LEGO Horizon Adventures (2024)

Deca devedesetih odrastala su u turbulentnom vremenu. Ratovi, inflacije i što je najgore, pojava grandža, ostavili su trag na mladim naraštajima koji su oblikovani tim vremenom. Sa jedne strane, smanjene mogućnosti zbog ekonomskog rasula, a sa druge nedostatak Interneta da pruži tu instant dozu dopamina pravile su svojevrstan vakum u dnevnoj dozi zabave i razonode. Srećom LEGO kocke su tada počele sa uvozom, stihijski osvojivši srca mladih naraštaja. Oni koji su bili dovoljno srećni da se u to vreme igraju sa ovim kockama dobro znaju kako su LEGO setovi znali da raspale maštu. Sada, pojavom i razvojem tehnologije video igara, imamo priliku i da uživamo u virtuelnim LEGO svetovima, bez toga da spržimo novčanike našim roditeljima (što bi posebno bilo teško nama, koji smo u međuvremenu, jelte, odrasli, prim. Aut.).

Kombinacija Horizon univerzuma i LEGO humora zvučala je kao čudan spoj kada je najavljena, ali LEGO Horizon Adventures uspeva da spoji ove dve potpuno različite estetike na način koji je podjednako šarmantan koliko i smešan. Da li ova igra uspeva da zadovolji i fanove Horizon franšize i one koji vole LEGO igre? Pa, hajde da to ispitamo detaljnije – bez previše hvalospeva, jer nije sve bajno.

Studio Gobo, poznat po radu na Disney Infinity naslovima, u saradnji sa Guerrilla Games, ušao je u rizik sa ovom igrom. Horizon Zero Dawn, originalna igra koja je izašla sad već davne 2017. godine na PlayStation 4 platformi, redefinisala je akcione avanture, dok LEGO igre imaju sopstvenu reputaciju – lake igre za sve uzraste sa humorom i šarmom koji privlači porodice. LEGO Horizon Adventures pokušava da reinterpretira teške teme originalnog Horizona kroz svet ciglica i šala. Da li je ovo rizičan potez? Naravno. Da li funkcioniše? Pa, većim delom.

Priča prati događaje iz originalnog Horizon Zero Dawn, ali sa LEGO obrtom. Teške teme, poput postapokaliptične propasti čovečanstva, ovde su ublažene na način na koji to samo LEGO ume i prilagođene su porodičnoj publici. Fokus je na prijateljstvu, saradnji i zaštiti prirode. I naravno na dijalozima, koji pored izvesne doze susramlja, uvek uspeju da mi izmame osmeh na lice.

Alojin put, kao i u originalnom Horizon naslovu, ostaje srž igre, ali likovi poput Varl-a, Erenda i misterioznog četvrtog saputnika donose dodatnu raznovrsnost. Međutim, ako ste se nadali dubokom emocionalnom iskustvu iz originalne igre, LEGO verzija to neće ponuditi – osim ako vas ne dirne Erendovo beskrajno traganje za krofnama. Takođe, likovi poput Teerse ovde imaju oružje koje baca kokoške, što daje potpuno novi nivo apsurdnosti. Kao što možete primetiti, ova igra održava trend totalno otkačenog humora koji možda neće leći svakom. Poenta je da ne shvatite ovu avanturu na previše ozbiljan način, ipak je ovo LEGO igra, sa svim što uz nju ide.

Vizuelni stil igre je inspirisan LEGO filmovima, što znači da igra izgleda kao da svaki trenutak možete zaustaviti i stvoriti stop-motion animaciju. Svet igre je prepun detalja, od ciglica koje čine ruševine do mašina koje sada imaju LEGO oblik. Videti Thunderjaw ili Watcher u LEGO varijanti je pravo vizuelno osveženje. Model koji je mene definitivno najviše oduševio je ipak gigantski Tallneck, stvorenje nalik na mehaničkog brontosaurusa, koji me je laganim tempom pratio u pozadini jednog od prvih nivoa igre. Ovaj, kao i skoro svi drugi modeli koji se pojavljuju u igri naravno postoje i u stvarnom životu u obliku LEGO setova, što ni malo ne olakšava situaciju. Što više igrate ovu igru, više ćete želeti da iste i kupite. LEGO Horizon Adventures je toliki majstor manipulacije da mi se čak i prijeo sendvič svaki put kada bi Rost jurio za istim u igri. Proklete korporacije!

Performanse su većinom glatke, posebno na konzolama poput PlayStationa 5. Igra je dostupna i na Nintendo Switch-u i PC-u, ali su na Switch-u povremeno prisutni padovi frejmova. Osim toga, kooperativna igra radi bez problema – osim kada vas igra iznenada teleportuje nazad kod saigrača jer ste se previše udaljili. To ume da izazove frustraciju, ali i urnebesne momente, kao kada smo oboje pali u provaliju jer igra nije mogla da se odluči gde da nas smesti. Naravno, zbog ležerne prirode gejmpleja, odmah potom smo (u delovima, doduše) vraćeni na startnu poziciju.

LEGO Horizon Adventures zadržava isprobanu LEGO formulu – nivoe ispunjene istraživanjem, laganim zagonetkama i borbama. Zaboravite na otvoreni svet originalne igre; ovde se prelazi iz nivoa u nivo. Svaki traje između 20 i 30 minuta, sa ponekim skrivenim blagom za istraživače. Međutim, dizajn nivoa deluje pomalo previše pojednostavljeno. Većinu vremena pratite jasno označene rute, skačete preko žutih cigli i povremeno sastavljate neki most. Čini se da su dizajneri previše oslonili na vizuelni šarm, a premalo na izazov.

U LEGO Horizon Adventures, proceduralno generisani nivoi znače da igra automatski kreira delove nivoa, umesto da dizajner pravi svaki deo ručno. Umesto da svaki igrač doživi isti svet, igra koristi skup pravila i obrazaca kako bi nasumično stvorila nove pejzaže, prepreke i izazove. Na primer, nivo može imati nasumično postavljene LEGO komade nivoa koji formiraju različite staze ili platforme svaki put kada igrate. To znači da nijedno ponavljanje igre nije potpuno isto, što čini igru svežom i raznovrsnom, čak i ako ponovo igrate istu oblast.

Jednostavnije rečeno, zamislite to kao LEGO kocke – igra može “mešati i slagati” te kocke na nove načine svaki put kada započnete nivo, tako da je raspored uvek drugačiji. Bukvalno kao da svaki put gradite novi LEGO set. Upotreba proceduralne generacije nivoa je u ovoj igri zaista primerena naslovu.

Borbe su iznenađujuće dinamične za jednu LEGO igru. Svaki lik ima svoj stil – Aloj koristi luk i strelu, Varl koplje, a Erend svoj čuveni malj. Uz to, dodati su novi gadgeti poput eksplozivnih hot dogova i električnih zamki, što donosi zabavnu taktičku dubinu. Borbe protiv mašina zahtevaju gađanje slabih tačaka na modelima, a tu je i opcija skeniranja Focus uređajem kako biste ih lakše locirali.

AI neprijatelja je prilično jednostavan, ali borbe i dalje mogu biti haotične, naročito na višim nivoima težine. Ukoliko igrate co-op sa osobom pored vas, ovaj haos poprima još veću dimenziju i povremeno će postati teško uočiti šta čiji lik radi. Posebno su zabavni sukobi u “cauldronima”, gde morate kombinovati platforming, rešavanje zagonetki i borbu. Jedini problem je što nakon nekoliko nivoa ovo iskustvo počinje da deluje kao da se ponavlja.

Mother’s Heart je centralno selo u igri koje možete prilagoditi i nadograditi. Kako napredujete, otključavate nove oblasti i opcije za dekoraciju, uključujući statue, pejzaže i zgrade. Takođe, možete menjati Alojine kostime, koji uključuju outfite iz LEGO City-a ili Ninjago-a. Ovo pruža lepu dodatnu motivaciju za lov na zlatnike i srebrenjake, koji su u ovoj igri valuta. Sakupljanje zlatnih cigli je glavni cilj svakog nivoa, ali ovaj sistem podseća na ranije LEGO igre – skupljate sve da biste imali šta da radite, iako to nema dublji značaj za priču ili gameplay.

LEGO igre su poznate po lokalnom co-op modu, pa ni ova nije izuzetak. Igranje sa prijateljem donosi dodatnu dozu zabave, naročito kada neprestano pokušavate da bacite jedno drugo s litice – ili u ovom slučaju, sa LEGO mosta. Moja žena je jedva dočekala ovu opciju u igri, što verovatno ni ne moram da pominjem. Međutim, kao što sam već rekao, mehanika teleportovanja kada se igrači previše međusobno udalje ponekad može biti smetnja, naročito kod težih platformskih izazova.

LEGO humor je prisutan na svakom koraku – od Alojinih ljubavi prema sendvičima s kiselim krastavcem do sektaša henčmena koji su toliko nesposobni da deluju kao parodija. Ova igra definitivno zna šta je – lagana i vedra avantura s puno šala. Međutim, to ne znači da će svima biti smešno. Nekima će ova neozbiljnost delovati neumesno, posebno ako su očekivali ozbiljniji ton iz originalne igre.