje koja je odlično evoluirala proteklih par godina. Ovo je za sada najpotpuniji nastavak, ali i pored očiglednih AI mana, igra pruža poprilično lepo zadovoljstvo. Ukoliko ste F! fan, možda je MotoGP prava poslastica brzih trka dok ne izađe sledeći F1 2019, a do tada, ostaje nam da grebemo kolena i palimo gume po asfaltima širom sveta na motorima.